03:04 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping

    Sad i zvanično: Niko iz EU ne sme u zagrljaj sa Rusijom i Kinom

    © AP Photo / Sergei Ilnitsky/Pool photo
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    23123
    Pratite nas

    Izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da Evropska unija mora da ima zajedničku politiku prema Rusiji i Kini predstavlja nastavak sprovođenja strategije koju je EU donela na čelu sa Federikom Mogerini i koja predviđa veće zajedništvo, pre svega u oblasti spoljne politike i bezbednosti, smatraju analitičari.

    Naime, reč je o drugoj po redu strategiji spoljne i bezbednosne politike EU, nakon one koju je doneo bivši visoki predstavnik Havijer Solana, i koja je usvojena u znatno izmenjenim geopolitičkim okolnostima, nego što je to bio slučaj sredinom dvehiljaditih.

    Prema rečima Nataše Dragojlović, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, stavovi Unije prema velikim silama, poput Rusije i Kine, izraženi u novoj strategiji, govore o tome da je neophodno da se gradi veće zajedništvo u bezbednosnoj oblasti. Stoga, izjava Merkelove, kako ocenjuje, ne sadrži nikakvu novu informaciju.

    Razlika među tim strategijama pre svega leži u izmenjenim geopolitičkim i svetskim okolnostima, objašnjava Dragojlovićeva. „Prva se zvala ’Prosperitetna Evropa u boljem svetu‘ i većim delom bila je usmerena na ekonomski prosperitet i jačanje pozicije EU u svetu. Iako je i ova druga takođe fokusirana na slične stvari, veliki akcenat stavljen je na jačanje bezbednosnih snaga EU“, ističe ona.

    U novoj strategiji, pojašnjava Dragojlovićeva, eksplicitno piše da će EU jačati svoje bezbednosne kapacitete. „Svima je poznato kako su ranije mogle da se čuju izjave poput one da je ’EU ekonomski div, ali politički patuljak i vojni mrav‘ — novom strategijom se te druge dve komponente pojačavaju, a sam Brisel iskazuje nameru da želi da postane ozbiljan igrač na globalnom planu“, konstatuje Dragojlovićeva.

    Upitana da li bi izjava Merkelove mogla da se protumači kao svojevrsni pozitivni signal, za razliku od retorike koja stiže iz Velike Britanije, Dragojlovićeva kaže da London ne treba mešati sa Briselom, budući da je Velika Britanija na izlazu iz Unije.

    Velika Britanija je od samog ulaska u evropsku zajednicu bila fokusirana na dobiti koje se tiču ekonomskih aspekata njenog članstva u EU — London nikada nije podržavao ideju jačanja političke i bezbednosne komponente EU, već je bio vezan za SAD, a kada se sagleda spoljnopolitička strategija, okosnica njene bezbednosti bio je NATO, zaključuje. 

    Istovremeno, Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka mišljenja je kako je namera ove politike da se podstaknu države koje su sada više nego ranije otvorene za trgovinsku i ekonomsku saradnju sa Kinom i Rusijom, da previše ne istrčavaju.

    To se, prema njegovim rečima, pre svega odnosi na grupu od 16 zemalja Istočne i Centralne Evrope, da ne prave samostalne aranžmane, bilo da je reč o infrastrukturnim ili trgovinskim projektima. 

    „Ovom izjavom šalje se poruka da EU i prema Kini ima zajedničku i jedinstvenu politiku, a kada je reč o Rusiji, to je poruka za one zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope koje bi želele relaksaciju odnosa sa Rusijom, kao što su Mađarska, Češka, Slovačka i Grčka, da na tom polju ne treba da odudaraju od zvaničnog kursa koji diktiraju prevashodno Pariz i Berlin“, ukazuje Krstić. 

    Krstić ukazuje i na to da Berlin očigledno zagovara pristup koji se zasniva na održavanju sankcija prema Rusiji. Stoga, ovom izjavom Merkelova daje jasan signal ostalim evropskim liderima da ne treba da dolazi do disonantnih tonova po tom pitanju.

    Sa druge strane, ta poruka sadrži i određenu hipokriziju, budući da i Nemačka sama u određenoj meri, kada se radi o njenom nacionalnom interesu, ne beži od duplih aršina prema Rusiji, a dobar primer je projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.

    „Ne treba zaboraviti da je projekat ’Južni tok‘ blokiran, jer nije bilo mogućnosti da se određene stvari izuzmu od propisa EU, iako je to sve urađeno kada je reč o projektu ’Severni tok 2‘. Očigledno je da kada je nešto od bitnog nacionalnog interesa, Nemačka ne gleda negativno na izuzetke prema Rusiji, ali traži da u onim stvarima koje nisu njeni interesi postoji kohezija“, naglašava.

    On smatra i da Merkelova ovom izjavom ne poziva na oštriju politiku prema Rusiji, već na kontinuitet sadašnje politike, ali i na obuzdavanje inicijativa za promenom političkog kursa prema silama sa Istoka.

    Tagovi:
    kohezija, spoljna politika, strategija, bezbednost, NATO, Nataša Dragojlović, Milan Krstić, Rusija, EU, Velika Britanija, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga