13:52 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1065
    Pratite nas

    Šest meseci posle predsedničkih izbora u Abhaziji, teritoriji koja je 2008. godine proglasila nezavisnost od Gruzije, prestonicu Suhumi potresaju protesti, s formalnim zahtevom opozicije za smenu aktuelnog predsednika Raula Hadžimbe. Mnogi eksperti smatraju, međutim, da je prava pozadina revolt nezadovoljnih ili da strane sile pale fitilj u Abhaziji.

    Drugi krug predsedničkih izbora u Abhaziji održan je 8. septembra prošle godine, i tada je Hadžimba osvojio 47,39 odsto glasova, dok je njegov oponent predsednik opozicione stranke „Amcahara“ Alhas Kvincini osvojio 46,19 odsto.
    On je osporio rezultate i podneo tužbu Vrhovnom sudu, zahtevajući da rezultati budu proglašeni nevažećim, ali je sud to odbio i inauguracija Hadžimbe je održana 9. oktobra.
    Opozicija od tada, međutim, traži ponavljanje izbora i insistira na tome da Hadžimba mora da osvoji ne prostu, već apsolutnu većinu glasova.
    Demonstranti su u četvrtak tražili ostavku predsednika i čak upali u objekte predsedničke administracije i ukrali državne simbole i naoružanje koje su tamo našli. Parlament je glasao za ostavku predsednika, što je Hadžimba odbio.
    Posle vanrednog zasedanja Saveta za bezbednost, predsednik Abhazije je izjavio da je podignut nivo gotovosti bezbednosnih snaga. Nije isključeno ni uvođenje vanrednog stanja. Hadžimba je u međuvremenu predložio da se počne sa pregovorima.

    Strani uticaji iza protesta u Abhaziji?

    Ruski politički analitičar Pavel Šipiljin skreće pažnju da je reč o siromašnoj zemlji, odnosno terenu idealnom za izazivanje socijalnih potresa i uticaje raznih sila, kako ističe, u prvom redu Turske i SAD.
    U razgovoru za Sputnjik on kaže da, ako je neko zainteresovan za to da u Abhaziji bude uništena stabilnost, upravo sada za to ima mogućnost.
    Upitan na koje to spoljne sile cilja, sagovornik Sputnjika otvoreno kaže da misli na Tursku, Gruziju, pa i SAD.

    „Moguće je da Amerikanci koriste Gruziju da bi delovali. Sve je moguće. Ali, u svakom slučaju, ta nemirna situacija u Abhaziji prosto izaziva da situacija eskalira. Ipak mislim da je malo verovatno da će ciljevi spoljnih igrača, ako ih ima, biti ostvareni, niti će Abhazija poželeti da se vrati pod okrilje Gruzije, takođe ne baš bogatu zemlju, ali taj aspekt treba imati u vidu“, objašnjava Šipiljin.

    Kako kaže, sećanja na sukobe u Abhaziji su dovoljno jaka da bi se dva puta krenulo istim putem, ali dodaje da će se napetost svakako podgrevati.

    Bez dogovora, Abhazija će biti „banana država“

    Docent Katedre za nacionalne bezbednosti i konflikte Južnog federalnog univerziteta Nikolaj Trapš uzdržano komentariše aktuelne događaje u Suhumiju, smatrajući da su preterane tvrdnje nekih da je reč o pokušaju državnog prevrata.
    On pozitivno ocenjuje potez Hadžimbe da otpočne pregovore, jer, kako ističe, bez toga u opasnost dolazi državnost Abhazije.

    „Mora da postoji želja za dogovorom, u suprotnom to ugrožava abhazijsku državnost… Ako jedna od strana bude nametala svoju volju drugoj, iz toga ništa dobro neće biti. To će onda biti ’banana republika‘ bez državnosti. Dijalog nema alternativu i većina stanovništva Abhazije podržava taj stav. Nema jednoznačnog rešenja, ne može 300 ljudi koji su zauzeli predsedničku administraciju ili predsednik da odluče da treba da urade baš tako. Potrebno je da se dogovore“, kaže Trapš.

    On je uveren da će u Abhaziji smoći snage da probleme rešavaju mirnim putem, dijalogom, jer će u suprotnom, kako kaže, pokazati da nisu sposobni da funkcionišu samostalno.
    Upitan zašto su protesti izbili baš sada, s obzirom da su izbori bili u septembru, i da li razloge treba tražiti i u lošoj ekonomskoj situaciji, Trapš kaže da takva situacija nije od juče.
    „Očigledno je da će, ako još jednom dođe do neustavne smene vlasti, bez ikakvog dogovora, to apsolutno diskreditovati i samu ideju abhaske države“, zaključuje on.

    Jedini izlaz — tešnja integracija s Rusijom

    Na pitanje može li i kako Rusija da pomogne u smirivanju situacije, Pavel Šipiljin objašnjava da Abhazija u potpunosti zavisi od Rusije.
    „Mislim da je u Abhaziji problem u tome što se, ma ko bio predsednik, ekonomska situacija neće promeniti, ukoliko ne shvate da je jedina šansa Abhazije da preživi — što tešnja integracija s Rusijom“, kaže ruski ekspert.
    Šipiljin dodaje da je i u interesu Rusije da napetost u Abhaziji popusti, jer je reč o zoni u neposrednom susedstvu, gde Rusija i te kako ima svoje interese.
    „Ne možemo da ne pratimo situaciju, da stvari ostavimo bez pažnje, bez uticaja. U ovom slučaju mi sarađujemo i sa opozicijom i sa aktuelnom vlašću, a da li će Hadžimba opstati — pokazaće naredni dani“, kaže analitičar.

    Tagovi:
    analitičari, predsednik, protesti, Abhazija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga