12:24 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Američka vojska

    Američka vojska upravo je dobila najjači udarac ove godine, i to iznutra

    © AP Photo / Massoud Hossaini
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4883
    Pratite nas

    Skoro milion službenika savezne administracije je od danas (ponedeljak) na prinudnom odmoru, na posao ne idu do daljeg, a neizvesno je i da li će biti plaćeni za „sporne“ dane. Nejasno je i koliko bi čitava situacija mogla da potraje, pošto se u prošlosti dešavalo da se dani blokade pretvore u — nedelje.

    Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom s liderima u Kongresu i nekoliko članova svog kabineta o uticaju finansijske blokade vlade SAD, izjavila je portparolka Bele kuće Sara Hakabi.

    „Nastavljamo naporno da radimo na deblokadi finansiranja vlade i na tome da naša velika vojska, njihove porodice i ranjiva deca, kao i ceo američki narod, budu zbrinuti“, rekla je Hakabi.

    Blokada je, podsetimo, počela tokom vikenda, nakon što demokrate i republikanci u Kongresu nisu uspeli da se dogovore oko brojnih pitanja u vezi sa finansiranjem imigracione politike i politike bezbednosti granica SAD.

    Prinudni odmori — neplaćeno

    Konkretne posledice ovog poteza već su vidljive — skoro milion službenika savezne administracije je od danas (ponedeljak) na prinudnom odmoru, na posao ne idu do daljeg, a neizvesno je i da li će biti plaćeni za „sporne“ dane. Nejasno je i koliko bi čitava situacija mogla da potraje, pošto se u prošlosti dešavalo da se dani blokade pretvore u — nedelje.

    Potpredsednik SAD Majk Pens okrivio je demokrate za neuspeh da se blokada spreči, a isto je učinio i direktor za budžet Bele kuće Mik Malveni, uz napomenu da Bela kuća veruje da su demokrate izazvale krizu s finansiranjem kako bi skrenule pažnju javnosti s Trampovih dostignuća tokom prve godine mandata. Rekao je da je odlazak američkog predsednika u Davos, gde se ove nedelje održava Svetski ekonomski forum, neizvestan zbog delimične finansijske blokade federalne vlade.

    Federalni nacionalni parkovi, spomenici i muzeji širom SAD već su zatvoreni, kao i brojne regulatorne agencije, vladine kancelarije i kol-centri američke poreske službe, što građanima stvara brojne probleme. Iako je ovo čak dvanaesti put da se vlada SAD od 1980. godine našla u delimičnoj finansijskoj blokadi zbog neslaganja dve struje u Kongresu, politički analitičar Aleksandar Pavić kaže da je svima sada veoma interesantna činjenica da je blokada, navodno slučajno, počela baš na godišnjicu ulaska Trampa u Belu kuću.

    „Američki politički sistem danas je oštrije podeljen nego ikad u novijoj istoriji. Ovo je zapravo već neka vrsta ideološke borbe oko imigracije — Tramp je rešio da se ’ukopa‘ i da ne odstupa od svojih stavova o smanjenju imigracije, dok demokrate s druge strane žele da zadrže dosadašnju regulativu. Demagozi bi sada mogli da mu nalepe etiketu da je rasista, da želi većinski belu Ameriku, što bi moglo da naškodi međunarodnom ugledu Vašingtona“, kaže Pavić.

    Inače, poslednja finansijska blokada rada američke vlade pre ove dogodila se 2013. godine, pod Obaminom vlašću, dok je najduža u istoriji trajala tri nedelje, u vreme Klintonove administracije, davne 1995. godine.

    Deo državnog folklora

    Blokada sama po sebi ne obustavlja finansiranje baš svih vladinih agencija, usluga i programa. Sistemi socijalnog i zdravstvenog osiguranja, američka pošta, sudovi koji imaju prihod od kazni, zatim obaveštajne službe, policija, vojska i sve ambasade u inostranstvu nastavljaju da rade normalno, objašnjava za Sputnjik Jovan Kovačić iz organizacije Ist-vest bridž.

    On, međutim, dodaje da iako je ova relativno anahrona politička tekovina, kako kaže, „deo američkog i kongresnog folklora“, u ovom trenutku takav zastoj u radu institucija zapravo ne ide na ruku ni republikancima, ni demokratama.

    „Pošto svi oni razmišljaju i o budućnosti, sumnjam da će terati inat duže od nedelju-dve. U novembru su na redu takozvani ’snep‘ izbori i svi bi želeli da se blokada rada federalnih institucija do tad zaboravi“, kaže Kovačić i upozorava da bi, ukoliko ova cela situacija bude nenadano potrajala, „umanjen rad“ države kao što je američka mogao nekome da donese određenu korist, ako ništa drugo, u formi negativnog pi-ara. 

    „Međutim, pitanja koja su na stolu i oko kojih se lome koplja nisu toliko bitna da bi sada ljudi iz obe partije toliko rizikovali i ugrozili svoj položaj pred izbore“, naglašava naš sagovornik.

    „Dok svet zapadni demokratski sistem smatra savršenim, finansijska blokada vlade SAD iznosi na videlo ’hronične nedostatke‘ tamošnjeg političkog sistema“, saopštila je državna kineska novinska agencija Sinhua, čiji komentari često predstavljaju odraz stavova zvaničnog Pekinga.

    „Ovo što se događa u SAD danas, navešće više ljudi širom sveta na razmišljanje o održivosti i legitimnosti takvog mehanizma“, navodi kineska agencija.

    Upitan koje su moguće spoljnopolitičke posledice zastoja u radu federalnih institucija, Aleksandar Pavić kaže da to bukvalno i isključivo zavisi od trajanja blokade.

    „Negativan uticaj je moguć na pre svega na američku vojsku, koja je, kao što znamo, raspoređena praktično po celom svetu. Ako vojnici ne budu primali plate duže vreme, to će početi da urušava kredibilitet SAD na međunarodnom planu i mnogi će pomisliti da je đavo zaista odneo šalu. A ako sve potraje duže od dvadesetak dana, počeće ozbiljni problemi kako na spoljnom, tako i na unutrašnjem političkom planu“, objašnjava Pavić.

    Sagovornik Sputnjika dodaje da, međutim, postoje i tajne aktivnosti američkih vlasti koje su, obrni-okreni, izuzete od finansijske blokade, a među njima su, između ostalog, hibridni ratovi.

    „Za takve ratove, pre svega, postoje takozvani ’crni fondovi‘, koje niko ne vidi i nigde se ne pojavljuju. Recimo, droga, mak, odnosno opijum, i dalje će se proizvoditi u Avganistanu, a CIA će i dalje pomagati da se on izvozi u svet i ’uzimaće kajmak‘ od toga. To su veoma snalažljivi momci, oni će uvek naći način da otvore neko žarište, da povećaju proizvodnju maka, poteraju svoje ’kurire‘ da budu još vredniji… Za njih, verujte, nema brige“, kaže Pavić.

    Međutim, ovo je jedna od veoma retkih situacija, dodaje naš sagovornik, u kojima Amerikanci ne mogu da kažu da je neki problem nastao kao rezultat „ruskog uticaja“.

    Koktel za pet dolara

    Iako Rusija dobro pazi da ni na koji način ne bude umešana u unutrašnje stvari u SAD, Moskva bi, kaže Pavić, ipak veoma lako mogla da se ponovo nađe „na tapetu“ američkih medija, na primer, ukoliko neko reši da čitava priča upravo i treba da se „spinuje“ na takav način.

    „Recimo, moći će da se uhvate za potpuno normalno izveštavanje Sputnjika i RT i da ga kritikuju. Potpuno je logično da ti mediji izveštavaju o situaciji u SAD, svakodnevno, ali oni će reći da je to zloupotreba u propagandnom ratu protiv ’naše velike, moćne zemlje‘. Naći će načina da optuže Rusiju na ovaj ili onaj način, iako znamo da do dana današnjeg nije dokazana nikakva ruska krivica, ni po jednom osnovu“, kaže Pavić.

    Barovi i restorani u Vašingtonu već su američkim saveznim službenicima počeli da nude specijalne popuste na piće dok traje finansijska blokada. Na meniju su uglavnom kokteli koji asociraju na imena poznatijih kongresmena i senatora, a jedan bar nadomak Kapitol hila je svoju specijalnu ponudu „koktel za pet dolara“ aktivirao svega 60 sekundi od trenutka kad je delimična finansijska blokada federalne vlade SAD stupila na snagu.

     

    Tagovi:
    dolari, blokada, finansije, Amerika, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga