12:39 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Borci kurdske pešmerge

    Turska skuplja hrabrost: Kako udariti na Kurde

    © AP Photo / Alice Martins
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 316
    Pratite nas

    Najave turskih vlasti da će pokrenuti krupnu vojnu operaciju na severoistoku Sirije, sa ciljem da se neutralizuju kurdske jedinice, treba uzimati sa rezervom. Možda je ambicija Ankare velika da po kratkom postupku reši problem „terorizma“, ali je Zapad osigurao da taj zadatak ne bude tek tako rešiv, smatraju analitičari.

    Da bi se razjasnila celokupna situacija u Siriji neophodno je sagledati kako su uopšte raspoređene snage na terenu. U tim predelima gde turska vojska planira operaciju, na obali reke Eufrat, raspoređena je tehnika američke i francuske vojske, koja je na raspolaganju i pripadnicima odreda protiv kojih Turska želi da ratuje, objašnjava za Sputnjik stručnjak za Bliski istok Karine Gevorgjan.

    Stoga, kako ocenjuje, postavlja se pitanje koliko je ta operacija uopšte moguća.

    „Lično ne mislim da postoje šanse da dođe do realizacije te turske operacije, bez obzira što je u okolini grada Manbidža reljef ravniji i nije brdovit, kao što je slučaj sa Afrinom. Za sada je to više politička izjava i smatram da će ovo ostati na niovu političkog dijaloga“, tvrdi ona. 

    Ne treba zanemariti ni činjenicu da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tim povodom razgovarao i sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom, i to nakon što je, na najave turskih vlasti, reagovao Pentagon saopštivši da je bilo kakva ofanziva na kurdske jedinice „neprihvatljiva“.

    Erdogan je, naime, od Trampa zatražio, čak se može reći i da mu je zapretio da Amerika izvuče sve kurdske jedinice istočno od reke Eufrata, u suprotnom Turska će ih sve neutralisati.

    „Teroristi moraju da napuste tu teritoriju. Ako ne odu sami, mi ćemo ih odatle obrisati. Ako je Amerika naš strateški partner, onda moramo zajednički da radimo ono što je potrebno“, istakao je turski predsednik.

    Međutim, svi ti turski operativni, taktički i strateški ciljevi su, kako ocenjuje Gevorgjanova, direktno povezani sa ideologijom novog osmanizma, to jest sa idejom preporoda uticaja Turske na onim teritorijama koje su nekada ulazile u sastav Osmanske imperije. Mora se istaći da je to prilično ozbiljna doktrina i veoma je moguće da se njom rukovode vlasti kada sprovode svoju politiku.

    „Što se tiče faktičkog delovanja, mislim da se u ovom konkretnom slučaju, izjava predsednika Redžepa Tajipa Erdogana više odnosi na taktički pristup. Međutim, u operativnom smislu, pretpostavljam da tursko rukovodstvo prilično trezveno prilazi osmišljavanju ove veoma delikatne situacije, jer bi u ovom slučaju, pogrešan korak turskog rukovodstva bio izuzetno opasan“, tvrdi Gevorgjanova. 

    Što se Kurda tiče, ukazuje Gevorgjanova, oni nisu homogeni, već ih čine različite grupe. Oni govore na minimum dva različita jezika, tako da govoriti o „Kurdima“ kao o nečemu jedinstvenom i homogenom bilo bi tačno samo iz ugla njihovih problema, budući da su upravo ti problemi svih tih kurdskih zajednica u svim zemljama u kojima žive poprilično slični. 

    To što neki govore da postoje pokušaji ujedinjenja Kurda u jedinstvenu državu, prema njenom mišljenju je za sada preuranjeno. Postoje Kurdi bliski po duhu, jeziku i rođačkim vezama, ali oni su ipak podeljen narod. Sa druge strane, ako govorimo o Kurdima koji žive na severu Sirije i na jugu Turske, za Ankaru je to zaista velika glavobolja, jer oni zapravo žele da se ujedine.

    Govoreći o ulozi Rusije u celokupnoj toj situaciji, ocenjuje Gevorgjanova, Turska bi najviše volela kada bi je Moskva podržala. Međutim, veoma je mala šansa da bi Rusija uopšte ulazila u još jedan konflikt na tuđoj teritoriji, jer joj tako nešto, jednostavno, nije potrebno, zaključuje Gevorgjanova.

    Tagovi:
    Eufrat, ofanziva, Kurdi, Redžep Tajip Erdogan, Sirija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga