06:54 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    72138
    Pratite nas

    Donald Tramp je odlučio da američke vrednosti postanu svete na čitavoj zemljinoj kugli: kao jedan od glavnih ciljeva spoljne politike SAD, on je istakao „obezbeđivanje verske slobode“ u drugim državama. Oni koji, prema mišljenju Amerikanaca, krše te slobode, podležu sankcijama.

    Prva na spisku je bila Kina. Sada je na redu Rusija. Za šta Vašington optužuje Moskvu pišu RIA Novosti.  

    „Prva sloboda Amerike“

    Ozloglašena „odbrana verskih prava“ doprinela je svađi SAD čak i sa prioritetnim partnerom, Indijom. Zvanični Nju Delhi nije pustio u državu članove komisije Stejt departmenta za međunarodne verske slobode, koji su trebali da prikupljaju informacije o „progonu vernika“. Ministar spoljnih poslova Indije Subrahmanjam Jaishankari izjavio je da njegova zemlja neće tolerisati bilo kakvo mešanje u pitanja koja se tiču ustavnih prava građana.  

    U Americi misle drugačije. Još 1998. godine oni su usvojili zakon „O međunarodnoj slobodi veroispovesti“, po kojem su vlasti SAD dale sebi pravo da „osuđuju kršenja slobode veroispovesti i da pomognu drugim vladama da promovišu osnovna prava“.  

    A od 2001. godine Stejt department godišnje objavljuje izveštaj o verskoj situaciji u svim zemljama sveta, u kojem daje savete Beloj kući kako postupati sa određenom državom.  

    Do juna 2020. godine ove preporuke su bile samo formalnost i nisu naročito uticale na spoljnu politiku SAD. Međutim, od sada je „obezbeđivanje verske slobode“ još jedan instrument pritiska na druge zemlje. Donald Tramp je potpisao odgovarajući ukaz.  

    „Verska sloboda, prva sloboda Amerike, imperativ je za naše vrednosti i nacionalnu bezbednost. Sloboda veroispovesti za sve ljude širom sveta je prioritet spoljne politike Sjedinjenih Država, i mi ćemo je snažno promovisati“, navedeno je u predsedničkom dekretu.  

    Šta to znači? Sada Vašington može da uvodi sankcije zemljama koje, po mišljenju Stejt departmenta, krše verske slobode građana. U narednih šest meseci, američke diplomate će pripremiti spisak država i organizacija koje predstavljaju „naročiti povod za zabrinutost“.

    U skladu sa dokumentom, Amerikancima na određenim mestima će u „promovisanju prava na veroispovest“ pomagati „verska udruženja, kao i druge institucije civilnog društva“. Za njih su predviđeni različiti programi podrške, pre svega finansijske. Za sprovođenje ovog plana, Tramp je naredio da se izdvoji „najmanje 50 miliona dolara“. Odnosno, gornja granica ne postoji.  

    „Progoni“ ekstremista

    Američki politikolozi su nazvali Trampov ukaz novim „aktom Magnitskog“. Na osnovu ovog dokumenta, usvojenog 2012. godine, Sjedinjene Države mogu objaviti sankcije svima koji, po mišljenju Bele kuće, „krše ljudska prava“. Sam zakon je nazvan po Rusu Sergeju Magnitskom, koji je preminuo 2009. godine, i u početku je predviđao sankcije samo protiv Moskve.

    Trenutni „akt Trampa“ takođe se direktno odnosi na Rusiju. Već tri godine Stejt department optužuje Moskvu za „sistematsko kršenje verskih sloboda“.  

    U poslednjem izveštaju, objavljenom 10. juna, američko ministarstvo spoljnih poslova ukazalo je na „progon „Jehovinih svedoka“, kao i članova organizacije „Hizb ut-Tahrir“ (obe organizacije su zabranjene u Rusiji). Vašington za „svedoke“ tvrdi još od 2017. godine, kada je Vrhovni sud Rusije zabranio ovu organizaciju, a zatim ju je Ministarstvo pravde Rusije dodalo na listu ekstremističkih organizacija.   

    Ali „Hizb ut Tahriru“ su ovog puta posvetili puno više pažnje. Ova struktura, koja se zalaže za radikalni „politički islam“ i koja želi da uspostavi „Svetski kalifat“, prepoznata je kao teroristička početkom 2000-ih godina. I to ne samo u Rusiji, već i, na primer, u Nemačkoj, Turskoj, većini arapskih, istočnoevropskih, azijskih i bliskoistočnih država.  

    U SAD su takođe objavili da je to organizacija koja „doprinosi širenju estremističkih osećanja“. Prema podacima medija, u grupi je bio jedan od organizatora napada na „kule bliznakinje“ u Njujorku 11. septembra 2001. godine, u kome je poginulo skoro tri hiljade ljudi.  

    Pored toga, lideri „Hizb ut Tahrira“ su više puta nazivali SAD „šefom kufra (nepoverenja)“ i pozivali su na „okončanje svetske dominacije“ ove zemlje, predviđajući joj „mesto u paklu“.  

    Međutim, američke vlasti su više zabrinute zbog „progona“ članova ove organizacije u Rusiji, posebno na Krimu. Stejt department je hapšenje sledbenika ove organizacije nazvao „kršenjem prava muslimana“ i krimskih Tatara.   

    „Jehovini svedoci i ‘Hizb ut Tahrir’ su hranitelji Stejt departmenta, osmišljeni da destabilizuju region i utiču na stanovništvo. Ove organizacije donose širokim masama isključivo američke interese i predstavljaju odskočnu dasku za obojene revolucije. Na stranu sve zabrinutosti Stejt departmenta zbog neke vrste progona: nećemo nikoga slušati prilikom rešavanja svojih unutrašnjih pitanja“, prokomentarisao je za RIA Novosti poslanik Dume Ruslan Baljbek, koji je krimski Tatarin.   

    „Dvostruki standardi“

    Strah od mešanja SAD u unutrašnja pitanja izrazile su i druge zemlje na „kontrolnom spisku“. Na primer, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing rekla je da je izveštaj Stejt departmenta licemerje, pokazivanje „dvostrukih standarda“, „pun ideoloških predrasuda“. Sa druge strane, Vašington tvrdi da kineska vlast „nameće komunističku dogmu“ verskim organizacijama koje deluju u zemlji.  

    Zapravo, u Stejt departmentu ne kriju činjenicu da je Kina za njih cilj broj jedan. Nekoliko dana nakon objavljivanja izveštaja, pojavio se predsednički ukaz o sankcijama zbog „progona muslimana-ujgura“ (turkijski narod koji pretežno živi u Kini).   

    Štaviše, SAD ne planiraju same da kažnjavaju. Početkom godine, na inicijativu državnog sekretara Majka Pompea, formiran je Savez verskih sloboda koji je obuhvatao desetine zemalja, uključujući Austriju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Brazil, Veliku Britaniju, Mađarsku, Gambiju, Grčku, Gruziju, Poljsku.  

    A u februaru, Pompeo je najavio pristupanje Ukrajine ovoj organizaciji. Odluka je, kako je rekao, doneta nakon putovanja u Kijev, gde se sastao sa liderom raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine Epifanijem Dumenkom. On se požalio na „uticaj Moskve“ na versku situaciju u zemlji.  

    Sa predstavnicima drugih ukrajinskih verskih organizacija, pre svega Ukrajinske pravoslavne crkve, najveće u zemlji, Pompeo nije razgovarao. Iako su iz te crkve više puta pozivali međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na to da raskolnici, kao i vlasti, progone njeno sveštenstvo i vernike. Štaviše, usred kampanje za promociju Pravoslavne crkve Ukrajine, Kijev je pokušao da protera episkopa kanonske Crkve Gedeona (Harona), američkog državljanina.  

    Ovaj incident, koji se dogodio u februaru 2019. godine, Stejt department je ignorisao. U izveštaju se samo na kratko pominje progon vernika i zauzimanje hramova Ukrajinske crkve. Kao da ovo nije ozloglašeno „kršenje verske slobode“.  

    „Predstavnici Ukrajinske pravoslavne crkve su izjavili, ali nisu predali dokaze, da je Pravoslavna crkva Ukrajine vršila ‘nasilne napade’“, istakli su u Stejt departmentu.  

    Zvuči prilično čudno s obzirom na to da skoro sva saopštenja o zauzimanju hramova Ukrajinske pravoslavne crkve na zvaničnom sajtu sadrže fotografije i video materijale. U samo protekle dve godine, Ukrajinska crkva je izgubila nekoliko stotina hramova.

    „Taoci političkih interesa“

    Ali uprkos činjenici da raskolnici zauzimaju hramove, američke vlasti, paradoksalno, upravo Moskvu krive za „versku nestabilnost u Ukrajini“. Prete sankcijama. Kakve će oni biti: lične, protiv konkretnih organizacija ili državnih struktura, još uvek nije jasno.  

    „Koliko ja znam, Sjedinjene Države vode takvu politiku skoro od prošlog veka. Po mom mišljenju, ovo je pogrešno. Ja sam pastor protestantske adventističke hrišćanske crkve sedmog dana, koja se formirala u SAD, ali u našem verovanju mi se pridržavamo razdvajanja između države i Crkve. Neprihvatljivo je da se bilo koja država meša u pitanja slobode savesti i verske slobode. Mislim da je to mišljenje većine verskih udruženja u Rusiji“, rekao je za RIA Novosti generalni sekretar Saveta ruske asocijacije verskih sloboda Oleg Gončarov.  

    U situaciji sa mogućim sankcijama, prema njegovim rečima, verske organizacije u Rusiji su pod pretnjom: „one mogu postati taoci politike SAD“.  

    „S vremena na vreme oni i postaju sredstvo za političke ciljeva Vašingtona. Uzimaju su neke pojedinačne činjenice kršenja, vezane za aktivnost verskih udruženja na teritoriji Rusije. Njih uvek možete naći: to je život i događaju se, na primer, greške zvaničnika. A ponekad su to namerne provokacije članova pojedinih organizacija. Sve ovo se koristi u političke svrhe“, ističe pastor.  

    On naglašava da su verski lideri protiv ovog pristupa. A ako govorimo o verskim slobodama, onda se problemi koji se na to odnose moraju rešavati u zemlji, unutar sveštenstva i samo na osnovu ruskog zakonodavstva.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Jehovini svedoci, Rusija, Kina, Amerika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga