10:21 13 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Kako Sputnjik javlja (59)
    1120
    Pratite nas

    U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik premijer Avganistana Abdulah Abdulah govori o saradnji sa Šangajskom organizacijom za saradnju, velikom problemu sa ilegalnom proizvodnjom narkotika, preprekama uspostavljanju trajnog mira, američkim trupama na teritoriji Avganistana i daljoj saradnji sa Rusijom.

    Sada, posle osmogodišnje pauze, Avganistan je aktivno počeo da se bavi integracijama sa ŠOS-om. Koliko je Kabul otvoren za saradnju sa ŠOS-om i pitanjima bezbednosti? Kako ocenjujete ulogu ŠOS-a u rešavanju dugogodišnje avganistanske krize?

    — Države-članice ŠOS-a, kao što su Rusija, Kina, pa i one koje su se nedavno priključile organizaciji, poput Indije i Pakistana, ali i države Srednje Azije, to su države koje mogu da utiču na situaciju u Avganistanu. Eventualno pogoršanje stanja u našoj zemlji njih brine.

    Jedan od važnih pravaca ŠOS-a jeste i borba protiv terorizma, protiv svih pretnji bezbednosti i protiv organizovanog kriminala, konkretno u sferi proizvodnje i nezakonitog rasturanja narkotika. To čini široku osnovu za našu saradnju u okviru ŠOS-a, iako mi razumemo da jedna organizacija ne može da reši sve naše probleme. To se pitanje nalazi više u kompetenciji Ujedinjenih nacija. Ujedno, uspostavljanje mira u Avganistanu je proces koji ne zavisi samo od stanovnika Avganistana već i od država regiona koje su članice ŠOS-a i koje mogu da odigraju svoju ulogu u stvaranju uslova za dalje sprovođenje mirovnog procesa u našoj državi.

    Za mnoge je reč „Avganistan najpre povezana sa terorizmom i trgovinom narkoticima. Kakve korake preduzimaju avganistanske vlasti kako bi sprečile prodor terorizma u Centralnu Aziju?

    — Narkotici se proizvode u nestabilnim regionima Avganistana, i to najpre u onim delovima koji su pod kontrolom talibana. U poslednje vreme avganistanska vlada je sprovela niz mera za jačanje prisustva snaga bezbednosti u tim zonama. Mogu se videti i rezultati ove akcije u vidu neutralisanja većeg broja narko-centara koji su pak povezani sa teroristima. Narko-trgovci su uhapšeni i osuđeni na zatvorske kazne.

    Istina je da terorističke grupe koriste narkotike kao izvor finansiranja, i to je samo deo problema. Trebalo bi imati u vidu da je ilegalna trgovina narkoticima globalni problem i da u njenom rešavanju moraju da učestvuju i one države preko čijih teritorija se obavlja ilegalna trgovina.

    Nažalost, mi ne možemo da govorimo o efikasnosti borbe protiv narko-biznisa u Avganistanu, jer nam umnogome smetaju nestabilnost, sve lošija bezbednosna situacija, odsustvo državne kontrole na ključnim mestima, kao i ponovno aktiviranje oružanih sukoba koji se najvećim delom i finansiraju putem šverca narkotika. Mi smo svesni da su narkotici opasan i veliki problem za našu državu, mi pokušavamo da pružimo otpor ovom problemu i spremni smo da sarađujemo sa svima u rešavanju ovog pitanja.

    Avganistan se smatra „plodnim tlom za ekstremizam, ideologiju džihada i vrbovanje u redove DAEŠ-a. Ko je za to kriv i kako Vlada Avganistana planira da reši ovaj problem?

    — Avganistan se nalazi u stanju rata već 38 godina ili gotovo četiri decenije. Mnogi Avganistanci su emigrirali, ali mnogi koji su ostali u zemlji trpe višegodišnje torture. Osim toga, ima mnogo ljudi koji su ostali u zemlji i koji su podlegli ekstremističkoj propagandi. Ali, mora se reći ova opasnost postoji i u državama koje su mnogo mirnije i bezbednije. Razgovaram sa predstavnicima različitih država i mnogi od njih su više puta izražavali brigu ovim povodom. Na primer, u jednoj od tih uređenih država pubertetlija je ubio svoje roditelje zbog ideoloških nesuglasica.

    Nažalost, i u onim državama gde nema slobodnog pristupa oružju, teroristi nalaze načina da izvrše zločin tako što se automobilom ili kamionom zalete u veliki broj ljudi.

    Što se tiče Avganistana, većina naroda želi mir, a ne ekstremizam. Dugogodišnji teški uslovi života koji su posledica nametnutog rata postali su razlog za zaoštravanje odnosa među delom našeg stanovništva. Za rešenje ove krize postoji samo jedan put, i to je put mirovnog regulisanja uz međunarodnu podršku i kroz zajedničko delovanje čitavog avganistanskog naroda.

    Trupe SAD su na teritoriji Avganistana već gotovo dvadeset godina na trajnoj osnovi. Da li mislite da sa trupama SAD i njihovim saveznicima može biti mesta za još neke grupe mirovnjaka kako bi se situacija stabilizovala?

    — Glavna težnja avganistanskog naroda je da se konačno uspostavi trajni mir i da svojim snagama brane sopstvenu državu. U Kabulu nema rata, nema oružanih sukoba i nema potrebe za novim mirotvorcima. U državi ima terorističkih grupa i u njihovim napadima na civilno stanovništvo gine veliki broj nevinih ljudi. Teroristi često organizuju napade na predstavnike državnih institucija. Ali takve stvari se dešavaju i preko granica Avganistana, konkretno u mestima gde je aktivan DAEŠ. Pa ipak, slanje mirovne misije tamo nije jedno od mogućih rešenja. Dok ne bude rešen problem terorizma, mi ćemo samostalno preduzimati sve mere kako bismo se suprotstavljali toj opasnosti. Drugog izlaza nema.

    Bivši talibani sa oružjem pre njihovog predavanja u Džalalabadu, 2015.
    © AFP 2020 / Noorullah Shirzada

    Ovih dana je predsednik ruskog dela rusko-avganistanske međuvladine komisije, zamenik ministra energetike Ruske Federacije Jurij Sentjurin izjavio da Rusija predlaže Avganistanu pomoć u rekonstrukciji strateških logističkih objekata i pretenduje na isporuku različite robe između ostalog i teretnjaka. Radi se o izgradnji transportnog koridora, odnosno železničke pruge između Mazari Šarifa i Gerata. Da li je Kabul zainteresovan za ove predloge? Da li postoje i drugi projekti u kojima bi Moskva učestvovala kada su u pitanju rekonstrukcija i obnavljanje infrastrukture Avganistana?

    — Mi ne vidimo nikakve prepreke. Naprotiv, ekonomsku saradnju toplo pozdravljamo i ona je dobrodošla. U toku su pregovori o uslovima pod kojima bi se izvodili ovi projekti.

    Rusija i Avganistan imaju veliko iskustvo u ekonomskoj saradnji koja je bila ostvarena u ranijim periodima, i u tom smislu postoji široko polje za razvoj ove saradnje u budućnosti. Tu se radi i o učešću ruskih kompanija u obnavljanju ekonomskih i društvenih objekata na teritoriji Avganistana i investicijama u projekte privatnog sektora.

    Nedavno je Kabul posetila ruska delegacija koja je razmotrila perspektive ekonomske saradnje, kako na državnom nivou tako i u sferi malog i srednjeg privatnog biznisa.

     

    Tema:
    Kako Sputnjik javlja (59)
    Tagovi:
    Avganistan, premijer
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga