04:55 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    EU

    Pukotine u EU: Preti li Evropi „slučajni rat“?

    © Flickr / Derek Bridges
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 152
    Pratite nas

    Uprkos politici otvorenih vrata koju NATO zagovara, većina zemalja koje su najzainteresovanije za članstvo u Alijansi nema realne šanse da joj se u skorije vreme pridruži, navodi se u izveštaju objavljenom uoči predstojeće Minhenske bezbednosne konferencije (MSC).

    U Minhenskom bezbednosnom izveštaju, pod nazivom „Do ivice — i natrag?“, istovremeno se upozorava da bi loši proračuni i nesporazumi mogli da dovedu do nenamernog vojnog sukoba na relaciji NATO—Rusija.

    Uoči Minhenske bezbednosne konferencije, koja će biti održana od 16. do 18. februara, u izveštaju objavljenom na sajtu MSC ukazuje se da neki bezbednosni eksperti raspravljaju o idejama vezanim za novu bezbednosnu arhitekturu, ali da i privlačnost i izvodljivost tih predloga ostaju pod znakom pitanja.

    „Centralna i istočna Evropa u fokusu su napete političke rasprave, jer mnoge u Evropskoj uniji brine demokratsko srozavanje u delovima tog regiona“, stoji u izveštaju.

    S druge strane, ističe se, za razliku od ovih političkih potencijalnih linija razdora, vojna saradnja na istočnom boku NATO-a je napredovala.

    U delu Minhenskog bezbednosnog izveštaja s podnaslovom „Centralna i istočna Evropa: Unutra ili izvan?“, navodi se i da NATO, premda tvrdi da „ne želi novu trku u naoružanju“ s Rusijom, nastavlja svoju dvojaku strategiju zastrašivanja i dijaloga.

    „Međutim, sve veće slabljenje instrumenata za kontrolu naoružanja i raspoređivanje dodatnih vojnih kapaciteta mogli bi da dovedu do daljeg pogoršanja bezbednosne situacije u Evropi“, upozorava se u tekstu.

    U tom kontekstu, ukazuje se da su ključni sporazumi o nuklearnom razoružanju kao što su INF ili „Novi START“ pod pritiskom, dok su sporazumi o kontroli konvencionalnog naoružanja poput sporazuma CFE praktično „mrtvi“, a mere izgradnje poverenja kao Bečki dokument sve se više zaobilaze, „što je pokazala ruska vojna vežba ’Zapad‘ sprovedena u septembru“.

    „S obzirom na ovako uznemirujuće stanje stvari, loši proračuni i nesporazumi i te kako bi mogli da dovedu do nenamernog vojnog sukoba“, predočava se u izveštaju.

    U delu teksta posvećenom Evropskoj uniji, ukazuje se na neizvesnost u pogledu transatlantskog partnerstva, „bregzita“, značajnih neslaganja među državama-članicama — pogotovu kad je reč o migraciji — ali i na sve lošiju bezbednosnu situaciju na granicama Unije.

    „Zbog ovih ’pukotina‘ u EU, početak 2017. godine izgledao je sumorno. Većina tih izazova i danas utiče na EU, ali sada postoji više od tračka nade“, stoji u izveštaju.

    Kao objašnjenje, navodi se da je ekonomski rast u EU stabilan i neočekivano visok, dok su delovi projekta evropskih integracija ponovo pokrenuti, a javno mnjenje je, kako se zaključuje, sve naklonjenije članstvu u Uniji.

    Inače, Minhenska bezbednosna konferencija, koja se održava od 1963. godine, u proteklih pet decenija postala je glavni globalni forum za diskusije o bezbednosnoj politici, navedeno je na sajtu MSC.

     

    Izvor: Tanjug

    Tagovi:
    Minhenska bezbednosna konferencija, NATO, Minhen, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga