05:55 31 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1564
    Pratite nas

    Kina je ozbiljno nezadovoljna novim američkim ograničenjima koja se odnose na „Huavej“, saopštilo je kinesko Ministarstva trgovine, poručivši da je Peking spreman da preduzme sve neophodne mere zaštite legitimnih interesa kineskih kompanija.

    Ranije je Trampova administracija uvela zabranu isporuke čipova za „Huavej“ ukoliko se u njihovoj proizvodnji koristi američka tehnologija.  

    Prema novim pravilima, proizvođač iz bilo koje zemlje koji isporučuje čipove za „Huavej“ mora dobiti dozvolu od Ministarstva trgovine SAD ako se američka tehnologija koristi u čipovima ili u njihovoj proizvodnji. Dakle, teoretski, zabrana Ministarstva trgovine može obuhvatiti isporuke za „Huavej“ gotovo svih čipova poslednje generacije, uključujući i glavnog dobavljača, kompaniju „Tajvan semikonduktor menifektjuring korporejšen“ (TSMC).

    Uprkos činjenici da se određena oprema za proizvodnju čipova kupuje od japanskih kompanija „Tokio elektron“ i „Hitači“, kao i holandske kompanije ASML, neke od ključnih komponenti za najnovije generacije čipova isporučuju isključivo američke kompanije KLA, „Lam risrč“ i „Aplajd matirijals“. To znači da „Huavej“ bez američkih tehnologija ne može da proizvodi čipove i drugu vrstu opreme.

    Može li se tehnološki hladni rat proširiti i na druge sfere

    „Huavej“ još nije prokomentarisao nove zabrane SAD. Ministarstvo trgovine Kine je saopštilo da će zvanični Peking preduzeti sve potrebne mere da zaštiti legitimne interese svojih kompanija, ali za sada nije bilo nikakve najave konkretnih uzvratnih mera na zabrane SAD. Međutim, list „Global tajms“, pozivajući se na izvor blizak Vladi Kine, piše da bi se vodeće američke tehnološke kompanije poput „Kvalkoma“, „Ciska“ i „Epla“ mogle naći na kineskoj listi nepouzdanih organizacija. Takođe je objavljeno da bi Kina mogla da prekine kupovinu aviona „Boing“. S obzirom na to da kompanija „Kvalkom“ 65 odsto svojih prihoda ostvaruje na kineskom tržištu, a proizvodnja „ajfona“ je vezana isključivo za kineske fabrike „Fokskon“, te mere bi mogle ozbiljno da naruše poslovanje američkih kompanija.

    U ovom slučaju, bilo bi prikladno razgovarati o sveobuhvatnom tehnološkom hladnom ratu između Kine i SAD, koji će, između ostalog, pogoditi ne samo dve najveće ekonomije na svetu, već i sve globalne lance isporuke, posebno tehnoloških proizvoda. Kina, naravno, mora da odgovori na američke izazove. Međutim, Peking ne bi trebalo u potpunosti da ponovi postupke Vašingtona, rekao je za Sputnjik direktor Centra za istraživanje međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Nanđingu Džu Fen.

    „Uvođenje novih američkih izvoznih ograničenja protiv ’Huaveja‘, uključujući zabranu isporuke čipova, krajnje je neopravdana mera. Na taj način SAD ne samo da vrše ogroman pritisak na „Huavej“ i ostale kineske tehnološke kompanije, već u potpunosti uništavaju normalne tržišne i ekonomske mehanizme saradnje između dve zemlje. Istovremeno, ne mislim da će uključivanje američkih kompanija u kinesku listu nepouzdanih organizacija biti dobra mera, pošto je interakcija, zasnovana na tržišnim principima, pozitivna za jačanje poslovnih veza između Kine i SAD u kontekstu globalizacije. Naravno, Kina mora da odgovori na američki napad. Sa jedne strane, moramo se oštro boriti na političkom nivou, ali, sa druge strane, ne mislim da treba da postupamo kao SAD. Moramo promovisati razvoj američko-kineskih trgovinskih i ekonomskih odnosa, kao i uobičajene komercijalne razmene između kompanija na osnovu tržišne konkurencije“.

    Prema mišljenju stručnjaka, Kina ne želi da populističke izjave Trampove administracije o prekidu saradnje utiču na odnose dveju država. Kina će, naravno, pokušati da diversifikuje svoje dobavljače kako bi obezbedila sopstvenu sigurnost, ali teško je u potpunosti odustati od američkih proizvoda, a i nema razloga za to.  

    Ista situacija je i sa američkim kompanijama koje, uprkos političkim poteškoćama između dve zemlje, ne žele da izgube kinesko tržište. Zapravo, uključivanje „Huaveja“ na crnu listu Ministarstva trgovine SAD u maju prošle godine nikada zaista nije funkcionisalo u punoj snazi, jer su američke vlasti odmah odobrile privremene dozvole za isporuke za „Huavej“ nekim kompanijama kako bi im omogućile reorganizaciju posla. Naknadno je ta dozvola više puta obnavljana.

    To je i razumljivo: 2018. godine „Huavej“ je u SAD kupio komponente za 11 milijardi dolara. Gubitak takvog klijenta preko noći je nenadoknadiv udarac za posao. Takođe, i malim američkim telekomunikacionim operaterima, koji rade uglavnom u ruralnim područjima, bilo bi teško da normalno posluju zbog ograničenja koje su SAD uvele Huaveju. Jednostavno ne bi imali dovoljno sredstava da obnove sopstvene mreže u skladu sa novim zahtevima američkih vlasti. Sada je „masovni udarac“ po „Huaveju“ ponovo odložen za 120 dana. Ministarstvo trgovine SAD je reklo da će to biti poslednji put.

    Radnici “Huaveja“ spremaju se na dugu borbu

    Ipak, prema „Global tajmsu“, zaposleni u kompaniji „Huavej“ su na društvenim mrežama, nakon što je Trampova administracija objavila nove sankcije, počeli da apeluju jedni na druge da „odbace iluzije“ i pripreme se za dugu borbu. Kineska tehnološka kompanija će verovatno morati da funkcioniše u novoj stvarnosti u kojoj su pogoršani odnosi između dve zemlje i povećana je politička neodređenost. Tržište u SAD, koje je nekada bilo prioritetno za „Huavej“ i gde je ta kompanija otvorila jedan od prvih centara za istraživanje i razvoj i predstavništva stranih država, sada postaje toksično. Ekspert Džu Fen ističe da će kompanija tražiti dobavljače u drugim zemljama, istovremeno naglašavajući razvoj sopstvenih kompetencija i tehnološke nezavisnosti.

    „Verujem u budućnost kompanije ’Huavej‘. Trenutne američke mere će nesumnjivo naneti udarac kineskoj kompaniji, ali najvažnije pitanje i dalje je to što je ’Huavej‘ došao do tog dana u uslovima suočavanja sa stalnim američkim nepravednim odvraćanjem i komercijalnim istiskivanjem. Poslednjih godina ’Huavej ‘ je formirao svoj snažni tim stručnjaka za istraživanje i razvoj koji je razvio sopstvene čipove, kao i alternativni operativni sistem. Tako da pretpostavljam da će „Huavej“ preživeti“.

    Međutim, još nije jasno šta će se desiti sa američkim dobavljačima na duge staze. Sadašnji izvršni direktor „Huaveja“ Erik Sju ranije je izjavio da kompanije uvek može naći slične komponente od dobavljača iz Japana, Evrope ili Južne Koreje. Kompanija zaista jača veze sa proizvođačima koji nisu iz SAD. Dakle, „Huavej“ je zaključio sporazum sa evropskom kompanijom „ST Mikroelektroniks“ o zajedničkom razvoju čipova.

    „ST Mikroelektroniks“ tvrdi da njihova proizvodnja ne koristi najsavremenije američke tehnologije, a čipovi koje proizvodi ne bi trebalo da podležu izvoznim ograničenjima. Pored toga, Kina razvija sopstvenu proizvodnju određenih komponenti za poluprovodnike. Ranije je objavljeno da je kineska kompanija „Jangce memori tehnolodžiz“ kreirala prototip 128-slojnog čipa sa fleš memorijom 3D NAND, koji još nijedna kompanija na svetu nije stavila u masovnu proizvodnju.

    Čak i ako vlasti u Kini ne budu uvodile formalna stroga ograničenja američkim kompanijama, trenutna situacija i dalje može ozbiljno uticati na njihovu poziciju na kineskom tržištu. Naime, nezadovoljstvo kineskih potrošača, koji su prilično osetljivi na tehnološku konfrontaciju između dve zemlje, nije nestalo i ono može uticati na ovu situaciju.

    Treba istaći i primer da su kineski turisti, kada je Južna Koreja pristala na raspoređivanje američkog sistema protivraketnog kompleksa THAAD, prestali da putuju u tu zemlju bez obzira na to što nije bilo zvaničnih ograničenja kineskih vlasti, a takođe su počeli da bojkotuju južnokorejsku robu, što je dovelo u opasnost turističku industriju i, generalno, ekonomiju Južne Koreje. Sada kineski potrošači mogu iz patriotskih razloga podržati svog proizvođača.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    ograničenja, Hladni rat, Amerika, Kina, Huavej
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga