23:49 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Uranijum-ilustracija

    Preti li uranijumski krah: Evropa drži ključ za presudnu odluku Irana

    © CC BY-SA 2.0
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1291
    Pratite nas

    Iako se agonija po pitanju nuklearnog sporazuma sa Iranom nastavlja, budući da je Teheran Evropi dao još jedan rok od dva meseca kako bi ispunila svoje obaveze iz tog dokumenta, analitičari su skeptični da će ta mera uroditi plodom, te da ukoliko se ne osmisli neko prelazno rešenje, tom sporazumu preti krah.

    Iran je Evropi dao novi rok od 60 dana kako bi evropska trojka, koju čine Velika Britanija, Francuska i Nemačka, ispunila svoje obaveze iz nuklearnog sporazuma i zaštitila naftne i bankarske sektore Irana od američkih sankcija.

    „Pravimo drugi korak. Naše obaveze po pitanju nivoa obogaćivanja uranijuma su revidirane, smanjujemo obaveze iz sporazuma. Odgovarajuće pismo ćemo poslati šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini. Na snagu stupa drugi period od novih 60 dana“, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Irana Abas Arakči.

    On je istakao i da će Teheran na svakih 60 dana davati novi rok za diplomatiju kako bi se pronašlo adekvatno rešenje za problem, ali ukoliko nikakvog pomaka u zadatom periodu ne bude bilo, Iran će svaka dva meseca dodatno smanjivati svoje obaveze iz sporazuma.

    Da je Iran prekoračio ograničenje od 3,67 odsto obogaćenja uranijuma potvrdio je i portparol iranske Organizacije za atomsku energiju Behruz Kamalvandi, koji je precizirao da on sada iznosi 4,5 odsto i da za sada nije potrebno obogaćivanje uranijuma od 20 odsto, ali da će Teheran to učiniti „ukoliko bude želeo“.

    Objašnjavajući u čemu je problem i zašto se ne ostvaruju bilo kakvi pomaci kada je reč o realizaciji obaveza po pitanju nuklearnog sporazuma sa Iranom, Vladimir Sažin, specijalista za iransku nuklearnu problematiku, za Sputnjik kaže da tajna leži u samom mehanizmu koji je za to osmišljen, ali je zapušten.

    Kako navodi, iako su Evropljani još krajem juna objavili da taj finansijsko-ekonomski mehanizam, takozvani INTEKS, postoji, za sada nijedna transakcija nije izvedena preko njega. Faktički, taj mehanizam ne radi. Međutim, nije najstrašnije to što on ne radi, već što Evropljani putem njega žele da rešavaju transakcije vezane za kupoprodaju humanitarnih proizvoda, lekova, medicinske opreme, kao i ostalih poljoprivrednih dobara, dok je Iranu potrebno da preko njega prodaje naftu.

    Prema Sažinovim rečima, najveći problem je taj što uprkos tome što evropski političari žele da posluju sa Iranom, oni ne mogu da nateraju privatne kompanije da to čine.

    „Amerikanci imaju ogromnu finansijsku moć i koriste dolar isključivo u svom interesu, te su celom svetu nametnuli izbor — ili trgujete sa Iranom ili trgujete sa SAD i ostatkom sveta. Jasno je za šta su se privatnici odlučili. Zbog toga evropske zemlje imaju jako komplikovanu situaciju, imajući u vidu da ne mogu da nagovore sopstvene kompanije da rade sa Iranom“, pojašnjava on.

    Sažin tvrdi da postoji još jedna opcija, odnosno da države kroz centralne banke osiguraju finansijsku komponentu za kupovinu nafte preko INTEKS-a, ali pitanje je da li će se one na tu meru odvažiti, jer je situacija već sada isuviše komplikovana.

    „Čini mi se da rešenje umnogome zavisi isključivo od EU“, dodaje.

    Upitan kakva su mu predviđanja, odnosno kako će se situacija u budućnosti razvijati po pitanju nuklearnog sporazuma, Sažin nije previše optimističan i tvrdi da će Iran, uprkos svemu, nastaviti da smanjuje svoje obaveze iz sporazuma.

    „Šta može da se promeni za dva meseca? Možda će se upotreba mehanizma i pokrenuti sa mrtve tačke, ali se to najverovatnije neće ticati nafte. Doduše, postoji još jedna varijanta, kao što to već neko vreme radi Kina. Naime, Kina je na početku odbila da kupuje iransku naftu, ali sada već neko vreme to aktivno radi preko trećih zemalja. Amerikanci koji su sada u jeku ekonomsko-trgovinskog rata sa Kinom ne žele da dodatno dižu tenzije po tom pitanju i dali su Kini kart blanš. Možda će taj mehanizam upotrebiti i Evropa kako bi zadovoljila Iran da bi se na neki način prikočio taj postepeni izlazak Teherana iz sporazuma, u suprotnom preti njegov krah“, poručuje Sažin.

    Po pitanju objave Irana da povećava nivo proizvodnje obogaćenog uranijuma oglasio se i američki predsednik Donald Tramp koji je rekao da bi za „Iran bilo bolje da bude pažljiv“, iako nije precizirao kakve bi korake SAD mogle da preduzmu u narednom periodu. Slične pretnje došle su i iz Stejt departmenta, a državni sekretar Majk Pompeo istakao je da će najnovija ekspanzija iranskog nuklearnog programa voditi ka „daljoj izolaciji i sankcijama“.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga