03:30 22 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Vojno vozilo sa kineskom bespilotnom letelicom Pterodaktil I na vojnoj paradi u Pekingu

    Kina postala „dronovska sila“

    © AFP 2019 / Jason Lee
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 700

    Iako je dugi niz godina rat sa primenom vojnih bespilotnih letelica uglavnom bio domen Sjedinjenih Američkih Država, odnedavno je Kina postala najveći svetski izvoznik dronova, piše „Nešenel interest“.

    Prema navodima lista, iako je Kina postigla zavidan uspeh u razvoju „pametnog“ oružja u zapadnjačkom duhu, ona i dalje ozbiljno zavisi od uvoza vojne tehnike, i to uglavnom ruske proizvodnje.

    „U periodu od 2014. do 2018. godine, Kina je postala najveći izvoznik na specijalizovanom tržištu bespilotnih letelica, koje su uglavnom kupovale države sa Bliskog istoka“, tvrde sa Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI), koji se bavi proučavanjem vojnog potencijala svetskih država i njihovih vojnih rashoda.

    Prema podacima SIPRI, borbeni dronovi se raspoređuju po celom svetu, a broj zemalja koje ih kupuju raste.

    „Kina je postala glavni izvoznik bespilotnih letelica. Dok je u periodu od 2009. do 2013. godine isporučila 10 letelica u dve zemlje, u periodu od 2014. do 2018. godine prodala je 153 letelice u 13 zemalja, između ostalih i u pet država na Bliskom istoku — Egipat, Irak, Jordan, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Istovremeno, SAD su prodale tri bespilotne letelice u periodu od 2009. do 2013. godine i pet od 2014. do 2018. godine. U oba vremenska intervala, dronovi su isporučeni u Veliku Britaniju. Između 2014. i 2018. godine, Iran je isporučio 10 letelica Siriji, a UAE su prodali dve letelice Alžiru“, navodi se u izveštaju SIPRI.

    Kako tvrdi „Nešenel interest“ to objašnjava zbog čega je američka vojska, koja dugo nije pokazivala veliko interesovanje za razvijanje protivvazdušne odbrane, iznenada počela da ulaže u tu oblast.

    Države poput Irana ozbiljno zaostaju za Sjedinjenim Američkim Državama kada je reč o običnom oružju, kao što su tenkovi i lovci, međutim, da bi se postavila bomba na malu i neprimetnu bespilotnu letelicu, ne treba ni mnogo ulaganja niti napredna tehnologija.

    U međuvremenu, kineski izvoz oružja trenutno sporije napreduje nakon perioda naglog porasta u poslednjih nekoliko godina. Nakon utrostručavanja obima u periodu od 2004. do 2013. godine, u periodu od 2014. do 2018. Kina je povećala izvoz za samo 2,7 odsto. Zanimljivo je da izvoz oružja ometa „agresivna spoljna politika“ Kine u Aziji.

    Za vreme Hladnog rata, Kina je bila poznata kao izvoznik jeftinih kopija stare sovjetske tehnike, poput tenkova i aviona. Međutim, interes Pekinga za razvijanje „pametnog“ oružja u zapadnjačkom duhu, kao što su nosači aviona i neprimetne bespilotne letelice, počinju da donose finansijske prihode.

    „Razvoj kineske vojne tehnologije otvorio je nove mogućnosti za porast izvoza oružja, uključujući izvoz za nove kupce“, istakli su sa Stokholmskog međunarodnog instituta.

    Istovremeno, izvoz kineskog oružja nije uspeo u potpunosti da prevaziđe stremljenja Pekinga u pogledu kupovine vojne opreme, i to uglavnom ruske proizvodnje. U periodu od 2014. do 2018. godine Kina se nalazila na šestom mestu kada je reč o uvozu oružja.

    „Od 2014. do 2018. godine Rusija je isporučivala Kini 70 odsto od ukupno uvezenog oružja. Peking i dalje zavisi od uvoza određene vojne tehnologije, i to motora za borbene avione, velikih brodova, kao i sistema za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu dugog dometa. Dakle, kineska industrija oružja treba još da se razvija kako bi se u ovoj oblasti izjednačila sa ruskom industrijom“, zaključeno je izveštaju SIPRI.

    Tagovi:
    bespilotne letelice, izvoz, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga