07:08 25 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 1023
    Pratite nas

    Planine Tadrart Akakus, koje se nalaze u srcu Sahare, danas predstavljaju užarene i beživotne stene, napola prekrivene peskom. Međutim, ako je suditi po brojnim crtežima na stenama, kostima domaćih životinja, ali i ostacima kultivisanih biljaka, ovde je nekad bujao život.

    Za vreme arheoloških istraživanja u pećini Takarkori u jugozapadnoj Libiji arheolozi su pronašli veliki broj ribljih kostiju, što je naučnicima dalo do znanja čime su se hranili ljudi koji su tu živeli na početku holocena (vremenski period koji traje od oko 10.200 godina pre nove ere do danas).

    Očuvanost tih ostataka omogućila je naučnicima da uvide kako se prehrambena struktura lokalnih stanovnika promenila usled klimatskih promena u Sahari.

    Sahara bila bogata vodom

    Arheološka istraživanja belgijskih i italijanskih naučnika pokazuju da je tokom većeg dela ranog i srednjeg holocena, taj region bio bogat vodom, kao i da postoje tragovi brojnih ljudskih naselja. 

    Nakon iskopavanja, arheolozi su otkrili delove kamene kuće, kao i brojne ostatke proizvoda koje su jeli drevni ljudi. To su pretežno bile kosti riba i sisara. Identifikovane su dve vrste rečnih riba - som i tilapija.   

    Na osnovu starosti fosila, istraživači su zaključili da je vremenom smanjen unos ribe u ishrani lokalnog stanovništva. Ako je u periodu od 10.200 - 8.000 godina pre nove ere riba činila 90 odsto ukupne ishrane, od 5.900- 4.650 godina pre nove ere činila je do 40 odsto ishrane.

    Klima se drastično promenila

    Sve to ukazuje na to da se do šestog milenijuma pre naše ere klima veoma promenila, mnoga jezera su presušila, a u tim preostalim vodama opstali su samo somovi. Pored toga, ogroman broj kostiju sisara potvrđuje zaključke da su drevni ljudi bili primorani da sa ribolova pređu na lov, a potom na stočarstvo.

    Veruje se i da su, sudeći po pronađenim kostima riba, reke oblasti Tadrart Akakus ušle u rečni sistem Nila u ranom holocenu.

    „Naše istraživanje otkriva vezu između drevne hidrografske mreže Sahare i Nila, pružajući važne informacije o dramatičnim klimatskim promenama koje su dovele do nastanka najveće i najvrelije pustinje na svetu“, rekao je rukovodilac ovog istraživanja Vim Van Ner.

    Dodao je i da se pećina Takarkori pokazala kao pravo blago za afričku arheologiju i kao mesto gde smo mogli da saznamo na koji način su drevni ljudi živeli u uslovima promenljive klime.

     

    Tagovi:
    arheolozi, istraživanje, pećina, Sahara
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga