19:23 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Amerika Kina - ilustracija trgovinski rat

    Američki manevar: Strategija novog hladnog rata protiv Kine

    © Foto : Jason Lee/File Photo
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 038

    Ako nivo tajvansko-američkih veza bude rastao, Kina to neće samo mirno posmatrati. Može se reći da je Amerika smislila strategiju novog hladnog rata protiv Kine i da ima nameru da radi na obuzdavanju Pekinga. Pokušaji da se sve to sprovede igranjem na „tajvansku kartu“ postaju sve očigledniji. Kina svakako sve pomno prati.

    „Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti da bilo kakvi nemiri dovedu do jednostrane promene statusa kvo na Tajvanu“, izjavio je u Tajpeju tokom svoje prve konferencije za medije Brent Kristensen, novi šef Američkog instituta na Tajvanu, institucije koja je, praktično, predstavništvo SAD. Osim toga, kako je dodao Kristensen, Vašington će nastaviti da podržava Tajpej u međunarodnim odnosima.

    O američkim aktivnostima u regionu razgovarali smo sa Andrejem Karnejevom, zamenikom direktora Instituta Azije i Afrike na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov.

    „U kontekstu sadašnjeg opšteg pogoršanja kinesko-američkih odnosa, tajvansko pitanje, kao jedan gotovo suštinski deo ovog problema, ponovo izlazi u prvi plan. Istupanje Kristensena i njegovi odgovori na pitanja novinara upravo su zanimljivi iz te perspektive, jer su u njima u koncentrisanom vidu izloženi stavovi Trampove administracije“, ističe za Sputnjik Karnejev.

    U poslednje vreme je Caj Ing Ven — šefica državne admnistracije Tajvana, nekoliko puta optuživala Peking za pojačane pritiske na ostrvo i pokušaje da ga izoluje u međunarodnim odnosima i izmeni status kvo u Tajvanskom zalivu. Da li izjava Brenta Kristensena, da će SAD zauzeti aktivniju poziciju povodom tajvanskog pitanja, znači da će to činiti koristeći veći i značajniji pritisak na Peking?

    Zasad se, po mišljenju kineskog eksperta Li Jija sa Instituta za finansijske studije „Čung Jang“, moglo čuti malo toga novog, ali će Peking vrlo pažljivo pratiti sve poteze koje Vašington bude činio prema Tajvanu.

    „Još 1982. godine su Vašington i Peking potvrdili osnovne principe kinesko-američkih odnosa i tada ugovorene smernice potpisali u vidu Šangajskog kominikea i Zajedničkog kominikea o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Tada su SAD prihvatile obavezu da količina i karakteristike oružja koje šalju na Tajvan u budućnosti neće prevazilaziti nivo iz vremena nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa između SAD i Kine. Uz to, tada je Vašington izrazio spremnost da postepeno obustavi prodaju oružja Tajvanu, kako bi kroz neko vreme ovaj problem bio i konačno rešen. Pa ipak, ono što smo u realnosti videli, to je da SAD nikada nisu ispunile ovu obavezu koju su preuzele na sebe“, objašnjava Ji za Sputnjik.

    Naš sagovornik ističe da se onome što je Kristensen rekao može dodati i to da su SAD nedavno usvojile Zakon o putovanjima na Tajvan, koji otvara mogućnosti za obostrane posete visokih državnih službenika, uključujući i vojna lica i zvaničnike.

    „Ovo u potpunosti krši odredbe postignutih kinesko-američkih sporazuma (kominikea) i ruši princip ’jedne Kine‘. Ako nivo tajvansko-američkih veza bude rastao, Kina neće to mirno gledati. Može se reći da je Amerika smislila strategiju novog hladnog rata protiv Kine i da ima nameru da radi na obuzdavanju Pekinga. Pokušaji da se sve to sprovede igranjem na ’tajvansku kartu‘ postaju sve očigledniji. Kina svakako sve pomno prati“, izričit je Ji.

    Međutim, Amerikanci su očigledno već napravili izbor i nameravaju da budu prisutniji u blizini Tajvana. Dva vojna broda američke mornarice su 22. oktobra demonstrativno prošla kroz Tajvanski zaliv, što je izazvalo kritike Pekinga. U septembru su SAD najavile da će Tajvanu isporučiti rezervne delove za lovce F-16 i transportne avione tipa C-130, ukupne vrednosti 330 miliona dolara. Kao odgovor na ove korake, Kina je pozvala Vašington da odustane od planirane prodaje i obustavi vojnu saradnju sa Tajvanom. Ministarstvo odbrane Kine je izdalo saopštenje gde se osuđuju planovi prodaje delova, dodavši da kineski vojnici poseduju „čvrstu i nepokolebljivu“ rešenost da štite suverenitet i teritorijalnu celovitost države.

    Tagovi:
    tajvan, Amerika, Kina, hladni rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga