12:36 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Svet

    Pobuna u kompaniji najbogatijeg čoveka sveta: Ova tehnologija ne sme da padne u ruke vlade

    Svet
    Preuzmite kraći link
    2156
    Pratite nas

    Tehnologija američke kompanije „Amazon“ za prepoznavanje osoba na fotografijama postala je jedna od glavnih tačaka sukoba Skupštine deoničara i menadžmenta firme, ali ne i jedina.

    Na jučerašnjoj skupštini mali deoničari „Amazona“ raspravljali su o rekordnom broju predloga, nezadovoljni što Uprava nije htela da ih sasluša izvan zvaničnih kanala, prenosi „Jutarnji list“.

    Čak dve rezolucije ticale su se tehnologije prepoznavanja lica „Rekognišn“, jer su predstavnici deoničara zabrinuti zbog mogućeg kršenja ljudskih prava u slučaju da njome počnu da se služe policija i obaveštajne službe.

    „Jednostavno je previše rizika s tom tehnologijom u rukama vlada“, rekla je direktorka Koalicije za odgovorne investicije Mari Bet Galager.

    „Podstiče na opšte povećanje nadzora, pojačava predrasude u našem pravosudnom sistemu u SAD. Nemamo odgovarajuće ograde“, upozorila je. „Tehnologija bi omogućila masovan nadzor, čak i da je 100 odsto precizna, što, naravno, nije.“

    Galagerova kao glavni problem navodi da bi takva tehnologija mogla ozbiljno da promeni društvene navike ljudi.

    „Ne želimo da je koriste organi reda zbog uticaja koji će imati na društvo — ljude bi moglo da obeshrabri da izlaze na javna mesta za koja misle da bi na njima mogli da budu praćeni.“

    „Amazon“ je svoj sistem ponudio na prodaju Američkoj imigracionoj i carinskoj službi, nakon čega su se protiv te tehnologije pobunila brojna udruženja za zaštitu ljudskih prava, ali i sami zaposleni u „Amazonu“.

    Džef Bezos
    © AP Photo / Evan Agostini/Invision
    Džef Bezos

    „Rekognišn“ na fotografijama može da prepozna osobe iz baze podataka, da proceni da li se na slikama nalazi „nepoželjan“ sadržaj, da razaznaje pol osobe, rasu, njeno raspoloženje i mnoge druge informacije. Zabrinuti deoničari predložili su dve rezolucije o kojima se juče raspravljalo — prva poziva na profesionalno istraživanje mogućih uticaja tehnologije ako bi se njome koristile državne agencije, a druga ide korak dalje i zahteva moratorijum na prodaju tehnologije vladama dok se potencijalne štete znatno ne umanje.

    Dodatni problem s „Rekognišnom“ je što su neke testirane verzije imale ozbiljnih problema s prepoznavanjem žena i osoba tamnije puti. Dok bi bele muškarce sistem redovno prepoznao sa stopostotnom preciznošću, preciznost pada na samo 69 posto kada se radi o prepoznavanju Afroamerikanki.

    Iako je kompanija u saopštenju utvrdila da se radilo o ranijoj verziji i da su nove verzije uklonile „predrasude“ iz sistema, te informacije nisu nezavisno potvrđene, a aktivisti za zaštitu ljudskih prava zabrinuti su da bi sistem mogao da napravi probleme manjinama.

    Od 12 rezolucija o kojima se juče raspravljalo, čak devet je koordinisao Međuverski centar za korporativnu odgovornost, koalicija od oko 300 institucionalnih investitora koji pokušavaju da utiču na firme da preduzmu korake po pitanju zaštite ljudskih prava, polne i rasne različitosti i zaštite okoline.

    Iako s većinom kompanija direktno razgovaraju i dolaze do zadovoljavajućih rešenja, „Amazon“ je pristajao samo na kratke telefonske razgovore koji su prolazili bez rezultata.

    „Druge firme bar ozbiljno shvataju našu zabrinutost“, napisalo je udruženje prošle godine u pismu „Amazonu“.

    „Šta možete da dobijete iz polučasovnog razgovora? Nije bilo ni pokušaja kompromisa“, rekla je predstavnica Centra Nadira Narin za Si-En-En.

    „’Amazonov‘ stav svodi se na: ’Mi činimo to i to, mislimo da je to dovoljno, idemo dalje‘.“

    Tagovi:
    Amazon, softver, Džef Bezos, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga