08:32 21 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Tajvanska krstareća raketa klase zemlja-zemlja Hsiung Feng II

    „Svirepi vetar“: Tajvan uperio rakete prema Kini — iza svega stoji njihov moćni zaštitnik

    © AFP 2018 / Sam Yeh
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš, Jovana Vukotić
    0 075

    Nove krstareće rakete zemlja—zemlja, koje mogu da pogode Šangaj i Hongkong, razmeštene su na zapadu Tajvana. Sami se ne bi odlučili na ovakav korak, iza tajvanskog zveckanja oružjem stoje Sjedinjene Američke Države i druge članice NATO-a, tvrde sagovornici Sputnjika.

    Na osnovu analize satelitskih snimaka, vojni magazin „Kanva difens rivju“ tvrdi da su 50 kilometara zapadno od Tajpeja, u specijalno za tu namenu izgrađenoj bazi, instalirane rakete kojima su na Zapadu dali oznaku „Hsijung Feng“ 2E, što na kineskom znači „svirepi vetar“.

    Vojni eksperti kažu da je reč o raketama dometa do 1.500 kilometara sposobnim za precizne udare po vojnim bazama, atomskim centralama, strateškim skladištima nafte, železničkim prugama, mostovima i tunelima u dubini kineske teritorije.

    Stručnjak za Kinu, politikolog Oleg Fočkin, kaže za Sputnjik da je jasno da se Tajvan sam ne bi odlučio na ovakav korak i da iza njega stoje SAD i druge članice NATO-a. Raspoređivanje raketa nije slučajno i sve upućuje na to da se radi o koraku koji je usledio posle ostalih napora Trampa da pokvari odnose sa Kinom. Raspoređivanje raketa na Tajvanu u ovoj situaciji se apsolutno može tumačiti kao zveckanje oružjem, kaže Fočkin.

    „Amerika je uvek podržavala Tajvan, uvek je podržavala otpor koji Tajpej pruža Pekingu. U celokupnoj situaciji, Tajvan veoma zavisi od SAD, on nema mnogo izbora. Stoga su i brojne najavljivane posete američki državnika Tajpeju potpuno logične. Raspoređivanje raketa je samo potvrda da će prethodni kurs Vašingtona i dalje biti na snazi“, kaže on.

    I Milan Lipovac, docent na Fakultetu bezbednosti, za Sputnjik kaže da razmeštanje raketa treba posmatrati u kontekstu američko-kineskih odnosa i rata sankcijama koji se trenutno vodi oko uvoza i izvoza robe.

    „Ovaj potez treba posmatrati i u kontekstu pregovora koji su vođeni oko denuklearizacije Severne Koreje, sad to sve ide nekako sporo, pa je moguće da se uvodi neka nova karta koja upravo podrazumeva ovu poziciju Tajvana i manevre vezane za raspored raketa. Tajvan je samo eksponent nekih većih sila, a znamo koja sila podržava Tajvan“, kaže Lipovac.

    Vojni stručnjaci kažu da „Svirepi vetar“ liči na američki „Tomahavk“ i da nosi 200 kilograma eksploziva, ali i da Tajvan ima ambiciju da u obalnom pojasu rasporedi oko 300 takvih raketa. Međutim, Fočkin objašnjava da Kina ima protivvazdušnu odbranu koja može dobro da se nosi sa takvim krstarećim raketama.

    „Ne mislim da se Kina nešto posebno uplašila ovih raketa, jer su kineske oružane snage sada prilično moćne. Treba reći i da se Tajvan oduvek nalazio u nezavidnoj poziciji — situacija se može uporediti sa Kubom i SAD, mogu se napraviti određene paralele. S jedne strane, Tajvan odlično shvata da opasnost ostaje, a Kina shvata da neće doći do eskalacije, ali da nije zgoreg pripremati se kao da će biti rata“, kaže Fočkin.

    S njegovom tvrdnjom slaže se predsednik Rusko-kineskog analitičkog centra Sergej Sanakojev, koji kaže da vreme koje je izabrano za ovu provokaciju pokazuje da su vlasti Tajvana realizovale zamisao svog patrona — Amerike, koja ulazi u prilično oštru fazu trgovinskog rata sa Kinom.

    „Vašington se u ovom trgovinskom konfliktu ustremio i na Rusiju i na EU, ali, sudeći po svemu, deluje da bi SAD volele da celu ovu situaciju potvrde još i vojnim provokacijama. U Južnom kineskom moru su se utišali prethodni konflikti, a uglavnom uvek pokušavaju da sporove sa Kinom reše pre na bilateralnoj osnovi, nego da pozovu Šestu flotu. Mislim da ova provokacija neće proći tek tako, već da će uslediti prilično ozbiljan odgovor Kine“, ocenjuje Sanakojev.

    On dodaje da Amerikanci ništa ne rade slučajno i da dobro znaju da Kinezi ovaj potez sa raketama doživljavaju kao mešanje u njihova unutrašnja pitanja. Moguće je da se radi o potezu Donalda Trampa koji je čovek biznisa, navikao da nastupa sa „teškom artiljerijom“, a da onda putem kompromisa izvuče za sebe najbolje uslove za sebe, odnosno sada i svoju državu, ocenjuje Sanakojev.

    „Ne treba isključiti ni drugu opciju, imajući u vidu unutrašnje procese koji se sada odvijaju u SAD, kada Kongres praktično opstruiše odluke administracije predsednika, tokom kampanje za izbore za Kongres. Došlo je do određene pat pozicije, ne zna se ko pije, a ko plaća. Ovde se čak možda radi i o nekim velikim planovima, i to ne samo u vojno-tehničkom kontekstu, već o pripremama za neke dalje vanredne korake koje bi učinili Amerikanci kako bi ostvarili određeni balans interesa za sebe u regionu“, zaključuje Sanakojev.

    Uprkos uvoznim taksama koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa, kineski izvoz u Sjedinjene Države u julu je uvećan za 13 procenata i iznosio je 41,5 milijardi dolara. Ništa bitno se nije promenilo ni kada je u pitanju američki deficit u trgovini sa Kinom.

    Takvi podaci uslovili su odluku Trampa da krene u još žešći trgovinski rat sa Kinom i da od 23. avgusta uvede taksu od 25 odsto na kineske proizvode u iznosu od 16 milijardi dolara. Kina je odmah uzvratila identičnom merom, koja će na snagu stupiti takođe 23. avgusta, a obuhvatiće i uvoz automobila i sirove nafte.

    Slično:

    Si Đinping pozvao na prekid trgovinskih ratova
    Tramp dobija ekskluzivno pravo da uvodi sankcije
    Severna Koreja: Mi se držimo dogovora, a Amerika?
    Tagovi:
    nagovor, zveckanje oružjem, trgovinski rat, provokacija, vojna baza, pretnja, rakete, sankcije, Američki kongres, NATO, EU, Sergej Sanakoev, Oleg Fočkin, Milan Lipovac, Donald Tramp, Tajvan, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga