05:27 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    3035
    Pratite nas

    List „Vol strit džurnal“, pozivajući se na svoje izvore, saopštio je da je Donald Tramp saglasan da produži strateški sporazum o naoružanju (START-3), koji ističe u februaru 2021. godine, samo ako se ovom dokumentu pridruži Kina.

    Isti stav je imala i američka delegacija na pregovorima sa Rusijom u Beču 22-23 juna. S obzirom na to da NRK kategorički ne želi da se veže za bilo kakva ograničenja u oblasti trke u nuklearnom naoružanju, čini se da je Trampova administracija namerena da naruši START 3 i samo traži način da sumnjivu slavu onog koji uništava ovaj sporazum prebaci na Kinu, a ne Ameriku.

    Falsifikat na početku pregovora o START-3

    Sastanak u Beču, na kojem je sa ruske strane učestvovao zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, a sa američke specijalni predstavnik predsednika SAD za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli, započet je veoma neobičnim događajem.

    ​Šef američke delegacije objavio je, naime, na svom tviter profilu fotografiju dvorane u palati Donja Austrija, gde su trebali da počnu pregovori. Očigledno uz pomoć fotošopa na fotografiji pregovaračkog stola pored ruskih i američkih, pojavile su se i kineske zastave. Bilingsli je u komentaru izrazio žaljenje zbog činjenice da Kinezi nisu došli u Beč, odlučivši da se „sakrije iza velikog zida tajnosti u pogledu izgradnje svog nuklearnog potencijala“.

    Nije napisao da kinesku delegaciju nisu ni čekali u austrijskom glavnom gradu. Još u maju kinesko ministarstvo spoljnih poslova jasno je reklo da Kina nema nameru da učestvuje u pregovorima o strateškom ofanzivnom naoružanju.

    Tvit Bilingslija nije tvit žaljenja, već tvit podsetnik. Skoro svaki put kada je reč o sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju Tramp i njegovi saradnici govore o Kini. Šta god da kaže Peking, američki predsednik uporno želi da START-3 postane multilateralni sporazum, a ne nastavak sovjetsko-američkih bilateralnih sporazuma iz perioda hladnog rata. I to uprkos činjenici da za produženje sporazuma u njegovom trenutnom formatu, generalno, ništa ne smeta. To su pokazali i pregovori u Beču koje je i sam Bilingsli ocenio kao „vrlo pozitivne“, zanemarujući pitanje o tome šta pozitivno je postignuto, osim pristajanja na produženje dijaloga.   

    Rusija nudi kompromis

    Amerikanci, koliko je poznato, nisu izneli nijednu ozbiljnu tvrdnju Moskvi u vezi sa kršenjem START-3. Rusija je fleksibilna kada je reč o teškom pitanju trajanja sporazuma. Rjabkov je rekao da se START-3 može produžiti ne na 5 godina, kao što je predviđeno u vreme potpisivanja dokumenta 2010. godine, već na dve ili tri godine. Ovo bi trebalo da ukloni jedan od glavnih prigovora SAD protiv produžavanja START-3. Amerikanci su izrazili zabrinutost da bi petogodišnji sporazum mogao previše ograničiti potencijal SAD i ne bi omogućio brzo rešavanje međusobnih nesuglasica vezanih za kontrolu nuklearnih arsenala. Međutim, sve počiva na ozloglašenom kineskom pitanju.

    Suština sporazuma START je u tome da zemlje potpisnice postepeno smanjuju broj svojih nuklearnih zaliha. Sada je Kina, pretekavši Francusku, na trećem mestu u svetu po broju nuklearnih bojevih glava, ali je daleko iza Rusije i SAD. Kinezi imaju preko 300 bojevih glava. Rusija i SAD imaju otprilike po šest hiljada. U ovim uslovima, čak se i sama rasprava o prisajedinjavanju START-3 u Pekingu smatra neprimerenom.

    Kina ima jasan stav: šta smanjiti ako u poređenju sa SAD i Rusijom, praktično ništa i nemaju? Neće biti zaostajanja i šta onda… Šta će se desiti tada, kojim dokumentima će se Kina pridružiti, u Pekingu ne vole da govore o tome. U međuvremenu, Kinezi se samo naoružavaju i to neverovatnim tempom. Tokom decenije, broj kineskih nuklearnih bojevih glava skoro se udvostručio.

    Na razoružanje Kinu ne inspiriše ni geopolitički faktor. Komšije SAD, nuklearne države: Indija, Rusija, DNRK. Možda su samo sa Rusijom odnosi Kine manje-više izjednačeni. Kina ima dugotrajni teritorijalni sukob sa Indijom, koji je u maju i junu neočekivano eskalirao. Verovatno su Kinezi zbog izgradnje visoko planinskog puta u spornom regionu Ladakh odlučili da prouče svoje južne komšije. Vatreno oružje nije primenjeno. Indijski i kineski graničari borili su se štapovima i kamenjem, čime nisu prekršili ni slovo sporazuma o primirju iz 1962. godine gde se govorilo o prekidu vatre, a ne o međusobnom masakru. Ali sa obe strane ima na desetine žrtava.  

    Kina neće učestvovati

    Severna Koreja je za Peking saveznik iz serije „ne, hvala“. Nije čak ni stvar u tome što Kim Džong Un ima naviku da se smeje kada mu Kina previše uporno nameće svoju tačku gledišta. Režim u DNRK, šta god ljudi pričaju, je nestabilan. Ako on padne, da li će to biti sa svojim nuklearnim oružjem? U čijim rukama će se ono naći? Da li će nova, objedinjena Koreja, smatrati Kinu svojim potencijalnim protivnikom?

    I naravno, u Pekingu ne zaboravljaju da postoje Vijetnam, Japan i Tajvan, koji su u orbiti uticaja SAD, a istovremeno imaju dugotrajne komplikovane odnose sa Kinom, koji su opterećeni teritorijalnim sporovima. I što je najvažnije, tu su Sjedinjene Države. Za Kinu one još nisu smrtni neprijatelj, ali više nisu ni prijatelj. Ukratko, gde god da Kinezi pogledaju, na istok, na jug ili zapad, nema razloga da Kina smanji svoj arsenal.

    Nuklearna bojeva glava
    © AFP 2020 / BRENDAN SMIALOWSKI
    Tokom decenije, broj kineskih nuklearnih bojevih glava skoro se udvostručio.

    Da li u Vašingtonu shvataju da ni Moskva, ni bilo ko drugi u trenutnim uslovima neće moći da primora Kinu da preduzme obaveze o razoružanju? Naravno da shvataju. Ali ipak, Amerikanci insistiraju na učešću Kine u ovom sporazumu. Rešenje problema je jednostavno: Trampova administracija se uputila ka izlazu iz svih međunarodnih sporazuma koji ograničavaju američku moć.

    To se objašnjava povećanim apetitima američko vojno-industrijskog kompleksa i ličnim pogledima sadašnjeg predsednika SAD, koji ima čvrstu nameru da, u skladu sa svojim izbornim sloganom, Ameriku ponovo učini velikom. Velikom u svom trampovskom shvatanju te reči. Sporazum START-3 sa tačke gledišta šefa Bele kuće izgleda kao ostatak prošlosti iz hladnog rata, neugodna smetnja koju bi trebalo što pre ukloniti. 

    Da je Tramp diktator sa neograničenom vlašću, tada bi se pitanje o nuklearnom razoružanju zakopalo. Ali Amerika je Amerika. Ta država je strukturisana tako da svaki funkcioner ima svoj autoritet. Lukav demokratski sistem staloženosti i ravnoteže ne dozvoljava čak ni najvišem i najsamovoljnijem državnom službeniku da radi šta hoće. Vlast Trampa u ovom slučaju su njegovi protivnici. Demokrate su pristalice produženja START-3. Jedan od autora ovog sporazuma je Barak Obama. Na lojalnost delu prvog crnog predsednika zaklinje se Džo Bajden. Ako se ne dogodi ništa vanredno, on će biti Trampov suparnik na predsedničkim izborima u novembru.

    Demokrate će biti još ubeđeniji protivnici rušenja START 3, ako Bajden izađe na biralište zajedno sa nekim predstavnikom levog krila svoje stranke, što je vrlo moguće. Sada je u toku proces pronalaženja kandidata za potpredsednika. Najveće šanse imaju senatorka iz Kalifornije Kamala Haris i senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren. Obe su prošle godine potpisale pismo Trampu sa zahtevom da ne napušta sporazum START-3. 

    Shvativši da se sporazum može produžiti protiv njegove volje, predsednik SAD želi da se osigura. Isti članak u „Vol strit džurnalu“ navodi da Bela kuća predlaže da START 3 postane dokument koji će odobriti Kongres. Odnosno, Senat Kongresa, u kojem je većina članova stranke Trampa, republikanaca. A predlaže se da sa, sporazum bude više deklaracija o namerama, a ne pravno obavezujući.

    Malo je verovatno da će sve ovo odgovarati Rusiji, ali Amerikanci će pokušati da je ubede u takvo obnavljanje START-3. Ako uspeju u tome, to će biti dobro za Trampa. A ako ne, onda će cena pobede na izborima za američkog predsednika i njegove sponzore iz vojno-industrijskog kompleksa porasti još više.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    sporazum, naoružanje, Rusija, Kina, Amerika, START 3
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga