03:48 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Laboratorija

    Ovo je logika agresora: Prvo bombarduj, pa traži dokaze

    © Fotolia / Romaset
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    2232
    Pratite nas

    Misije Organizacije za zabranu hemijskog oružja, poput ove koja bi trebalo da pokrene istragu u Dumi, obično se sastoji od desetak članova — hemičara koji precizno uzimaju uzorke, lekara, stručnjaka za bezbednost i na kraju logističara čiji je zadatak da obezbede prevoz materijala tako da niko drugi eventualno ne bude otrovan, objašnjavaju stručnjaci.

    Ranije je najavljeno da će stručnjaci Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) u Istočnu Gutu, tačnije u Dumu, gde je navodno izvršen hemijski napad na civile, stići u sredu, ali oni su već danas tamo. Ruske i sirijske vlasti saopštile da su svi uslovi ispunjeni kako bi njihov boravak i rad u tom delu Sirije bio apsolutno bezbedan.

    Međutim, mnogi stručnjaci dovode u pitanje svrsishodnost celokupne istrage budući da je napad na Siriju od strane SAD, Velike Britanije i Francuske već sproveden u delo, samim tim nejasno je šta bi rezultati istrage mogli da promene. Toksikolog Radomir Kovačević sa Instituta „Dr Dragomir Karajović“ tvrdi da je istraga trebalo da bude izvršena dosta ranije, ali pošto je ona usledila tek sada, onda se svakako treba pridržavati već propisanih procedura.

    Kako objašnjava, prvenstveno je neophodno da se precizno utvrdi ko čini sastav misije i šta je njena realna agenda, kako bi se utvrdila njena objektivnost. Potom, misiji moraju biti predati svi podaci o navodnom hemijskom napadu i to od strane onog ko je tu informaciju prvenstveno i objavio, dakle od NATO-a, a onda i podaci kojima raspolaže zvanični Damask. Istražitelji tek onda, kada stignu na teren, moraju da skupe podatke i od onih koji su napadnuti.

    Posle svega toga, ukazuje Kovačević, na red stižu lekari, jer nakon evaluacije situacije treba izvršiti kliničke preglede obolelih kako bi se utvrdilo šta je uzrok eventualnih trovanja ili bolesti i preciziralo za kojom supstancom se traga. Svaka materija, objašnjava on, ima svoje ime i prezime, svoje biološke posledice, samim tim svima je jasno koje znakove treba tražiti.

    „Statistika kaže da ako su prijavili nekoliko desetina mrtvih, to znači da je kontaminirano nekoliko stotina hiljada ljudi, što takođe znači da bolnice moraju biti pune, što znači da je misija OZHO prilično okasnila, tačnije neophodno je bilo pokrenuti istragu neposredno nakon napada kako bi pronašli žive ljude po bolnicama. Međutim, verujem da je ovde reč o insceniranoj akciji, te da neće pronaći nikoga u bolnicama. Čak i oni koji se tamo nalaze verujem da neće imati nikakve kliničke znake da su oboleli od hemijskih supstanci“, ocenjuje.

    Kovačević je trenutnu situaciju u Siriji uporedio sa našom zemljom, budući da je Srbija izuzetno loše prošla te 1999. godine kada je Projekat UN za životnu sredinu lažirao prva tri izveštaja o kontaminaciji teritorije nakon bombardovanja od strane NATO-a. Tek je četvrti izveštaj bio koliko-toliko objektivan, jer se Srbija nametnula i uključila u istražni proces.

    Međutim, kada se sagleda politički ugao celokupne situacije, bivši inspektor UN u Iraku i specijalista za hemijsko oružje Anton Utkin mišljenja je da je sa istragom prikočeno jer je jasno da u UN najvećim delom sede predstavnici anglosaksonskih država, odnosno da u UN po tom pitanju dominiraju zapadne države. 

    Stoga je jasno, kako ističe, zašto su otezali sa odlukom o slanju misije, odnosno inspektora OZHO u Dumu. Osim toga, navodi Utkin, Izvršni savet u okviru OZHO je glasao protiv toga da inspektori obave pregled mesta navodnog napada u Dumi, drugim rečima, zapadne države su već dva puta na zvaničnom nivou opstruisale izlazak inspektora na teren. Tek treba videti, ukazuje Utkin, koliko će još vremena biti potrebno inspektorima da prikupe sav neophodan materijal kako bi se potom on prebacio u laboratorije.

    Iako je naizgled olakšavajuća okolnost da u okviru OZHO rade stručnjaci i iz drugih zemalja, Uktin podseća da oni ne mogu istovremeno biti zaposleni i u ogranima država iz kojih potiču, i u toj organizaciji, zbog sukoba interesa. Ali, kako ističe, u svakom slučaju nakon svih tih koraka prikupljanja uzoraka sledi najvažniji deo, koji mora biti izuzetno objektivan kako bi se utvrdila istina.

    „Uzorci se najpre šalju u Hag, u sedište OZHO, a potom u takozvane referentne laboratorije, koje svake godine iznova moraju da prođu odgovarajuću sertifikaciju. OZHO uzorke sa terena šalje u dve laboratorije, koje obično proveravaju prisustvo hemijskih, ali i bioloških primesa. Stoga, pošto se radi o dve različite hemijske i dve različite biološke laboratorije, uzorci bivaju proveravani u čak četiri laboratorije. Na rezultate tih testova i eksperimenata obično se čeka blizu dve nedelje i oni se potom vraćaju u sedište OZHO, gde Tehnički sekretarijat rezimira celu proceduru i rezultate, nakon čega podnosi izveštaj Izvršnom savetu“, precizira Utkin.

    Inače, nešto ranije se oglasio stalni predstavnik Rusije pri UN u Ženevi Genadij Gatilov koji je ocenio da su ruski stručnjaci već sproveli istragu u Istočnoj Guti, te da nisu pronašli nikakve tragove korišćenja hemijskog oružja. Samim tim, ocenio je on, ničim izazvana agresija zapadne koalicije uticala je isključivo na povećanje tenzija u već razorenoj Siriji i stavila po znak pitanja celokupnu sudbinu daljih političkih pregovora za pronalazak mira u zemlji.

    Tagovi:
    hemijski napad, Duma, istraga, OZHO, UN, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga