07:54 22 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    33133
    Pratite nas

    NATO se krije iza mitske „ruske pretnje“, dok je u stvarnosti Alijansa pravi agresor, naveo je nemački parlamentarac Aleksandar Noj. U prilog tome podsetio je da članice Alijanse u martu započinju manevre „Zaštitnik Evrope 2020“, najveće vojne vežbe u poslednjih 25 godina. 

    Na vežbama „Zaštitnik Evrope 2020“ NATO snage će trenirati ofanzivu u slučaju rata sa Rusijom.

    Ruski eksperti upozoravaju da tokom tih vojnih vežbi vojska NATO-a neće samo testirati svoje sposobnosti, već će prikupljati i informacije o ruskom naoružanju i mogućnostima bezbednosnih sistema na njenoj granici.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je otkrio da je vojno prisustvo SAD u Evropi dostiglo rekord od početka veka i naveo je da će Amerika prebaciti u Evropu 20.000 svojih vojnika radi učešća na vežbama „Zaštitnik Evrope“. Očekuje se da će u ovim manevrima učestovati ukupno 37.000 vojnika.

    „SAD uvežbavaju prebacivanje svojih trupa u Evropu sa američkog kontinenta. Imaju poteškoća sa tim zato što nemaju dovoljno transportnih sredstava i logistike da brzo prebace svoje trupe iz jednog dela sveta u drugi u slučaju bilo kakvih sukoba. Oni zavide Rusiji, koja je naučila da premešta trupe sa jedne svoje granice na drugu. Prilikom pripreme vojnih vežbi Rusija prebaci i do 150 hiljada vojnika u roku od mesec dana, a njima je za vreme Zalivskog rata 2003. godine trebalo skoro šest meseci da prebace trupe za operaciju protiv Iraka“, kaže ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.

    Ruski eksperti navode da će NATO na ovim vežbama, između ostalog, izvoditi izviđačke letove, a koristiće i sva sredstva elektronskog ometanja.

    Stručnjaci ističu i da će Rusija obavezno pratiti sve vojne akcije tokom vežbi koje će biti održane u 10 zemalja Evrope, uključujući Nemačku, Poljsku, pribaltičke zemlje i pozvanu Gruziju. Kako objašnjavaju, Rusija će nadzirati NATO manevre – uključiće radarske stanice koje rade na različitim frekvencijama, a mogu se očekivati i preleti ruske avijacije.

    „Oni govore o pretnji – to je navodno ruska agresija, ruska pretnja. To je odavno poznata floskula, kojom se služe i služili su se Amerikanci i NATO i mnogo pre događaja na Krimu na koje se danas pozivaju. Rusija decenijama nikoga nije napala, a SAD i NATO su vodili ratove: u Iraku dva rata, u Avganistanu, Libiji, Jugoslaviji, okupirali su deo Sirije i uz pomoć terorista pokušali da svrgnu legitimnu vladu. Stvaraju haos gdegod dođu, a pokušavaju da optuže Rusiju za ono što oni sami rade“, ističe Litovkin.

    NATO prekršio obećanje

    Nemački parlamentarac Aleksandar Noj ističe da je NATO prekršio obećanje dato SSSR-u i širi se prema Istoku, približavajući se granicama Rusije. Kako napominje, SSSR je sam dozvolio da bude obmanut, jer nije insistirao na potpisivanju dogovora da se NATO neće širiti dalje od Nemačke, ako posle ujedinjenja te zemlje ona ostane u NATO. Noj smatra da je to neoprostiva greška sovjetskog rukovodstva za vreme Mihaila Gorbačova.

    Na taj način, naglašava Noj, NATO je vođen principom „otvorenih vrata“ već 1999. godine započeo postepeno širenje, koje se do sada nije zaustavilo.

    Ruski politikolog Dmitrij Žuravljov smatra da bi postojanje takvog sporazuma zaista otežalo realizaciju planova NATO-a, ali da ga ni taj dokument ne bi odvratio od širenja ka Istoku.

    „Danas Amerikanci mogu da kažu da je to obećanje dao Džejms Bejker, tadašnji američki državni sekretar, pa da se njemu i obratimo. Uostalom, taj vojni savez je, bez obzira na sve, rešen da se širi“, rekao je za Sputnjik Žuravljov.

    Šta ako NATO napadne Rusiju

    Viktor Litovkin smatra da nije NATO prekršio obećanje dato Mihailu Gorbačovu, nego su to učinili Amerikanci.

    „Džejms Bejker je obećao Gorbačovu da nijedan NATO vojnik neće preći preko reke Odre. Amerikanci to obećanje nisu ispunili. Ja namerno ne kažem NATO, nego Sjedinjene Države, jer je NATO samo instrument u rukama Vašingona. NATO bez SAD ništa ne može da uradi, zato što su sve akcije Alijanse uslovljene američkom politikom“, kaže Litovkin za Sputnjik.

    Eskpert ističe da približavanje NATO-a granicama Rusije i razvoj njene vojne infrastrukture predstavlja potencijalnu opasnost za zemlju, ali da Moskva ima odgovor na svaku pretnju.

    „SAD  nastavljaju da sprovode  operaciju širenja NATO-a na Istok s ciljem da svoje trupe približe ruskim granicama, kako bi izvele prvi napad na rusku teritoriju. Za Evropu bi takav scenario bio veoma loš, jer će Moskva u slučaju agresije na Rusiju sigurno reagovati, i to – efikasno“, kaže Litovkin. 

    On podseća da u ruskoj vojnoj doktrini piše – da ako država koja poseduje nuklearno oružje napadne Rusiju, onda Rusija ima pravo da koristi nuklearno oružje.

    Zajedničke vojne vežbe oružanih snaga Gruzije i SAD
    © Sputnik / Aleksandr Imedašvili, STF

    „Možete li da zamislite dokle bi dovela upotreba nuklearnog oružja u Evropi gde danas već postoji oko 200 američkih atomskih bombi B-61 – one se nalaze u Italiji, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Turskoj. Evropa je talac američke politike, upala je u zamku“, ističe ovaj stručnjak.

    Bivši predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov smatra odluku o širenju NATO-a najvećom strateškom greškom Zapada i korakom ka destabilizaciji vojno-političke situacije u Evropi i šire. On je u svojoj novoj knjizi „Šta je stavljeno na kartu: budućnost globalnog sveta“ naveo da je u uslovima postojanja organizacije Varšavskog sporazuma bilo apsurdno predlagati neki „pravno obavezujući sporazum“ o neširenju NATO-a na istočnu Evropu, jer bi Moskvu tada „optužili da sopstvenim rukama ruši Varšavski sporazum“.

    Prema njegovim rečima, sovjetsko rukovodstvo je u tim uslovima uradilo sve što je moglo, a doneta odluka o širenju NATO-a nekoliko godina kasnije postala je korak ka potkopavanju poverenja koje je nastalo zajedno sa prekidom Hladnog rata. Rusija je, smatra on, iz toga morala da izvuče zaključke.

    Tagovi:
    Alijansa, ruska pretnja, NATO, vojne vežbe
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga