12:13 03 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 263
    Pratite nas

    Situacija u Kirgiziji nakon početka specijalne operacije i pokušaja hapšenja bivšeg predsednika te zemlje Almazbeka Atambajeva mogla je izmaći kontroli vlasti. Atambajev se u međuvremenu predao snagama reda, a ruski eksperti upozoravaju da bi ova zemlja, koja je dvaput preživela revoluciju, mogla ponovo da se suoči sa destabilizacijom.

    U sredu su kirgiski specijalci započeli operaciju hapšenja Atambajeva u njegovoj rezidenciji u selu Koj Taš, 20 kilometara od prestonice Biškeka. Pristalice bivšeg šefa republike su upotrebile oružje, a Atambajev je priznao novinarima da je i sam pucao tokom pokušaja hapšenja, ali da se trudio da „ne pogodi momke“. Prvi napad nije uspeo, pa su sukobi nastavljeni kod rezidencije.

    Prema poslednjim informacijama, 52 osobe su povređene, dok je jedan specijalac poginuo. Nekoliko specijalaca je zarobljeno, sa teškim telesnim povredama. Bivši predsednik je pre hapšenja pozvao svoje pristalice da dođu u Biškek na veliki miting, a državno tužilaštvo Kirgizije pokrenulo je krivični postupak po predmetu „masovni nemiri“ i „huliganstvo“.

    Svođenje računa ili borba protiv korupcije

    Atambajev je prvi izabrani predsednik Kirgizije koji je mirnim putem predao vlast svom nasledniku. Bio je na čelu zemlje od 2011. do 2017. godine, kada je na vlast došao njegov blizak saradnik Soronbaj Žejenbekov, koji je jedno vreme bio zamenik šefa predsedničke administracije, a potom i premijer.

    Kirgiski parlament je 20. juna predao glavnom tužilaštvu optužnicu protiv Atambajeva, stavljajući mu na teret da je potencijalno umešan u korupciju u slučaju modernizacije termoelektrane „Biškek“, kao i u brojne druge nezakonite radnje. Ako sud proglasi Atambajeva krivim, preti mu doživotni zatvor.

    On je optužbe nazvao apsurdnim i rekao da je čist pred narodom i spreman da odgovora za sve svoje postupke na dužnosti predsednika.

    © AP Photo / Vladimir Voronin
    Pristalice Atambajeva u sukobu sa specijalnim snagama policije

    Međutim, eksperti ocenjuju da se Kirgizija sada nalazi između „treće revolucije“ i rata dva predsednika — bivšeg i sadašnjeg.

    Sve revolucije u Kirgiziji pratio je sukob pristalica novog lidera i predsednika svrgnutog sa vlasti. „Revolucija lala“ je prošla bez krvi, ali je „aprilska“ donela više od 80 žrtava i pravo etničko čišćenje Uzbekistanaca, koji žive na jugu republike. Da li se i ovde radi o svođenju računa ili borbi protiv korupcije — pitanje je koje postavljaju mnogi mediji.

    „Mislim da se ovde radi o raskolu političke klase u Kirgiziji. Često razgovaram sa kolegama iz Kirgizije i treba imati u vidu da je Atambajev bio na lošem glasu. Ali to ne bi trebalo da iznenađuje, jer oni baš nemaju strpljenja. Oni su i tako brzo smenjivali predsednike, prvo Akajev, zatim Bakijev, pa zatim Roza Otunbajeva. Generalno, Atambajev se takođe pokazao kao loš. Tamo je teška ekonomska situacija, ali oni se baš i ne trude, već se oslanjaju na spoljnu pomoć. Stoga je u početku Atambajev bio veoma popularan, a kad se ispostavilo da novac ne pada s neba, kako kažu u Biškeku, sve je krenulo u drugom pravcu“, kaže ruski ekspert Andrej Suzdaljcev.

    Geopolitički značaj Kirgizije

    „Atambajev je došao na vlast zakonskim putem, legitimno, što je bilo važno ne samo za Kirgiziju već za ceo region Centralne Azije. Prvi put je pokazano da u regionu može da postoji režim demokratskog karaktera, a podsetiću da u celoj centralnoj Aziji dominiraju autoritarni režimi. U tom smislu, Atambajev je važio za ’belu vranu‘. On je bio jedan od lidera opozicije i pobedio je na izborima. Odslužio je svoj predsednički mandat, a na sledećim izborima mirno je predao svoju vlast. To je bilo nešto neviđeno za ovaj region, pravi presedan. S tim u vezi, možemo reći da je zaslužio poštovanje i podršku“, dodaje on.

    Suzdaljcev ističe da Kirgizija ima važan geopolitički značaj i podseća da su se na teritoriji te zemlje, u centru Centralne Azije, nalazile dve vojne baze — jedna ruska, a druga američka, ali da je Atambajev zatvorio američku bazu, zbog čega je zaslužio veliku zahvalnost Rusije i njenu podršku.

    „Pre nekoliko dana Atambajev je bio u poseti Moskvi, gde ga je primio predsednik Putin, čime je pokazao da mi takvu podršku ne zaboravljamo. On je Kirgiziju poveo putem evroazijske integracije, što je takođe jedno od njegovih dostignuća. Upečatljivo je i to što su Atambajev i sadašnji predsednik bili u istom timu, bili su čak i prijatelji, ali su se razišli u političkim stavovima. Novi predsednik je odlučio da ga uhapsi, i to na vrlo buran način, u duhu devedesetih…. Sada je došlo do raskola društva, a podela nije po tradicionalnoj liniji, već upravo među elitom Biškeka. Postoji mnogo raznih optužbi, svi pokušavaju da sačuvaju obraz, a kao rezultat toga ispada da aktuelni predsednik mora da donese neke odluke, rešenja, a ako to ne učini — izgubiće poštovanje. Moskva sve to posmatra vrlo pažljivo“, ocenjuje Suzdaljcov.

    Politikolog ističe da Moskva prati situaciju i ne meša se, jer želi da se sva pitanja reše zakonskim putem, ali i da Kirgizija ne postane novo žarište.

    Zvanična Moskva smatra da su nemiri unutrašnja stvar Kirgizije i saopštila je da će kasnije dati dublju ocenu tih događaja, ali je istovremeno izrazila nadu da će sve strane u Kirgiziji pokazati zdrav razum i odgovornost.

    Tagovi:
    predsednik, nemiri, Kirgizija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga