01:10 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1980
    Pratite nas

    Rusija je na zasedanju Saveta bezbednosti UN predstavila dokaze o falsifikovanju upotrebe hemijskog oružja u sirijskoj Dumi 2018. godine.

    Savet bezbednosti UN zasedao je u ponedeljak na inicijativu Rusije i na njemu se diskutovalo o izveštaju Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) od 1. marta 2019. o istrazi incidenta u sirijskom gradu Duma u Istočnoj Guti, koji se dogodio 7. aprila 2018. godine.

    Na sednici je govorio direktor ruskog Fonda za istraživanje demokratije Maksim Grigorjev. On je članovima Saveta bezbednosti predstavio svedočenja stanovnika Dume i objasnio da su predstavnici njegove NVO bili u Siriji više od deset puta i razgovarali sa nekoliko stotina očevidaca različitih događaja.

    Grigorjev je rekao da je NVO ispitala 15 očevidaca u bolnici u Dumi, kao i stanovnike zgrade u kojoj su pronađena tela. „Svedočenja tih svedoka su neosporni dokaz da je hemijski napad u Dumi bio falsifikovan“, zaključio je Grigorjev.

    Članovima Saveta bezbednosti prikazana je i video-izjava bivšeg eksperta misije OZHO Ijena Hendersona koji je radio u Dumi.

    „Tamo su poslate dve grupe. Prvoj sam se pridružio ubrzo nakon što je ona smeštena u Dumu“, rekao je Henderson.

    On je istakao da su na kraju one koji su radili u Dumi sklonili iz konačnog izveštaja.

    „Zaključci u završnom izveštaju su protivrečili ili bili u potpunoj suprotnosti sa onim što je grupa saznala tokom i posle puta u Dumu. Do trenutka kada je privremeni izveštaj objavljen u julu 2018. godine, shvatili smo da imamo ozbiljne sumnje da se takav hemijski napad dogodio“, objasnio je bivši ekspert OZHO.

    Ruska strana napominje da je kritička analiza izveštaja OZHO izazvala ozbiljne sumnje o zaključcima izvučenim iz osnovnih dokaznih tačaka istrage — bilo da su u pitanju hemijske analize, toksikologija, balistika ili izjave svedoka. Prema mišljenju Moskve, tokom 2019. godine pojavljivalo se sve više informacija koje pokazuju da inspektori koji su bili deo prvobitne grupe raspoređene u Dumi, nisu bili uključeni i nisu učestvovali u pisanju izveštaja do samog trenutka njegovog objavljivanja.

    Osim toga, mnogobrojni pokušaji tih ljudi da postave razumna pitanja ili čak iznesu zapažanja različita od izveštaja više puta su zanemarivani. Prema mišljenju Moskve, takva praksa dovodi u sumnju integritet konačnog izveštaja, ističe ruska strana.

    Stalni predstavnik Rusije u OZHO Aleksandar Šuljgin pozvao je, govoreći na zasedanju Saveta bezbednosti, da se organizuje brifing na kojem bi učestvovali svi stručnjaci Misije OZHO za utvrđivanje činjenica upotrebe hemijskog oružja u Siriji koji su radili na incidentu u Dumi, „kako bi se postigao konsenzus o ovom incidentu u sirijskom gradu“.

    Međutim, niz zemalja na zasedanju Saveta bezbednosti nastavilo je da optužuje Siriju za upotrebu hemijskog oružja. Konkretno, stalni predstavnik Estonije pri UN Sven Jurgenson rekao je da veruje „nezavisnom i profesionalnom radu Misije za utvrđivanje činjenica o upotrebi hemijskog oružja u Siriji“. Prema njegovim rečima, „nema razloga da se sumnja u zaključke izveštaja OZHO o Dumi“.

    Stalna predstavnica Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama Karen Pirs takođe je optužila Siriju za korišćenje hemijskog oružja. Predstavnik američke misije Čerit Norman Šale smatra da „Rusija štiti (sirijskog predsednika) Bašara Asada kako on ne bi snosio odgovornost“ za upotrebu hemijskog oružja.

    Izveštaj OZHO

    OZHO je 1. marta 2019. objavila izveštaj o istrazi incidenta u gradu Duma u Istočnoj Guti od 7. aprila 2018, u kojem se tvrdi da je u napadu korišćena „otrovna hemijska supstanca... verovatno hlor“. U dokumentu se, između ostalog, tvrdi da su boce sa hlorom bačene iz vazduha, što je omogućilo nekim zapadnim zemljama da za napad optuže sirijsku avijaciju.

    Međutim, kasnije je u javnost dospeo dokument sa inženjerskom procenom stručnjaka OZHO Ijena Hendersona, u kome je navedeno da „zapažanja izvršena na dve lokacije incidenta, zajedno sa naknadnom analizom, ukazuju na to da su boce najverovatnije bile postavljene, a ne bačene iz vazduha“.

    U dokumentu se ističe da je grupa eksperata na čelu sa Hendersonom sprovela niz testova koji simuliraju situaciju. Stručnjaci su zaključili da se u jednom od navodnih slučajeva hemijskog napada tragovi navodnog udara boce, u kome se navodno nalazila otrovna supstanca, ne podudaraju sa oštećenjem betonskog krova na mestu incidenta. Analiza drugog mesta, gde je boca za gas pronađena na krevetu u jednoj od soba, pokazala je da je ventil boce ostao netaknut, što je nemoguće pri prolasku kroz plafon.

    Incident u sirijskoj Dumi

    U aprilu 2018. Zapad je optužio Damask za hemijski napad na sirijski grad Duma u Istočnoj Guti i zapretio vojnim napadima. Kao dokaz za hemijski napad organizacija Beli šlemovi koristila je kadrove na kojima se vide stanovnici Dume, među kojima i deca, koje navodno lekari pokušavaju da spasu od delovanja otrovnih supstanci.

    Nedelju dana kasnije Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska izvele su napad na sirijske objekte, ne čekajući zaključke OZHO.

    Damask i Moskva su oštro osudili ovaj korak. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je svrha širenja ovakvih informacija o upotrebi otrovnih supstanci od strane Asadove vojske zaštita terorista i opravdanje za moguće spoljne vojne napade.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je svrha falsifikovanja informacija o upotrebi otrovnih materija od strane sirijskih trupa zaštita terorista i opravdavanje mogućih spoljnih napada. Pri tome je ruski Generalštab upozorio na provokacije koje su teroristi u Istočnoj Guti planirali insceniranjem upotrebe hemijskog oružja.

    Tagovi:
    Sirija, hemijski napad, Savet bezbednosti UN, OZHO
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga