02:10 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan na sastanku u Moskvi

    Erdogan se oslonio na Putina i pobedio Trampa

    © Sputnik / Alekseй Filippov
    Svet
    Preuzmite kraći link
    21716
    Pratite nas

    Zapadni mediji negoduju jer niko nije kaznio predsednika Turske zbog kupovine ruskih sistema PVO. Američka imperija više ne može da priušti samovoljno ponašanje kao pre, nego mora pažljivo da odmeri svoje snage i da se upusti samo u bitke koje nikako ne može da izbegne, piše novinar Ivan Danilov.

    Američki list „Fajnenšel tajms“ veoma je zabrinut i ogorčen, jer su izigrana očekivanja onih koji su sa nestrpljenjem čekali da SAD uvedu sankcije Turskoj zbog kupovine ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400.

    Međutim, situacija se razvijala suprotno očekivanjima. Britanski mediji prenose da se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan „okrenuo Rusiji“, a stručnjaci se žale da se „Erdogan upustio u ogromnu avanturu, što se, zasad, isplatilo“.

    Razlozi za nezadovoljstvo zapadnih medija

    Autor članka postavlja pitanje — zašto su američkom finansijskom listu toliko zanimljive sankcije koje SAD nisu uvele Turskoj zbog kupovine ruskih sistema PVO.

    „Prvo, većina zapadnih medija ne voli Donalda Trampa. Mogućnost da se prikaže njegova realna ili imaginarna slabost je važan deo svakodnevnog medijskog izveštavanja, čak i onda, kada kritikovanje „Putinove marionete u Beloj kući“ nije direktno povezano sa temom određene vesti“, objašnjava Danilov.

    Prema njegovom mišljenju, drugi važan razlog za medijsko nezadovoljstvo zbog neuvođenja sankcija je to što su zapadni mediji plašili investitore u tursku ekonomiju strašnim američkim sankcijama i drugim kaznama zbog „okretanja Rusiji“.

    „Ispostavilo se da ne samo da moraju da objašnjavaju zašto nije došlo do sankcija, nego i da razmišljaju o posledicama neprijatnog presedana koji je stvorio Redžep Tajip Erdogan“, smatra autor članka.

    Problem je u tome što je mogućnost da se bilo koja zemlja zastraši pretnjama sankcijama ili „ekonomskim ratom“ (kao što je sada slučaj sa Kinom) — najvažniji element uticaja na svetsku ekonomiju, a Vašington poseduje tu mogućnost, ocenjuje Danilov.

    „Činjenica da ruska privreda već pet godina funkcioniše pod sankcijama, i nije se urušila za to vreme, važan je ali nedovoljan presedan, jer je Rusija jedinstven slučaj zbog brojnih specifičnosti ruske države i njenog naroda. Istovremeno, Kina odbija da kapitulira pred Trampom. U svetu ne postoji mnogo zemalja koje bi se mogle okušati u ulozi Rusije ili Kine“, naglašava autor članka.

    Istovarivanje vojnih vozila i opreme, dela protivvazdušnog sistema S-400, na vojnom aerodromu Murted u Turskoj
    © AP Photo / Turkish Defence Ministry via AP
    Istovarivanje vojnih vozila i opreme, dela protivvazdušnog sistema S-400, na vojnom aerodromu Murted u Turskoj

    Simbolična kazna za Tursku

    Kada je reč o simboličnim merama, Vašington je uspeo samo da prekine saradnju sa Turskom na planu kupovine F-35, ali to ne predstavlja ozbiljnu kaznu za turskog lidera, smatraju zapadni mediji i stručnjaci.

    „Takva situacija bi se u potpunosti mogla pripisati faktorima koji se odnose na poseban strateški položaj Turske i njenu ulogu u sukobima na Bliskom istoku, kao i posebnu važnost Turske za NATO, čime se smanjuju mogućnosti za kažnjavanje Turske“, ocenjuje novinar.

    Međutim, postoje i ozbiljniji razlozi za nekažnjavanje, na koje ukazuju američki mediji.

    Najuticajniji američki list „Njujork tajms“ je objavio članak u kome je naveden spisak problema i sukoba u Aziji u koje bi SAD trebalo da se umešaju, ali još uvek ne intervenišu.

    „Vašington je izabrao da ne reaguje, a vlade (azijskih zemalja) ignorišu slaba upozorenja Trampove administracije. Nevažno da li je reč o unutrašnjim sukobima u Indiji i Hongkongu, ili suparništvu između dva američka saveznika — Japana i Južne Koreje, Tramp i njegovi savetnici ostaju po strani“, piše „Njujork tajms“.

    Slabljenje američke moći

    Prema mišljenju analitičara, nesposobnost ili odsustvo želje Vašingtona da pomogne pri uklanjanju žarišta sukoba jedan je od najočiglednijih znakova erozije američke moći i globalnog uticaja pod rukovodstvom Trampa, koji se pridržavao svoje ideje o „odvajanju“ (od svetskih problema) pod parolom „Amerika, pre svega“, smatra Danilov.

    Verzija prema kojoj je Tramp lično odgovoran za to što SAD ne mogu kao pre da iskazuju oštrinu i da prisile druge zemlje da se pridržavaju „pravila američkog svetskog poretka“, nikako se ne uklapa u ideologiju i karakter samog Trampa i njegovih saradnika, smatra novinar.

    „Američki predsednik Donald Tramp, državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nisu pacifisti-izolacionisti. Ako čak ni oni, kao vatrene pristalice ’američkog mira‘ nisu spremni da sve oko sebe unište sankcijama, to označava samo jedno — čak i oni shvataju da američka imperija više ne može da priušti sebi samovoljno ponašanje kao pre, nego mora pažljivo da odmeri svoje snage i da se upušta samo u borbe koje nikako ne može da izbegne“, objasnio je Danilov.

    Stoga, umesto nosača aviona i sankcija Venecueli, Turskoj, Kini i Rusiji, američki stratezi se uglavnom služe manje rizičnim i jeftinijim metodama od ratova i sankcija.

    Danilov zaključuje da opadanje američke moći primećuju svi koji prate situaciju u svetu.

    Tagovi:
    F-35, s-400, turska, SAD, Putin, Erdogan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga