05:42 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 257
    Pratite nas

    U Sjedinjenim Državama je objavljena knjiga bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, u kojoj bivši službenik baca svetlo na najkontroverznije i otvoreno sramotne stranice biografije Donalda Trampa kao predsednika.

    Bez obzira na to što će knjiga biti puštena u prodaju tek sledeće nedelje, američki mediji su je dobili ranije i objavili spisak grehova američkog predsednika, koji je sastavio njegov nekada bliski saradnik.

    „Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom telefonskog razgovora u maju 2019. godine uporedio venecuelanskog lidera opozicije Huana Gvaida sa Hilari Klinton, demokratskim kandidatom za predsednika 2016. godine. Bolton je ovo smatrao ’veličanstvenim primerom propagande u sovjetskom stilu‘, osmišljenim da podrži venecuelanskog lidera Nikolasa Madura. Prema Boltonu, Putinovi argumenti su skoro ubedili Trampa“, ovakva otkrića predstavljaju američki mediji koji su proučili knjigu gospodina Boltona.

    Komični gresi Donalda Trampa

    Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost navodi listu komičnih „grehova“ šefa države. Na primer, gospodin Tramp, prema rečima Boltona, nije znao da Britanija poseduje nuklearno oružje, pa je na sastanku sa bivšim premijerom Terezom Mej iznenađeno upitao: „O, pa i vi ste, znači, nuklearna država?“

    „Seća se da je Tramp, obraćajući se bivšem šefu administracije Bele kuće Džonu Keliju, pitao da li je Finska deo Rusije“, citira list „Vašington post“.

    Ovo nije jedino pominjanje Rusije i njenog predsednika. Džon Bolton, prema autorima „Vašington posta“, „prikazuje impulsivnog, grubog predsednika koji se stalno suprotstavlja američkoj politici sprečavanja ruske agresije i sankcionisanja Putina zbog njegovog opasnog ponašanja“. On takođe opisuje posledice samita u Helsinkiju 2018. godine, na kojem je Donald Tramp rekao da po pitanju ruskog uplitanja u američke izbore više veruje Putinu nego sopstvenoj obaveštajnoj službi.

    „Teško da su ovo bili normalni odnosi sa Rusijom. Izgleda da se Putin verovatno grohotom smejao, shvatajući šta je uspeo da postigne u Helsinkiju“, ističe Bolton.

    Sećajući se razgovora Donalda Trampa i bivšeg ministra odbrane Džejmsa Matisa, Džon Bolton ističe da je Tramp predložio da ministar odbrane prepusti Rusiji borbu sa terorističkom jedinicom Islamska država, koja je zabranjena u Ruskoj Federaciji.

    Trampovi i Obamini momci

    Vladimir Putin nije jedini lider čije je odnose sa američkim predsednikom opisivao Džon Bolton. On se priseća kako je Donald Tramp tokom pregovora sa Si Đinpingom zatražio od njega da pristane na kupovinu američke soje, da bi time stekao podršku poljoprivrednika i povećao šanse za pobedu na predsedničkim izborima 2020. godine.

    Generalno, gospodin Bolton ističe da je Donald Tramp često pokušavao da dobije odobrenje autoritarnih lidera, a ti lideri su „s radošću koristili američkog predsednika i pokušavali da manipulišu njime, igrajući na njegove fiksne ideje“. Jedan od primera je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je pokušao da ubedi Donalda Trampa u nevinost jedne od turskih firmi, protiv koje su američki tužioci vodili istragu.

    „Tramp je rekao Erdoganu da će rešiti problem, ali je objasnio da tužioci Južnog okruga nisu njegovi momci, već Obamini, ali problem će biti rešen čim ih zamene njegovi momci“, piše gospodin Bolton, priznajući da je bio šokiran ovim odgovorom.

    Opisana je i situacija sa Ukrajinom: prema rečima Džona Boltona, Donald Tramp nije sakrivao činjenicu da je zamrznuo pomoć Kijevu, zahtevajući da ukrajinska strana započne istragu protiv Džoa Bajdena i Hilari Klinton, istaknutih ličnosti Demokratske stranke. 

    Međutim, vredi istaći da predsednik to nije krio: samo je ukazivao da, sa njegove tačke gledišta, istraga o aktivnostima Hantera Bajdena, sina Džoa Bajdena, odgovara američkim interesima, a ne njegovim sopstvenim. Podsetimo da je zbog toga Predstavnički dom SAD, koji je pod kontrolom demokrata, pokrenuo impičment protiv predsednika, koji je bio neuspešan zahvaljujući Senatu.

    Džon Bolton ističe — da se istraživači nisu fokusirali samo na jednu ukrajinsku epizodu, imali bi veće šanse da ostvare svoj cilj.

    Saradnici se rugaju Trampu

    Sve u svemu, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost opisuje neprestanu svađu među kolegama koji su se borili za mesto pod suncem i pritom se smejali predsedniku iza leđa. Opisujući sastanak Donalda Trampa sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom 2018. godine, Džon Bolton se seća da mu je tokom pregovora državni sekretar Majk Pompeo dodao ceduljicu na kojoj je pisalo: „Ovo je čista budala“ — ovako je šef diplomatskog odeljenja okarakterisao predsednika.

    Što se tiče suštinskog dela pregovora, prema rečima Džona Boltona, Donald Tramp nije mario za njih. Navodno je želeo da napravi važan korak u odnosima sa javnošću, ali ga nije interesovao sadržaj sporazuma o nuklearnom razoružanju.

    „Brifinzi o nacionalnoj bezbednosti su bili beskorisni, jer sam većinu vremena morao slušati Trampa, a ne one koji su održavali brifinge“, ističe bivši savetnik, priznajući da je predsednik tako često govorio stvari koje nisu istinite, da je morao posebno pisati beleške u knjizi pored njegovih fraza.

    „Njegov um je arhipelag tačaka (poput transakcija sa nekretninama) i morali smo da dešifrujemo politički plan ili da ga sami smislimo. To je imalo i prednosti i mane“, kao da je Džon Bolton sumirao moralno stanje predsednika.

    Knjiga „Soba u kojoj se sve dogodilo: memoari Bele kuće“ trebalo bi da bude u prodaji u Sjedinjenim Državama od utorka 23. juna. Američko Ministarstvo pravde je podnelo tužbu protiv Džona Boltona, zahtevajući da se odloži objavljivanje knjige, jer ona sadrži tajne podatke, ali tužioci gotovo da nemaju šansi da dostignu svoj cilj.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    gresi, Donald Tramp, knjiga, Džon Bolton
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga