09:13 16 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zapaljen konzulat Irana u Basri

    Sudar moćnika: Može li Iran zbog vode da izgubi Irak

    © AP Photo / Nabil al-Jurani
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    0 228

    U iračkom gradu Basri su već dva meseca u toku protesti zbog nezaposlenosti, nedostatka vode za piće i restrikcija struje, koji prete da država izgubi kontrolu nad tim gradom. Sve to koriste spoljni faktori da reše svoje geopolitičke zadatke.

    Demonstranti u Basri.
    © REUTERS / Alaa al-Marjani

    Agencija UN za hranu i poljoprivredu i Svetska banka u avgustu su objavili izveštaj u kojem upozoravaju da će deficit vode u zemljama Bliskog istoka i Severne Afrike biti sve veći problem koji može da dovede do destabilizacije političke situacije u tim zemljama. Takav scenario već vidimo poslednjih dana u drugom po veličini iračkom gradu — Basri.

    Nezaposlenost, zagađena voda za piće i restrikcije struje, koji su inače hronični za taj rejon, izazvale su poslednjih dana nasilne demonstracije u naftnoj prestonici Iraka. Koliko je ozbiljna situacija u gradu pokazuje da je vodom otrovano oko 18.000 ljudi, a postoji opasnost i od izbijanja kolere. Paradoks je da se u ovom regionu nalazi jedno od najbogatijih naftnih polja u svetu — „Zapadna Kurna“, koju eksploatišu naftni giganti kao što su italijanski „Eni“ i ruski „Lukoil“. Upravo su prostorije ruske naftne kompanije i bile jedne od mete napada.

    Irački politikolog Hasan Musavi je rekao za Sputnjik da su razlozi za demonstracije u Basri zaista problemi sa vodom i strujom i korupcija, ali da ima i drugih razloga.

    „Na primer, njen geografski položaj, blizina suseda, prirodni resursi. Postoje i interesi SAD i regionalnih država, na primer Saudijske Arabije, Irana i drugih. Pod pokrićem građanskih demonstracija političke snage rešavaju svoje zadatke. Sada se na situaciju u Basri odražavaju i kriza sa formiranjem Vlade Iraka i politički konflikti kako lokalnih, tako i stranih sila“, smatra Musavi.

    Ovde su tradicionalno veoma uticajni SAD, Saudijska Arabija, Velika Britanija i Iran, dok je odnos između sunita i šiita dosta uravnotežen (40 odsto naspram 60 odsto). Amerika ovog puta igra na sunite, koje je skinula sa vlasti invazijom na Irak 2003. godine. Tada je Vašington podržao šiite, ne znajući da će preko njih uskoro iranski uticaj ojačati u Bagdadu.

    Demonstranti su upravo na zgradi Predstavništva Irana u Basri iskalili svoj gnev — konzulat je potpuno spaljen. Iranski politikolog Parviz Nemati vandalske napade na iranske objekte u Iraku naziva sponzorisanim i tvrdi da iza njih stoje SAD i njihovi saveznici u regionu kojima nije u interesu rast uticaja Irana u regionu.

    „Nakon što se Irak suočio sa krizom državnosti Iran je bio jedna od država koja mu je došla u pomoć. On je preduzeo maksimalne napore da Irak povrati kontrolu nad svojom teritorijom i tamo uspostavi miran život. Bezbednost Iraka je tesno povezana sa bezbednošću Irana. Kada je Iran stao na stranu Iraka u uništenju terorističke organizacije DAEŠ-a, prirodno je da su SAD i Saudijska Arabija, koje podržavaju teroriste, osetile ozbiljnu pretnju — svi njihovi planovi su počeli da se ruše. Pošto SAD imaju dosta novca i u svakom regionu mogu da nađu petu kolonu, sada su je našli u Basri“, navodi Nemati.

    Poznati irački novinar Elajdža Magde izneo je na svom blogu teoriju da je u stvari u toku borba za uticaj između sveprisutnog iranskog generala Kasema Sulejmanija na Bliskom istoku i predstavnika Vašingtona u regionu Breta Makgerka, a protesti su samo jedan od njenih instrumenta. Početkom meseca Teheran i Bagdad su počeli da koriste nacionalne valute u međusobnoj trgovinskoj razmeni, što sigurno nije ostalo nezapaženo u Americi.

    U međuvremenu, iračke vlasti su morale da povećaju broj policajaca u gradu, jer znaju da ne smeju da izgube kontrolu nad Basrom u kojoj se dobija 80 odsto iračke nafte.

    Tagovi:
    neredi, Irak, SAD, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga