04:47 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Helikopter, Norveška

    Kako je Rusija ojačala vazdušnu odbranu Severne Evrope

    © REUTERS / Lucas Jackson
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 127
    Pratite nas

    Vojna saradnja između Danske, Norveške, Finske i Švedske poslednjih godina je značajno ojačala, pre svega zbog straha od navodne vojne intervencije Rusije, što je dovelo da sada te zemlje mogu zajednički da sprovode vojne vežbe u celoj Skandinaviji i to bez dodatnog usaglašavanja tih manevara putem diplomatskih kanala.

    Zapadni analitičari ocenjuju da se taj novi „klaster“ stvorio još unutar Poljske, Pribaltika i Velike Britanije i to u obliku koncentrisane vojne saradnje evropskih zemalja sa jedinstvenim ciljem – da se ostvari savez sa Amerikancima kako bi se ojačao odgovor navodnoj ruskoj pretnji, odnosno da se sprovede politika koja vuče korene još od sredine prošlog veka.

    Sarmat
    © Foto : Ministry of Defence of the Russian Federation

    Upravo iz tog razloga je u Severnoj Evropi osnovana organizacija pod nazivom „Nordefko“ u čijem sastavu je pet skandinavskih zemalja – Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska, i to sa ciljem da se olakša proces održavanja vojnih vežbi na teritoriji svih tih zemalja, iako, treba naglasiti, da ih je samo tri unutar NATO-a.

    Ta organizacija omogućila je ono što je 90-ih godina prošlog veka bilo nezamislivo – tada Švedska, na primer, nikome nije ni pomišljala da dozvoli da koristi njen vazdušni prostor, a da se to prethodno temeljno ne usaglasi putem diplomatskih kanala. 

    Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik objašnjava da na ovaj način skandinavske zemlje pokazuju određeni nivo bojazni od jačanja Rusije. Naime, kako kaže, neke zemlje, kao što je Finska, imaju svoje tradicionalne razloge za to, ali i Norveška i Švedska su uvek bile usredsređene na rusku opasnost pravljenjem sopstvenih procena i planova.

    Tu se misli na, kako kaže, direktne poteze odbrane, pre svega vazdušnog prostora, budući da se danas vazdušne prepreke izuzetno lako savladavaju. Pored toga, važan faktor predstavlja i pribavljanje svih neophodnih informacija, a važnu komponentu čini i visoka cena savremenih vojnih resursa, što iziskuje zajedničko reagovanje.

    Radić kaže da primera takve saradnje u Evropi ima više, pre svega između članica NATO-a, recimo kooperacija Belgije i Holandije koje naizmenično ulažu svoja sredstva u odbranu, zatim i Crna Gora, koja je kao najmlađa članica dobila isti nivo podrške kao i Albanija, te se njen vazdušni prostor u slučaju potrebe pokriva avijacijom Grčke i Italije, koje se rotiraju.

    „To je mehanizam u kojem strana zemlja bez nadoknade pruža vazdušnu zaštitu određenog vazdušnog prostora. Kod skandinavskih zemalja reč je o saradnji o razmeni radarske slike, zatim o zajedničkom angažovanju tehnike ukoliko je to potrebno. Međutim, iako Norveška, Švedska i Finska imaju savremene lovačke avione, njihov odnos prema NATO-u je različit, samim tim ne mogu biti deo integrisanog sistema Alijansinog PVO koji je predviđen samo za punopravne članice, stoga se i traži neki skandinavski model za saradnju u zaštiti vazdušnog prostora“, objašnjava.

    Upitan da li je razlog tome novo rusko naoružanje koje je nedavno predstavio ruski predsednik Vladimir Putin, među kojima su i rakete sa nuklearnim bojevim glavama „Kindžal“, Radić tvrdi da je pre svega vojni pritisak takozvane „jake Rusije“ to što utiče na ponašanje Skandinavije, a da su nova vojna sredstva samo deo tog mozaika, ali ne i presudni faktor.

    Sa druge strane, direktor analitičkog Centra veterana državne bezbednosti Rusije Sergej Krivošejev ovakvo ponašanje Skandinavije objašnjava sveobuhvatnom politikom Zapada koja podrazumeva stvaranje atmosfere straha i neprijateljskog odnosa prema Rusiji. 

    Svetski mediji, kako navodi, konstantno rade na tome da se kod lokalnog stanovništva stvori predstava o Rusiji kao o zemlji agresoru. Iako je delovalo kao da je takva retorika deo prošlosti, ona i dalje postoji i vrlo uspešno deluje na dobar deo stanovništva Skandinavije. Pod „ruskom agresijom“ se opravdava i povećavanje vojnog budžeta na ime jačanja zaštitnih i bezbednosnih kapaciteta skandinavskih zemalja, dodaje.

    Krivošejev takođe smatra da novo rusko naoružanje nije primaran razlog za ovakvu reakciju Skandinavije, jer je Moskva stavila do znanja svetskim silama da niko Rusiji neće moći da naudi.

    „Predsednik Rusije Vladimir Putin je pokazao novo oružje sa konkretnim ciljem – kako bi ga videli Amerikanci. Vašington konstantno povećava kapacitete sistema PVO u Evropi, uvek pod izgovorom ’odbrane od iranskih raketa‘, a jasno je da je to upereno protiv Rusije“, ističe. 

    Skandinavija, sa druge strane, ocenjuje Krivošejev, nema nikakve veze sa tim, nijedna zemlja Severne Evrope ne raspolaže oružjem koje bi moglo da presretne i neutrališe ruske rakete, niti će ga imati u narednoj deceniji. 

    Tagovi:
    vazdušni prostor, PVO, odbrana, Aleksandar Radić, Rusija, Skandinavija, Švedska, Finska, Norveška
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga