14:18 29 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41336
    Pratite nas

    Otapanje svog leda na Grenlandu predviđeno je za 150 do 200 godina. Proces je pokrenut i nemoguće ga je preokrenuti iako traje dug vremenski period. Posledice po celu planetu mogle bi biti katastrofalne.

    Trenutna pretnja ne postoji, ali je tačno  da je problem u tome što je taj proces pokrenut. Globalno rešenje bi bilo prestanak upotrebe fosilnih goriva, rekao je profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević, komentarišući za Sputnjik novu studiju Državnog univerziteta u Ohaju koja pokazuje da se led na Grenlandu otopio do bespovratne tačke i da ga suzbijanje globalnog zagrevanja neće spasiti od raspadanja.

    © Sputnik / Ilya Timin
    Led na Grenlandu se topi polako, ali sigurno

    Led se na Grenlandu topi, temperatura još više raste

    Prema mišljenju Đurđevića, globalni nivo okeana mogao bi da se povisi i za dva metra do kraja ovog ili u prvoj polovini sledećeg veka usled predviđenog gubitka leda na Grenlandu. Povišenje za metar do kraja veka je skoro sigurna prognoza.

    U slučaju da dođe do drastičnog smanjenja leda na Grenlandu, uz to bi posle 2100. godine mogao da se očekuje i porast globalnog nivoa okeana za dodatna dva metra.

    „Potpuna dezintegracija Grenlanda znači porast globalnog nivoa okeana za sedam, osam metara, što može da se desi na duže staze. Tako velike promene u srednjem nivou globalnog okeana su pogubne za infrastrukturu širom sveta. Znamo da ogroman broj ljudi živi u priobalju i da postoji veliki broj milionskih gradova koji su na takvim područjima“, istakao je Đurđević.

    S obzirom na to da su svi elementi klimatskog sistema povezani, ono što se dešava u jednom, kao što je okean, odražava se i na druge. Toliki gubitak leda pojačao bi efekat globalnog zagrevanja što bi dovelo do povišenja srednje globalne temperature za pola do jednog stepena.

    Planine na Grenlandu zasute snegom
    © Sputnik / Ilья Timin
    Toliki gubitak leda pojačao bi efekat globalnog zagrevanja

    Crveno svetlo za fosilna goriva

    Đurđević kaže da rešenje za situaciju u kojoj se naša planeta nalazi postoji od 2015. godine. Tada su sve zemlje sveta potpisale Pariski sporazum kojim je dogovoreno da porast srednje globalne temperature ne sme da pređe dva stepena, jer u tom slučaju promene nisu tolike da ne možemo da im se prilagodimo.

    U odnosu na kraj 19. veka, srednja globalna temperatura je viša za stepen, što znači da ne bi smela da poraste za još više od jednog ako želimo da ostanemo u sigurnoj zoni.

    „Treba da prestanemo da koristimo fosilna goriva početkom druge polovine ovog veka. Većina energije koju ljudi trenutno koriste dobija se iz uglja, nafte i gasa. Ako bismo zaista hteli da zaustavimo proces klimatskih promena u okvirima koji su prihvatljivi, do 2050. trebalo bi da svu energiju proizvodimo iz obnovljivih izvora – vetra, Sunca i vode“, naglašava Đurđević.

    Osim toga, naš sagovornik napominje da treba prestati i sa krčenjem šuma, promeniti način proizvodnje hrane i više pošumljavati.

    On dodaje da bi ostajanje u sigurnoj zoni možda čak i sprečilo potpuno otapanje leda sa Grenlanda, ali naglašava da dugoročna predviđanja nisu precizna, te da je to neizvesno.

    Iako su sve zemlje sveta potpisale Pariski sporazum, Đurđević ukazuje na to da ne postoje jasne naznake da se celokupno društvo kreće u smeru neophodnom za ispunjavanje sporazuma.

    Zagađenje vazduha
    © CC0
    Fosilna goriva su neprijatelj broj 1

    „Naše područje se zagreva brže od globalnog proseka“

    Na pitanje kako bi otapanje leda na Grenlandu uticalo na naše područje, Đurđević ne može precizno da odgovori, jer je vremenski period do toga predug da bi se pravile lokalne procene.

    „Sve promene koje se trenutno dešavaju vode ka toplijoj klimi. Naše područje se zagreva brže od globalnog proseka. Mi ćemo u budućnosti sigurno živeti u klimi koja je toplija. Koliko toplija, zavisi od toga da li će ljudi emitovati velike količine gasova sa efektom staklene bašte, odnosno da li će koristiti fosilna goriva ili ne“, objašnjava Đurđević.

    Grenlandska ledena ploča godišnje gubi više od 280 milijardi metričkih tona leda koji se otapa, što je najveći pojedinačni doprinos porastu globalnog nivoa mora.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    fosilna goriva, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje, led, Grenland
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga