13:44 25 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 150
    Pratite nas

    Komanda Libijske nacionalne armije pozdravlja inicijativu Rusije i Turske o primirju, ali saopštava da će nastaviti borbu.

    Tako su reagovale snage maršala Halife Haftara na zajedničku izjavu Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, u kojoj se suprotstavljenim stranama u Libiji predlaže da prekinu vatru od 12. januara.

    Suparnici Haftarovih snaga, Vlada nacionalnog sporazuma, takođe je pozitivno reagovala na ishod pregovora ruskog i turskog lidera.

    Po mišljenju eksperata, bez obzira na oštru retoriku zaraćenih strana, šanse za primirje u zemlji još uvek postoje. Zbližavanje stavova Moskve i Ankare može pomoći mirovnom procesu, smatraju analitičari.

    Rusija i Turska složne oko inicijative za Libiju

    Eksperti veruju da su, uprkos određenim nesuglasicama, Ankara i Moskva uspele da pronađu zajednički pristup pokretanju procesa rešavanja krize u Libiji. To je mišljenje zamenika direktora Instituta za afričke studije Ruske akademije nauka Leonida Fitunija.

    „Rusija i Turska, generalno gledano, imaju dosta različite interese, jer Ankara, osim geopolitičkih ciljeva, prati još i ideološke i verske ciljeve, koji su od velikog značaja za ovaj region. U ruskoj politici verska komponenta potpuno izostaje“, istakao je Fituni.

    „Zbog toga su Turska i Rusija dugo formirale zajednički stav o libijskoj agendi. Sada su stavovi zemalja zaista bliski, bez obzira na to što su neki treći igrači pokušavali da iskoriste situaciju da bi posvađali dve zemlje“, izjavio je ekspert.

    Komplikovani pregovori

    Po njegovom mišljenju — postoji šansa da se, uprkos oštroj retorici sukobljenih strana i kritičnoj fazi sukoba u Libiji, ipak može uspostaviti primirje.

    Halifa Haftar
    © AFP 2019 / ABDULLAH DOMA
    Očekuju se veoma komplikovani pregovori...

    „Reč je o prilično komplikovanim pregovorima. Potrebni su ustupci obe sukobljene strane u Libiji, i u tome im mogu pomoći Ankara i Moskva. Treba napomenuti da važnu ulogu u rusko-turskoj koordinaciji igraju lični napori Putina i Erdogana. Razvili su prilično poverljiv odnos i to im omogućava da zajedno rešavaju probleme“, dodao je Fituni.

    Sličnu tačku gledišta ima i saradnik Centra za postsovjetska istraživanja na Ruskoj akademiji nauka Vladimir Avatkov. Po njegovom mišljenju — i Rusija i Turska su zainteresovane za uspostavljanje mira u Libiji.

    „Sada se objektivni interesi Turske i Rusije poklapaju kada je reč o Libiji. Obe države žele mir u tom regionu“, izjavio je ekspert u komentaru za RT.

    Pozitivno iskustvo iz Sirije

    Prema mišljenju Avatkova — pozitivno iskustvo u regulisanju sukoba koje su imale Ankara i Moskva u okviru sirijske saradnje, danas može biti iskorišćeno u Libiji.

    „U Libiji je još uvek teška situacija, nastavlja se građanski rat. Uzimajući u obzir značaj Rusije i Turske za region, činjenica da su one razvile zajedničku liniju za regulisanje libijskog sukoba je od velikog značaja i može doprineti uspostavljanju mira u Libiji u dugoročnoj perspektivi“, zaključio je ekspert.

    Podsetimo — berlinski proces za postizanje političkog rešenja u Libiji je pokrenut septembra 2019. godine, kada su u glavnom gradu Nemačke održavani pregovori o stanju u Libiji. Konsultacijama su prisustvovali zvanični predstavnici Rusije, SAD, Francuske, Velike Britanije, Italije, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Arapske lige i Evropske unije.

    Druga runda međunarodnih pregovora održana je početkom oktobra 2019. godine. Iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova su nakon toga saopštili da su strane „temeljno razmenile mišljenja“ o trenutnoj vojno-političkoj situaciji u Libiji. Međutim, nakon ovih sastanaka nisu razrađene posebne mere. Kako je izjavio ministar spoljnih poslova Vlade nacionalnog sporazuma Muhamed Sijala — naredna konferencija može biti održana polovinom januara 2020. godine.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga