06:50 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Američki državni sekretar Majk Pompeo na saslušanju u američkom Senatu

    Pompeo: Golan i Krim nisu za poređenje

    © REUTERS / Jeenah Moon
    Svet
    Preuzmite kraći link
    4055

    Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da ne treba upoređivati situaciju sa priznavanjem Golanske visoravni kao izraelske teritorije i ujedinjenje Krima sa Rusijom.

    „Ove situacije su potpuno različite. Izrael je dobio Golansku visoravan, jer je bio napadnut. On se branio… Oni su zauzeli ovu teritoriju da bi nastavili da se brane… Rusija, naprotiv, nije bila u odbrambenoj poziciji. Rusija je u pogodno vreme odlučila da oduzme zemlju od naroda koji joj nije predstavljao nikakvu pretnju“, rekao je Pompeo na saslušanju u američkom Senatu.

    Na pitanje o tome senator Demokratske partije Dik Durbin je rekao da se zemlje zauzete u vojnim dejstvima prema međunarodnim normama smatraju okupiranim. Pompeo je odgovorio da neće podrobno raspravljati o detaljima na ovom pretresu, ali je ponudio senatoru usluge svojih podređenih koji će, kako je rekao, biti spremni da razmatraju o tom delu međunarodnog prava.

    „Druga stvar je pitanje praktične politike. Ako to nije slučaj, ne morate da platite za agresiju, da ako napadnete i izgubite deo svoje zemlje kao deo napada i onda je vraćate samo zato što niste uspeli u tome, to je veoma loš sistem“, dodao je Pompeo. 

    Durbin je na to primetio da bi, prema ovoj logici, Sjedinjene Američke Države mogle da traže teritoriju Iraka.

    „Možemo navesti desetine i desetine primera, ali jednostavno ste me zamolili da uporedim situaciju na Golanu i Krimu“, odgovorio je Pompeo.

    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je deklaraciju o priznavanju suvereniteta Izraela nad Golanskom visoravni na sastanku sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.

    Golanska visoravan je do 1967. bila deo Sirije. Tokom Šestodnevnog rata izraelske trupe su okupirale ovu teritoriju, a 1981. godine su je jednostrano aneksirale. Pripadnost planinske visoravni smatra se glavnim subjektom izraelsko-sirijskog sukoba, a pre početka građanskog rata u Siriji postojali su pokušaji da se on reši.

    Tokom arapsko-izraelskih sukoba, zemlje Varšavskog pakta su isporučivale oružje i tehniku, između ostalog, u Siriju i Egipat. Nakon rata Sudnji dan (1973), strane su zaključile sporazum o primirju i razdvajanju trupa. Na Golanskim visoravnima su se 1974. pojavili mirovni punktovi Ujedinjenih nacija.

    Nakon upada terorista 2013. godine, Ujedinjene nacije su ograničile svoju misiju u toj oblasti. Sirijska vojska je 2018. godine uspostavila kontrolu nad provincijom Kuneitra, koja se graniči sa Izraelom, nakon čega je ruska vojna policija postavila osmatračnice duž linije „Bravo“ — sirijskog dela granice. Iste godine su mirovnjaci UN ponovo počeli da patroliraju demilitarizovanom zonom. 

    Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

    Tagovi:
    Majkl Pompeo, Golanska visoravan, SAD, Krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga