14:12 10 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    27814
    Pratite nas

    U smartfon najbogatijeg čoveka na svetu, vlasnika kompanije „Amazon“ Džefa Bezosa, upao je špijunski program tokom dopisivanja preko aplikacije „Vocap“ sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije, što ga je koštalo više desetina milijardi dolara.

    Veruje se da iza toga stoji upravo prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed bin Salman, iako nisu poznati njegovi motivi, pišu ruski mediji.

    Naime, vlasnik „Amazona“ i prestolonaslednik Saudijske Arabije prijateljski su se dopisivali putem aplikacije „Vocap“. U nekom trenutku, princ je multimilioneru poslao video-snimak ispod kojeg je napisao komentar: „Pogledaj, kakva fora“. Bezos je otvorio video i tog trenutka je u njegov smartfon ušao špijunski program, koji je počeo da „skida“ njegove privatne stvari.

    O čemu je vlasnik „Amazona“ ćaskao sa saudijskim princem

    I Bezos i Muhamed su poznati ljudi: Bezos je osnivač i vlasnik kompanije „Amazon“, čije se bogatstvo procenjuje na 114 milijardi dolara, a Muhamed važi za stvarnog vladara Saudijske Arabije, čiji je kralj njegov otac Salman (84).

    Muhameda je pratio glas reformatora rešenog da modernizuje zemlju, a njegov trenutni status objedinjuje nekoliko državnih funkcija. U skorijoj budućnosti se podrazumeva da će naslediti oca.

    Muhamed bin Salman i kralj Salman
    © AP Photo / Saudi Press Agency
    Muhamed bin Salman i kralj Salman

    Deo američkih novinara izgradio je kult princa Muhameda, od koga se očekuje da osavremeni svoje kraljevstvo. Međutim, to „otvaranje vrata“ ka savremenim tokovima podrazumeva, na primer, izdavanje vozačkih dozvola ženama, ali ne ograničava apsolutnu vlast kralja i njegovog naslednika.

    Sada princ istovremeno obavlja funkciju potpredsednika vlade, ministra odbrane, predsednika Kraljevskog suda, kao i šefa Odbora za ekonomski razvoj i Odbora za borbu protiv korupcije. Poslednja funkcija je posebno važna, jer dozvoljava princu da prati svoje visokopozicionirane protivnike u zemlji, koristeći obične policijske metode.

    Šta će Muhamedu Bezosovi podaci

    Postavlja se logično pitanje — zašto su princu Muhamedu uopšte potrebni Bezosovi lični podaci? Jer nafta i oružje su upravo retke stvari kojima se ne trguje preko „Amazona“.

    Špijunaža putem ubacivanja virusa u smartfone uticajnih Arapa česta je u regionu. Njome su se često bavili Ujedinjeni Arapski Emirati. Ali malo je verovatno da bi takva osoba kao što je Muhamed tako nešto činila sa osobom poput Bezosa — iz čista mira i bez konkretnog cilja.

    Kružila je priča da je Bezos bio samo posrednik i preneo virus, dok su zapravo Saudijci ciljali one s kojima je vlasnik „Amazona“ razgovarao, bilo da su poslovni ljudi ili političari.

    Prema drugoj verziji, Rijad je bio zainteresovan za Bezosa kao vlasnika aero-kosmičke kompanije „Blu oridžin“. A raketna tehnologija se ne tiče samo svemirskog turizma, već i razornog oružja.

    Najverodostojnije objašnjenje je ono prema kome je princ Muhamed preko Bezosa jurio Džamala Kašogijasaudijskog novinara ubijenog u Ambasadi Saudijske Arabije u Istanbulu.

    Hašogi je redovno i prilično oštro kritikovao i samog Muhameda i njegove reforme. Činjenica je da mu je Muhamed bio najpoznatiji i najčitaniji neprijatelj. Saudijski izvori tvrde da je princ lično naredio njegovo ubistvo, kao i da su, od petnaestorice njegovih ubica, polovina Muhamedovi telohranitelji.

    Džamal Hašogi
    © AP Photo / Hasan Jamali
    Ubijeni novinar Džamal Hašogi oštro je kritikovao i samog Muhameda i njegove reforme

    U pozadini međunarodnog skandala u Saudijskoj Arabiji obavljeno je suđenje Hašogijevim ubicama, a petoro njih je osuđeno na smrtnu kaznu.

    Sve ovo može biti i predstava, uz pomoć koje se skreće pažnja i uništavaju dokazi. Za vlasti Muhameda je ovo više nego dovoljno, a u reformama zemlje u pogledu „otvorenosti svetu“ on ionako nije značajno napredovao.

    Ostaje činjenica da je Hašogi za kritikovanje Saudijske Arabije najviše koristio baš „Vašington post“, čiji je vlasnik Džef Bezos.

    Skupa osveta

    Teško je reći da li su Bezosove ukradene informacije odigrale bilo kakvu značajnu ulogu u ubistvu Hašogija. Ubistvo se desilo pet meseci nakon incidenta sa navodnim ubacivanjem virusa u telefon, posle čega je „Vašington post“ počeo tri puta više da napada Muhameda.

    Bezos nije mogao drugačije da postupi, čak i da je Muhamed njegov najbolji prijatelj, a priča o špijunskom programu bila je laž od početka do kraja — što je, uzgred, Rijad već rekao.

    Ali Muhameda je ovakav razvoj događaja razbesneo i on je, po svemu sudeći, napravio glupost koja je za njegov status neoprostiva — odlučio je da se osveti Bezosu. Tako se u „žutoj štampi“ pojavilo dopisivanje multimilionera sa ljubavnicom i njihove zajedničke fotografije.

    Možda se čini da je u pitanju sitna osveta, ali ona je zapravo veoma skupa, jedna od najskupljih u istoriji. Upravo se u to vreme Bezos razvodio od žene — njihov brak, dug 25 godina, raspao se. Prilikom podele imovine, dokazi o prevari jednog od supružnika mogu mnogo da koštaju.

    Epilog je da je razvod koštao Bezosa 37,5 milijardi dolara — dok je prijateljski ćaskao sa Muhamedom na „Vocapu“, Bezos je ostao kraći upravo za toliku sumu.

    Tagovi:
    dopisivanje, špijunaža, Džamal Hašogi, Muhamed bin Salman, Džef Bezos
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga