23:00 09 April 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 630
    Pratite nas

    Postoji samo jedan aktivan brod američke mornarice koji je u vlasništvu strane vlade i to — Severne Koreje.

    Dana 23. januara 1968. godine Severna Koreja je napala i oduzela „USS Pueblo“, polunaoružani špijunski brod koji se kretao u međunarodnim vodama u blizini njihove obale. Barem su tako tvrdile američke vlasti. Poslat je kako bi sakupio što više podataka o „misterioznoj“ vojsci još misterioznije nacije, a na njemu se nalazila osetljiva špijunska oprema za enkripciju i obaveštajne dokumente.

    Jedan član posade je ubijen, a 82 ostalih su zarobljeni i maltretirani narednih godinu dana.

    Pedesetogodišnjica od otimanja broda obeležava se 23. januara i sjajan je podsetnik da su veze između Vašingtona i Pjongjanga bile napete i pre nego što su Donald Tramp i Kim Džong Un razmenjivali uvrede na nivou osnovne škole. A dobra je lekcija i za danas.

    Iako su te dve zemlje u čudnim odnosima više od pola veka, neki periodi su bili gori od ostalih. Te 1968. godine, čak i po današnjim kriterijumima, bilo je jako opasno. Kao i danas, obe zemlje su razmenile oštre note upućene jedna drugoj. Odmah nakon otimanja broda, američka mornarica insistirala je na tome da se posada vrati i da se Severna Koreja izvini, a Amerikanci su čak hteli da traže i kompenzaciju u skladu sa međunarodnim pravom.

    Pjongjangu se to nije dopalo. Narednih par meseci obeležili su tenzije i mali okršaji između SAD i Severne Koreje. Nekoliko dana ranije specijalne snage Severne Koreje su umalo uspele da ubiju predsednika Južne Koreje u Plavoj kući, koja je ekvivalent Beloj kući u SAD.

    S druge strane, vrhovni general Pak Čang Kuk izjavio je da se „USS Pueblo“ kretao vodama Severne Koreje, a ne međunarodnim. Pjongjang je tražio da SAD to priznaju, da se izvine i da obećaju da se tako nešto više nikada neće ponoviti — dokumentovano. Vašington je prvo ignorisao ideju, ali su američki zvaničnici na kraju pristali i tako obustavili jednogodišnju diplomatsku sramotu kojoj su bili izloženi.

    U tim mesecima, SAD, koje su bile u ratu sa Vijetnamom, zauzele su brojne vojne položaje oko Južne Koreje, gde su uspostavile nekoliko vojnih baza. SSSR, ključni severnokorejski saveznik, poslao je brodove u Japansko more. Scenografija je izgledala kao da se priprema jedan ozbiljan konflikt.

    Američki brod „Pueblo“
    © Wikipedia / Official U.S. Navy
    Američki brod „Pueblo“

    U međuvremenu, zarobljena američka posada u Pjongjangu preživljavala je teror — glad, saslušanja, premlaćivanja i psihološko mučenje trajali su nešto manje od godinu dana. Komandant Lojd M. Bučer je čak izveden pred lažan streljački vod da bi „priznao“ svoje greške kada su zapretili da će ubiti njegove ljude.

    Za Severnokorejce brod je bio pravo bogatstvo za špijunažu zahvaljujući tehnologiji i priručnicima za rukovanje koje je imao. Zanimljivo je da je posada SAD u momentu preuzimanja broda pokušala da uništi mnoge stvari na njemu, ali stručnjaci veruju da je velika vrednost pala u ruke Severne Koreje, tačnije pripadnika KGB-a.

    Član posade američkog izviđačkog broda „Pueblo“ Lorens Mak na pres-konferenciji
    © Sputnik / RIA Novosti
    Član posade američkog izviđačkog broda „Pueblo“ Lorens Mak na pres-konferenciji

    Inače, tadašnji američki predsednik Lindon Džonson susreo se sa ozbiljnim zahtevima da se osveti Severnoj Koreji. Štaviše, postojali su i ratni planovi, koji su uključivali nuklearne napade. Srećom, Džonson je bio uzdržan i spor je želeo da reši diplomatskim putem i tajnim pozivima. Džek Čevers, koji je napisao knjigu o incidentu sa „Pueblom“, zapitao se da li bi Trampova administracija pokazala takvu uzdržanost ako bi se suočila sa sličnom provokacijom.

    Posada je puštena na slobodu pred Božić, a SAD su se izvinile Severnoj Koreji i potpisale dokument da se tako nešto više neće ponoviti. Šteta je ipak učinjena — Severna Koreja je ponizila Ameriku i postigla svoj cilj. Danas je trofej Hladnog rata usidren u reci Potong kao deo ratnog muzeja u Pjongjangu.

    Otimanje američkog broda dobar je podsetnik da je režim Kim Džong Una, sada već trećeg naslednika diktature, nepredvidiv entitet koji ne poštuje međunarodna pravila. Tokom Drugog svetskog rata SAD i SSSR su imali jasan dogovor oko špijunskih brodova: „Ne dirajte nas, nećemo ni mi vas“. SAD su pogrešno procenile Pjongjang, smatrajući da će poštovati ista pravila.

    I takva potcenjivanja nisu ništa manje opasna ni danas.

     

    B 92

    Tagovi:
    špijunski brod, KGB, Ratna Mornarica, Vojska SAD, Lindon Džonson, Donald Tramp, Kim Džong Un, Vijetnam, Južna Koreja, Severna Koreja
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga