01:53 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 540
    Pratite nas

    Fejsbuk više nije najskuplja društvena mreža na svetu. Kineski Tencent je jači od Fejsbuka koga je pretekao po kapitalizaciji i sada vredi 670 milijardi dolara. Američke tehnološke kompanije su dugi niz godina bile neosporni svetski lideri, ali sada Kina napreduje i po tehnologijama 5G, i u oblasti društvenih mreža, zabave, igara i tako dalje.

    Akcije Tencenta su ove godine porasle za 45 odsto na hongkonškoj berzi, dok je Fejsbuk u Njujorku porastao samo za 14 odsto. Kapitalizacija kineske kompanije je počela naglo da raste nakon što je ukinuta devetomesečna zabrana kineskih vlasti na izdavanje novih igara. Značajan deo prihoda Tencenta dolazi od biznisa povezanog sa video igrama. On je programer bestselera kao što su Honour of Kings ili Peacekeeper Elite.

    Fejsbuk nije više svetski lider

    Ali kineske kompanije ne žive samo od igara. I drugi tehnološki giganti ne stoje na mestu. Alibaba je, na primer, početkom ove godine, nadmašila Fejsbuk po kapitalizaciji. Sada je kompanija na 6. mestu u svetu u rangu najskupljih, dok je Tencent prati i zauzima 7. mesto. Čak ni usporavanje kineske ekonomije, povezano sa pandemijom virusa korona, ne plaši investitore. Akcije kineskih kompanija imaju stabilan trend rasta, a u narednoj godini investitori su sigurni u njihov stabilan i dinamičan rast. 

    Američke tehnološke kompanije su dugi niz godina bile nesporni svetski lideri, ali sada se Kina probija ka vrhu. Kompaniji „Huavej“ pripada preko trećine svih patenata u 5G komunikacionoj tehnologiji. Pored toga, kompanija se, uprkos krizi, u drugom kvartalu probila na vrh u svetu po prodaji pametnih telefona, prestignuvši „Samsung“. Uključivanje na crnu listu od strane Ministarstva trgovine SAD u ovom trenutku nije imalo značajnog uticaja ne samo na „Huavej“, već i na druge kineske kompanije. Najskuplji na svetu startap u oblasti IT i računarskog vida SenseTime planira da ove godine prikupi još milijardu dolara od privatnih investitora. Slične planove ima i njegov kineski konkurent Megvii. Još jedan „državni prvak“, koji se bavi prepoznavanjem govora, iFlytech, izjavio je da je uprkos američkim sankcijama prihod kompanije porastao za 51 odsto za godinu dana. 

    Sada se američke kompanije sve više zalažu za argument da se suprotstave Kini kada opravdavaju svoje postupke američkim vlastima ili žele da dobiju bilo kakvo prvenstvo. Tako su tokom nedavnog sastanka pravnog potkomiteta za antimonopolsku politiku američkog Kongresa u Vašingtonu, osnivači i top menadžeri američkih tehnoloških giganata Gugl, Fejsbuk, Amazon, Epl, koji su prisustvovali događaju, neprestano skretali razgovor ka temi rastućeg tehnološkog potencijala Kine i potrebi da mu se suprotstave. Iako uopšte nisu bili pozvani radi toga. Kongresmeni su optužili ove kompanije za ograničavanje konkurencije. Oni su tvrdili da Gugl, Fejsbuk, Amazon i Epl koriste svoj dominantan položaj na tržištu i sakupljene korisničke podatke kako bi sa tržišta isterali male, ali perspektivne druge igrače.

    Višečasovni odgovori „vrhova“ američkih tehnoloških giganata nisu bili baš konkretni i dobro argumentovani. Mnogo puta su ponavljali tezu da su oni važni za razvoj Amerike i da je njihova misija da podržavaju američke liberalne vrednosti. Mark Cukerberg je, na primer, izjavio da je Fejsbuk prenosilac američkih vrednosti u svetu u kojem ne dele svi ove vrednosti. I naveo je kao primer Kinu, koja, po njegovim rečima, gradi alternativni sajber-prostor

    Tencent ima raznovrsniji program

    I kineski i čak američki mediji se pitaju: Zašto je Cukerberg promenio svoju tačku gledišta o Kini za 180 stepeni? Još 2015. godine on je hvalio perspektivne kineske kompanije i čak je molio kineskog predsednik Si Đinpinga da smisli kinesko ime za njegovo dete. A sada već po ko zna koji put pokušava da pređe na temu kineske pretnje. Da li su američke kompanije toliko slabe i zaista osećaju tako veliku pretnju? U suštini, dok se Kina u nekim oblastima istakla kao globalni lider, SAD su po tehnologijama još uvek daleko ispred, rekao je za Sputnjik kineski stručnjak za internet tehnologije Li Sindžan.

    „Uprkos činjenici da se kineske tehnologije razvijaju veoma brzo, SAD su i dalje globalni lideri u ovoj oblasti, i Kina im nije konkurencija. U nekim pojedinačnim oblastima, Kina je možda ispred SAD  i postala je lider. Ali ako govorimo o kompleksnoj naučnoj i tehnološkoj moći, tu su SAD na prvom mestu“. 

    Prema njegovim rečima, Fejsbuk se suočio sa nizom problema koji su uticali na njegovu kapitalizaciju. Pored toga, Tencent je raznovrsnija kompanija, koja se ne bavi samo društvenim mrežama. 

    „Mislim da je to što je Tencent prestigla Fejsbuk samo jedna epizoda. To se desilo zato što Fejsbuk nije ispunio očekivanja. U protekle dve godine kompanija se suočila sa ozbiljnim problemima, uključujući velike kazne zbog problema privatnosti, političkog mešanja i tako dalje. Sama kompanija takođe ima dovoljno problema. I dok je Fejsbuk bio u padu, Tencent je, naprotiv, pokazao eksplozivni rast. Pored toga, Fejsbuk je uglavnom društvena mreža. A Tencent nije ograničen na ovu oblast. Najprofitniji biznis kompanije je programiranje igara. Stoga, rivalstvo ovde nije samo na polju društvenih mreža. Pored toga, moguće je da je Fejsbuk samo privremeno zaostao. Ako američka kompanija reši svoje probleme i dovede u red, možda će opet prestići Tencent kada je reč o kapitalizaciji“. 

    Tajna uspeha kinekih kompanija

    Tajna uspeha Tencenta, Alibabe i drugih kineskih kompanija je, zaista, u raznovrsnosti njihovog biznisa. Na primer, WeChat od Tencenta, nije samo mesindžer, već i super aplikacija putem koje možete izvršiti elektronsko plaćanje, naručivati hranu, rezervisati hotele, avionske karte, zakazati pregled kod lekara i tako dalje. Kao eksperiment, u nekim regionima Kine, profil na WeChat je izjednačen sa ličnom kartom čoveka. Većina stručnjaka priznaje da je teško živeti čak jedan dan u Kini i ne iskoristiti nijedan servisa WeChat ili Alibabe. Naravno da u takvim uslovima prihod kompanije raste, bez obzira na krizu. 

    Ali činjenica je da većina kineskih kompanija ne predstavlja konkurenciju svojim američkim „kolegama“, već rade na paralelnim tržištima. Fejsbuk i Gugl su blokirani u Kini. Umesto toga, unutrašnje kinesko tržište zauzimaju njihovi državni prvaci. Istovremeno, Tencent i Alibaba nisu previše agresivni na stranim tržištima. Ista ta mobilna plaćanja u inostranstvu su dostupna, uglavnom, kineskim građanima koji imaju račune u kineskim bankama. Stoga interakcija zapadnih i kineskih kompanija izgleda ne kao konkurencija, već kao podela sfere uticaja.

    Kineski holding Alibaba registrovao predstavništvo u Rusiji
    © REUTERS / Aly Song/Files
    Tajna uspeha Tencenta, Alibabe i drugih kineskih kompanija je, zaista, u raznovrsnosti njihovog biznisa. Na primer, WeChat od Tencenta, nije samo mesindžer, već i super aplikacija putem koje možete izvršiti elektronsko plaćanje, naručivati hranu, rezervisati hotele, avionske karte, zakazati pregled kod lekara i tako dalje. Kao eksperiment, u nekim regionima Kine, profil na WeChat je izjednačen sa ličnom kartom čoveka.
     

    Zapravo, to je glavna razlika između kineskih i američkih kompanija. Osim „Huaveja“, nijedan kineski tehnološki gigant nikada nije zaista postao globalna kompanija. U tome leži njihova sadašnja slabost, kaže ekspert. 

    Kineske kompanije manje podložne sankcijama

    „Mislim da je jedan od glavnih problema kineskih kompanija nedostatak internacionalizacije. Vidimo da prihodi kineskih kompanija uglavnom dolaze sa kineskog tržišta. Američke kompanije kao što su Epl, Majkrosoft, Amazon, Gugl i Fejsbuk su globalne kompanije. Možemo reći da je globalizacija najvažniji naredni korak za sve kineske kompanija. Pored toga, američki pritisak na „Huavej“ pokazuje koliko smo slabi u osnovnim istraživanjima i razvoju, koliko nas je lako odseći od čipova ili operativnih sistema. Zbog toga je važno razvijati kompetencije u fundamentalnom istraživanju“.  

    Ali u kratkoročnim planovima, „lokalnost“ kineskih kompanija ima određenu prednost: one su manje podložne sankcijama i optužbama za toksičnost od strane zapadnih političara. Za unutrašnju publiku, ove optužbe nisu mnogo bitne. Trenutni uspeh u prodaji „Huavej“ pametnih telefona uglavnom se odražava na unutrašnjem tržištu. Kineska kompanije je prodala u drugom kvartalu 55.8 miliona telefona, dok je Samsung prodao samo 53-7 miliona. Ali 70 odsto prodaje „Huavej“ je bilo na kineskom tržištu. Tako da se kineske kompanije potpuno oslanjaju na unutrašnju potražnju u svojim poslovnim strategijama. 

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    5G, društvene mreže
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga