16:29 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kineski grad Šendžen

    Preti li velika eksplozija kineskog ekonomskog balona

    © Depositphotos / Liufuyu
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2325
    Pratite nas

    Iako je Kina prošle godine ostvarila izuzetno veliki ekonomski rast od čak 6,6 odsto bruto društvenog proizvoda — cifra na kojoj bi i najveće zapadne zemlje mogle da pozavide, stručnjaci smatraju da je upravo ekonomska situacija u toj zemlji „bomba sa odloženim dejstvom“, te da bi, ukoliko „eksplodira“, mogla da dovede do nove globalne krize.

    Strah u određenim ekonomskim krugovima izazvalo je to što je prošlogodišnji ekonomski rast Kine zapravo bio nešto manji nego što je planirano i to svega za 0,2 odsto. Međutim, ta cifra je dovoljna da uđe u istoriju kao najmanji ekonomski rast te zemlje u poslednjih 28 godina.

    Ekonomiste je taj podatak zabrinuo, pogotovu ako se u obzir uzme da je zbog prevelike zaduženosti Kine njen kreditni rejting u 2017. godini, prvi put od 1989. godine, snižen. Pored toga, zabrinuti su i jer je ta zaduženost dostigla cifru od oko 270 odsto bruto društvenog proizvoda, što je više nego što je to slučaj u SAD.

    Dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Kine Zoran Đorđević, koji je u toj zemlji bio i predstavnik srpskog Ministarstva spoljnih poslova, ali i Ministarstva trgovine, saglasan je da Kina ima izuzetno visok unutrašnji dug, ali da na tome radi i pokušava taj problem da reši na razne načine u okviru svoje monetarne i finansijske politike.

    Međutim, kako objašnjava, za Kinu najveće opterećenje predstavlja nagli rast cena stambenog i građevinskog prostora i tu zaista postoje „baloni“ koji, ako puknu, mogu izazvati ozbiljan poremećaj u kineskoj monetarnoj i finansijskoj politici. Samim tim, upozorava on, ukoliko ne dođe do ogromnog rasta kineske ekonomije, taj balon bi mogao da eksplodira i da se direktno odrazi na celokupnu svetsku ekonomiju.

    „Međutim, Kinezi su svesni te pretnje koja postoji, usled čega i uvode određene administrativne mere. Postoji još jedna bitna stvar, a to je da je kinesko rukovodstvo svesno odabralo put koji diktira nešto usporeniji ekonomski rast, budući da im je jasno da je to sigurniji put, nego da se juri visoka stopa rasta koja sa sobom nosi i veće rizike“, ocenjuje.

    Đorđević takođe ukazuje i na činjenicu da se u proteklih godinu dana smanjila investiciona aktivnost u Kini, kao i da je došlo do smanjenja potražnje na kineskom tržištu, što je primoralo tamošnje rukovodstvo da utiču na tržište, kako bi se povećalo učešće tercijalnog sektora u stvaranju dohotka, čime bi se zadržao jedan značajan nivo investicija. 

    Upitan da li su se na ekonomsku situaciju u Kini odrazile i mere koje je Vašington uveo protiv Pekinga, Đorđević tvrdi da to svakako jeste slučaj, ali da se smirivanje tenzija već danas oseća, kao i da su i Kina i SAD uspeli da dogovore određeni moratorijum na pojedine mere, te da se pregovori na tu temu i dalje vode.

    Problem je, ukazuje Đorđević, što Amerikanci najviše zameraju Kini što imaju preveliki suficit u trgovinskoj saradnji sa SAD. Stvar je u tome što Amerikanci, kao i mnoge druge zemlje širom sveta, količinu uvoza mere po zemlji porekla proizvoda, iako to ne znači da je taj određeni proizvod zapravo uvezen iz Kine. Naime, Amerikanci određenu kinesku robu uvoze iz Hongkonga ili nekih zemalja u koje je Kina prethodno izvezla, samim tim, Kina ne beleži to kao izvoz u Ameriku, već u te druge zemlje. 

    Sa druge strane, Kinezima je problem što im Amerikanci i dalje ne dozvoljavaju pristup novim sofisticiranim tehnologijama, te tvrde da bi suficit lako mogli da reše, ukoliko bi im Amerikanci otvorili taj sektor gde su usluge i roba poprilično skupe.

    Sve u svemu, naš sagovornik nije toliki pesimista po pitanju izbijanja nove svetske globalne krize sa epicentrom u Kini, jer su, kako tvrdi, tamošnji lideri i ekonomisti svesni pretnji od prenaduvane ekonomije. Glavni zadatak je, objašnjava, da reše problem sa građevinskim sektorom koji je jedno vreme stravično bujao, ali sada je situacija takva da su cene stanova enormne, a da je promet nekretnina u Kini smanjen.

    U današnjem multipolarnom svetu, dodaje Đorđević, sve zemlje su povezane između sebe, nijedna zemlja više ne može da opstane sasvim sama, odnosno bez trgovinske razmene i ekonomske saradnje sa svetom, a ista stvar je i sa Kinom. Ako i dođe do nekog potresa u Kini, činjenica je da će se to odraziti na ostatak sveta, upravo zato i svet treba da misli i brine o tome. 

    Tagovi:
    balon, kriza, ekonomija, Zoran Đorđević, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga