05:11 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    2742
    Pratite nas

    Predsednik SAD Donald Tramp doneo je odluku da na još godinu dana produži sankcije Rusiji zbog situacije sa Krimom. Istovremeno, ruska strana smatra da će Vašington nastaviti da sprovodi takvu politiku jer od toga zavisi opstanak Amerike.

    Američki lider Donald Tramp je američkom Kongresu uputio odluku kojom se produžavaju sankcije Rusiji na još godinu dana zbog događaja na Krimu iz marta 2014. godine.

    „Postupci i politika pojedinaca, koji podrivaju demokratske procese i institucije u Ukrajini su pretnja po mir u toj zemlji, kao i po bezbednost, stabilnost, suverenitet i teritorijalni integrtet, a doprinose i nezakonitom prisvajanju njene imovine. Pored toga, delovanje i politika ruske vlade, uključujući aneksiju Krima i primenu vojne sile u Ukrajini i dalje predstavljaju neobičnu i ekstremnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD”, smatra američki lider.

    Nastavak sankcija - pitanje opstanka SAD

    Ruska strana je sa negodovanjem reagovala na ovakvu odluku SAD, te su brojni ruski zvaničnici izjavili da je takva politika kontraproduktivna.

    Prema rečima poslanika krimske regije u ruskoj Državnoj dumi Mihaila Šeremeta, nastavak sankcija zbog Krima predstavlja još jednu u nizu spoljnopolitičkih grešaka SAD, te da trenutni američki predsednik ide stopama svog prethodnika, aludirajući na sankcije koje je 2014. godine protiv Rusije uveo bivši predsednik Barak Obama.

    „Politika sankcija je zastarela, a produženje sankcija kontraproduktivno i besmisleno, jer sankcije neće doprineti poverenju u bilateralnim odnosima Moskve i Vašingtona”, naglasio je ruski poslanik.

    Sa druge strane, član međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Oleg Morozov smatra da će vremenom, zajedno sa sumnjama u to da je Krim deo Rusije, nestati i sankcije koje su proizvod te sumnje.

    On je takođe podsetio da danas niko ne smatra Ameriku delom Španije, iako je 1492. godine Ameriku zvanično otkrila španska ekspedicija na čelu sa Kristoferom Kolumbom.

    © CC0 / Unsplash
    Američka zastava

    Svoje gledište na ovu temu je izneo i docent Odseka za političke nauke Univerziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije Leonid Krutakov, objasnivši zašto Amerika ne odustaje od takve politike.

    „Radi se o tome ko će upravljati novom formulom svetske ekonomije. Ako Amerika prepusti tu poziciju jasno je da će morati da pregovara, a za Vašington je to pitanje opstanka. Amerika više nije industrijska zemlja, već kancelarija za globalna pitanja i, ako SAD izgube status glavnog šefa, ta kancelarija će nestati. Zbog toga treba biti spreman da će SAD ići do kraja, pa je neophodno pripremati alternativna rešenja, a ne čekati da se Vašington predomisli”, smatra Krutakov.

    Istorija američkih sankcija protiv Rusije

    Prvobitne sankcije zbog dešavanja na Krimu u martu 2014. godine je Rusiji 6. marta 2014. godine uveo bivši američki predsednik Barak Obama.

    Krim se ujedinio s Rusijom posle održanog referenduma u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina glasača Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.

    Obala Crnog mora na Krimu
    © Sputnik / Olesя Pečenkina
    Obala Crnog mora na Krimu

    Ukrajina kao i ranije smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statuom UN izjasnili za prisajedinjenje sa Rusijom.

    Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno”.

    Tagovi:
    Vašington, Krim, američke sankcije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga