04:21 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Kongres

    Kako je propala američka strategija „širenja demokratije“ u Rusiji

    © AP Photo / Susan Walsh
    Svet
    Preuzmite kraći link
    2155
    Pratite nas

    Istraživačka služba Kongresa SAD smatra „zabrinjavajućim“ rezultate rada po pitanju „širenja demokratije“ u Rusiji, stoji u izveštaju objavljenom na sajtu te državne strukture početkom januara. Već je svima je jasno da SAD obećavaju demokratiju, a u stvari donose ropstvo, kaže ruski analitičar Aleksandar Asafov.

    Prema podacima analitičara Kongresa, američka Nacionalna fondacija za podršku demokratiji (NED) je 2018. godine najviše novca potrošila na finansiranje raznih programa u Ruskoj Federaciji. 

    Kongresna služba je delimičnu odgovornost za neuspeh u širenju demokratskih vrednosti u svetu prebacila na administraciju Donalda Trampa, koja smatra da su ekonomska i pitanja bezbednosti na prvom mestu. Stručnjaci smatraju da pokušaji Vašingtona da proširi uticaj u drugim državama postaju neefikasni, jer se društvo menja i takva strategija više nema uticaja.

    U izveštaju se ističe da su poslednjih godina više puta „pažnju privukli loši rezultati rada po pitanju širenja demokratije u strateški važnim zonama kao što su Rusija i Egipat“.

    Amerikanci nisu pružili detaljniju analizu uzroka za neuspeh strategije „širenja demokratije“ u Rusiji, tvrdeći da to zahteva posebna istraživanja. Međutim, kako navode autori izveštaja, pozivajući se na stavove većeg broja stručnjaka, podrška Zapada građanskim grupama koje su stajale iza „obojenih revolucija“ u Gruziji, Kirgistanu i Ukrajini dovela je do toga da se Rusija protivi pokušajima „širenja demokratije“.

    Prema rečima Dmitrija Abzalova, vodećeg stručnjaka u Centru za političku konjunkturu, objavljivanje loših rezultata je sa jedne strane pokušaj vršenja pritiska na administraciju Trampa, protiv koga su i dalje na snazi optužbe da „radi za Ruse“. Sa druge strane, prema mišljenju stručnjaka, „fundamentalna pitanja se ne rešavaju samo finansiranjem“, a metode rada koje su oformljene u prošlom veku polako gube svoju efikasnost.

    „Takođe je vredno napomenuti da se kontraigra odvija poprilično intezivno. U ovoj ili onoj meri većina zemalja uvodi ograničenja po pitanju spoljnog finansiranja“, rekao je Abzalov.

    Kako je objavila istraživačka služba američkog Kongresa, finansiranje „širenja demokratije“ duboko je integrisano u američke institucije odgovorne za spoljnu politiku zemlje.

    Tokom proteklih 10 godina SAD su godišnje izdvajale više od dve milijarde dolara za finansiranje tog projekta, za koji su zaduženi Stejt department, Američka agencija za međunarodni razvoj, NED i druge strukture.

    Na spisku zemalja na koje se troši novac preko programa američkih vlasti prednjači Avganistan, za koji je izdvojeno 302 miliona dolara prema budžetu za 2017. godinu. Sirija (161 milion dolara) i Ukrajina (100 miliona dolara) su takođe među liderima kada je reč o grantovima za podršku demokratiji.

    Međutim, kako konstatuje istraživačka služba Kongresa, pojavili su se ozbiljni problemi u „širenju demokratije“, pre svega u Istočnoj Evropi i zemljama koje su se suočile sa ekonomskim problemima i poteškoćama po pitanju bezbednosti. A i slika SAD više nije primer koji treba slediti.

    „Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, promovisanje liberalne demokratije je nekada bilo efikasno zbog činjenice da su mnogi posmatrači širom sveta u Sjedinjenim Američkim Državama videli primer vlade pod čijim bi rukovodstvom i sami želeli da žive. Međutim, sada su na taj ’američki model‘ senku bacili problemi koji postoje u američkom demokratskom sistemu“, navodi se u dokumentu.

    Kad Amerikanac kaže „demokratija“

    U izveštaju se tvrdi da „oslabljeno vođstvo“ SAD može da doprinese promovisanju „postdemokratskih modela“ u odnosima između vlasti i društva, a posebno može doprineti jačanju Kine na svetskoj sceni.

    Prema rečima političkog analitičara Aleksandra Asafova, glavni problem u američkom „širenju demokratije“ je u tome što njihova demokratija, po pravilu, dovodi do negativnih posledica u zemljama koje su postale predmet te politike.

    „Reč ’demokratija‘ gubi svoje izvorno značenje kada izađe iz usta Amerikanaca. Svi vide da su metode i ciljevi veoma jednostavni, a to je da SAD stave pod kontrolu tržišta, resurse i teritorije kako bi sačuvale i ojačale status svetskog lidera. Svima je jasno da SAD obećavaju demokratiju, a u stvari donose ropstvo“, izjavio je Asafov.

    Bez obzira na neefikasnost rada povodom širenja demokratije u Ruskoj Federaciji, prema izveštaju istraživačke službe američkog Kongresa, Rusija je prošle godine bila na vrhu liste zemalja koje su dobile sredstva od NED-a.

    U 2018. godini Fondacija je izdvojila 6,3 miliona dolara za finansiranje programa grantova u Rusiji — više nego za bilo koju drugu zemlju. Na drugom mestu se nalazi Kuba (5,8 miliona dolara), a sledi je Kina (5,7 miliona dolara).

    Oko trećina izdvojenih sredstava dodeljenih Rusiji prošle godine bila je namenjena medijskim projektima, a najveći deo novca trebalo je da finansira „nezavisne“ izveštaje i mišljenja na internetu. Takođe, plan je predviđao i sponzorisanje „nezavisnih istraga“. Ostale stavke rashoda su podrška društvenim aktivistima, popularizacija borbe protiv korupcije i obuka lidera.

    Dmitrij Abzalov smatra da je lako objasniti prvo mesto Rusije na spisku zemalja koje su prošle godine primile grantove.

    „Sa jedne strane, to je povezano sa unutrašnjim političkim procesima u SAD, opozicijom, pokretanjem teme ruskog uticaja i istragom Trampovih odnosa sa Rusijom“, istakao je Abzalov.

    Sa druge strane, prema mišljenju stručnjaka, nakon Evromajdana i početka sukoba u Ukrajini 2014. godine i zbog sve veće geopolitičke konfrontacije između Moskve i Vašingtona, pravac delatnosti američkih spoljnopolitičkih struktura u Rusiji u celini je postao aktivniji.

    „Stresli su prašinu sa svih projekata koji su ranije formirani za borbu protiv Sovjetskog saveza. Mislim da će 2019. godine potući sve ranije rekorde u finansiranju“, kaže Asafov.

    Inače, jednom od osnivača NED Alenu Vajnštajnu pripisuju rečenicu: „Mnogo toga što mi danas radimo pre 25 godina tajno je radila CIA“.

    Može li NED da nađe rupe u ruskom zakonu

    Kako je navedeno u dokumentu istraživačke službe američkog Kongresa, struktura koju je Kongres osnovao 1983. godine je privatna neprofitna organizacija, koja se finansira kroz godišnja direktna izdvajanja i od sredstava fonda Stejt departmenta. Pošto je NED formalno nedržavna institucija, to mu omogućava da podržava različite vidove aktivnosti, koje ne mogu sprovoditi američki zvanični organi vlasti.

    Aktivnosti NED-a se odlukom Generalnog tužilaštva od 2015. godine smatraju nepoželjnim na teritoriji Ruske Federacije.

    Kako tvrde stručnjaci, za sprovođenje aktivnosti u Rusiji, NED uprkos zabrani može da iskoristi rupe u zakonu.

    „Na primer, finansira se veliki hab koji se zatim bavi refinansiranjem. Postoji još milion načina za obavljanje novčanih transakcija, a mogu se vršiti i preko drugih zemalja Carinske unije“, pojasnio je Abzalov.

    Glavna zabrinutost analitičara Kongresa proističe iz činjenice da „širenje demokratije“ i borba za ljudska prava nisu jedan od glavnih prioriteta administracije sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, gde je akcenat na ekonomiji i bezbednosti.

    Kao primere zanemarivanja demokratije autori izveštaja navode američku „podršku“ Saudijskoj Arabiji nakon ubistva novinara Džamala Hašogija i Trampove „pohvale“ na račun predsednika Rusije Vladimira Putina.

    U dokumentu se takođe navodi da je u 2018. i 2019. finansijskoj godini Trampova administracija predložila smanjenje iznosa namenjenog za „širenja demokratije“ i to za 40 odsto u poređenju sa prethodnim finansijskim godinama. Kongres nije podržao tu inicijativu, pa su sredstva umanjena za 16 odsto u odnosu na 2017. godinu.

    Prema mišljenju Aleksandra Asafova, kritike upućene Trampu od strane zakonodavnog tela nisu ništa drugo nego zahtev za povećano finansiranje.

    „To je direktno potraživanje novca. Tvrde da je politika neefikasna, jer Tramp ne izdvaja dovoljno sredstava“, kaže stručnjak.

    Dmitrij Abzalov zaključuje da bi bilo neosnovano tvrditi da je Trampova administracija odustala od ideje „širenja demokratije“ i uticaja na politiku drugih zemalja na taj način.

    Tagovi:
    Kongres, Amerika, rusija, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga