10:01 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    11. septembar 2001.

    Objavljeni transkripti iz aviona otetog 11. septembra

    © AP Photo / Richard Drew
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 89
    Pratite nas

    Nakon 18 godina od otmice američkih aviona i terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo 2.983 ljudi, novinar Garet M. Graf napisao je knjigu „Jedini na nebu: Usmena istorija o 9/11“.

    Knjiga će uskoro biti objavljena, a odlomak je preneo „B92“.

    Odlomak iz spomenute knjige temelji se na transkriptima poziva na broj 911 i na zvuku snimljenom u pilotskoj kabini 11. septembra, kao i na arhivskim razgovorima sa ključnim učesnicima, koji su vođen nakon 2002. godine, te dodatnim originalnim intervjuima, koje je sve do prošlog proleća vodio autor knjige, piše Tanjug.

    Oni koji su tog dana bili u Beloj kući rekli su da im je naređeno da se sklone u bunker, koji je tada prvi put upotrebljen, a izgrađen je još tokom Hladnog rata.

    Dik Čejni, potpredsednik: „Radar je opazio avion koji se kreće prema Beloj kući brzinom od 500 milja na sat.“

    Luis Skoter Libi, šef kabineta potpredsednika Dika Čejnija: „Saznali smo da je avion udaljen pet milja, da se spustio ispod 500 stopa visine i da ga ne možemo pronaći, nestao je. Pogledajte na svoj sat i razmislite, udaljen je pet milja i kreće se brzinom 500 milja na sat. Tik, tak, tik, tak.“

    Dik Čejni: „Moj agent Tajne službe je rekao: ’Gospodine, moramo odmah otići‘. Zgrabio me i izbacio iz kancelarije, te niz hodnik poveo do podzemnog skloništa Bele kuće.“

    Kondoliza Rajs: „Došli su agenti Tajne službe i rekli: „Morate poći u bunker.“ Sećam se da su me vodili, gotovo nosili usput. Nismo znali gde smo sigurni, a gde nismo. U tom trenutku nismo mislili da je bunker Bele kuće siguran.“

    Poručnica Heter Laki Peni: „Nameravali smo da se sudarimo sa avionom. Nismo imali nikakve projektile kojima bismo mogli da srušimo avion. Dok smo uzimali letačku opremu, Sas me pogledao i rekao: „Zaleteću se u pilotsku kabinu.“ Ja sam odlučila da ću da krenem prema repu aviona.“

    Potpukovnik Mark Sasvil: „Nismo baš imali puno opcija“.

    Poručnica Heter Laki Peni: „Nikad nismo uvežbavali ovakvo mobilizaciono poletanje. Obično bi trebalo 20 minuta da startujemo avione, da pokrenemo sve avionske sisteme, prođemo kroz sve provere i ustanovimo da li sve funkcioniše kako treba, te programiramo računare. To ne uključuje vreme za pregledanje formulara, obilazak aviona i slično. Obično nam je potrebno 30 do 40 minuta od izlaska kroz vrata do poletanja.

    U poslednjim minutima „Junajted erlajnsovog“ leta 93, putnici i posada koristili su telefone na svojim sedištima kako bi pozvali prijatelje, porodice i operatore „Junajted erlajnsa“ i obavestili ih o otmici.

    Nekoliko minuta pre 10 časova putnik na „Junajtedovom“ letu 93 Edvard Felt, oženjeni 41-godišnjak sa dvoje dece, koji je putovao poslovno kao kompjuterski inženjer „BEA sistema“, nazvao je 911 iz aviona i dobio službenika Džona Šava, iz okruga Vestmorelanda, u Pensilvaniji.

    Bio je to prvi signal vlastima u Pensilvaniji da na nebu iznad njih ima problema. Ovo je skraćeni transkript tog poziva.

    Ed Felt: „Otmica u te...“

    Džon Šav: „Oprostite? Hej, neko prijavljuje...“

    Felt: „Otmica u toku.“

    Šav: „Gospodine, gubim Vas, gde se nalazite?“

    Felt: „Junajtedov let 93.“

    Šav: „Čekajte malo, čekajte Junajtedov let. Junajtedov let 93.“

    Felt: „Otmica u toku!“

    Šav: „Okej, gde ste sad? Gde se nalazite?“

    Felt: „Ja sam u toaletu na Junajtedovom letu 93.“

    Šav: „Okej, gde se nalazite?“

    Felt: „Ne znam.“

    Šav: „Gde ste?“

    Felt: „Ne znam gde se avion nalazi.“

    Šav: „Odakle ste poleteli?“

    Felt: „Iz Njuvarka za San Francisko.“

    Šav: „Shvatio sam. Okej, ostanite na vezi.“

    Felt: „Pokušavam... (nerazumljivo) u toaletu. Ne znam šta se događa.“

    Šav: „Hej, neka neko nazove FAA u Njuvarku i San Francisku i kaže im da imaju otmicu u toku. Okej, pozovite nekoga na aerodromu. Imamo otmicu u toku.“

    Alis En Hoglan, majka Marka Bingama, putnika na „Junajtedovom“ letu 93: „Posebnost leta 93 je u tome da je bio u vazduhu duže nego ostali letovi. Ljudi u avionu saznali su sudbinu ostala tri leta i pokušali su da spreče otmičare, znajući da neće uspeti da spasu svoje živote.“

    Dena Barnet, supruga Toma Barneta, putnika na „Junajtedovom“ letu 93: „Bilo je tiho i mogla sam osetiti kako mi srce lupa. Tom mi je preko telefona rekao: „Čekamo da dođemo iznad ruralnog područja. Onda ćemo opet preuzeti avion“. Bila sam uplašena i preklinjala sam ga: „Ne, Tome. Samo sedi, budi miran, budi tih i ne privlači pažnju na sebe“. A on je odgovorio: „Ne, Dena. Ako nameravaju da sruše avion, mi moramo nešto učiniti.“

    Onda sam ga pitala: „A šta je sa vlastima?“ Na to je rekao: „Ne možemo čekati na vlasti. Nisam siguran da oni mogu išta učiniti. Sve je na nama. Mislim da možemo uspeti“. Ćutali smo nekoliko sekundi, a potom sam rekla: „Šta želiš da uradim?“ Rekao mi je da se molim i dodao: „Ne brini se. Nešto ćemo uraditi.“ Potom je prekinuo vezu. Više nikad nije pozvao.“

    Jedan od putnika, Tod Bemer, dobio je operatorku „Verajzon erfona“ Lisu Džeferson.

    Liza Džeferson: „Dok je avion ponirao, u pozadini se čulo komešanje. Čula sam kako stjuardesa vrišti. Ljudi su vikali: „O, Bože! Isuse, pomozi nam!“ On me pitao mogu li pozvati njegovu ženu u slučaju da on ne preživi.“

    Lizbet Glik, supruga Džeremija Glika, putnika „Junajtedovog“ leta 93: Džeremi je rekao da će zajedno s trojicom putnika, koji su njegove građe, skočiti na otmičara s bombom i pokušati da preotme avion. Pitao me smatram li da je to dobra ideja. Kratko smo raspravljali. Rekao je da će oni glasati i pitao šta mislim da bi trebalo da učine. Rekla sam: „Učinite to.“ On je bio jak čovek, oko 185 cm i 100 kg. Bio je američki prvak u džudou pa se znao odbraniti. Šalio se i rekao kako je uzeo nož za maslac s doručka. Uprkos svemu, uspeo je i da se našali. A onda je rekao: „Sad ću prekinuti vezu. Odmah se vraćam. Volim te.“

    Liza Džeferson: Tod se okrenuo prema nekome i rekao: „Jeste li spremni?" Čula sam kako odgovaraju potvrdno. Onda je rekao: „Okej. Idemo.“ To je bilo zadnje što sam čula.

    Transkript snimača zvuka u pilotskoj kabini Junajted erlajnsovog leta 93

    9:57

    Glas na arapskom: Šta je to?

    Glas na arapskom: Tuča?

    Glas na arapskom: Da?

    Glas na arapskom: Idemo, momci. Alah je veliki. Alah je veliki. Oh, momci. Alah je veliki.

    Glas na arapskom: O, Alahu. O, Alahu. Oh, ti najmilostiviji.

    (Zvuci borbe i stenjanja)

    Glas na engleskom: Ostanite iza.

    Glas na engleskom: U pilotsku kabinu! U kabinu!

    Glas na arapskom: Žele da uđu unutra. Držite, držite iznutra. Držite iznutra.

    Glas na engleskom: Držite vrata.

    Glas na engleskom: Zaustavite ga.

    Glas na engleskom: Sedi. Sedi. Sedi.

    Glas na arapskom: Ima nekih ljudi. Svi ti momci.

    Glas na engleskom: Zgrabimo ih.

    Glas na engleskom: Sedi.

    Glas na arapskom: Verujte u Alaha i u njega.

    10:03

    Glas na arapskom: Alah je veliki.

    Glas na arapskom: Alah je veliki.

    Glas na arapskom: Alah je veliki.

    Glas na engleskom: Ne!

    Glas na arapskom: Alah je veliki. Alah je veliki.

    Glas na arapskom: Alah je veliki. Alah je veliki.

    U 10:03 Junajted erlajnsov let 93 srušio se na napušteni rudnik uglja u okrugu Somerset u Pensilvaniji. Svih 40 putnika i članova posade je poginulo, kao i četiri otmičara.

    Tagovi:
    avion, 11. septembar 2001, 11. septembar, terorizam
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga