07:07 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Izbori i protesti u Belorusiji (458)
    0 283
    Pratite nas

    U Savetu bezbednosti UN održava se neformalni sastanak na temu kršenja ljudskih prava u Belorusiji tokom protesta posle predsedničkih izbora u toj zemlji.

    Sednica je sazvana na inicijativu Estonije a odabrana je „formula Arija“ koja podrazumeva da se radi o konsultacijama na kojima, pored diplomata, mogu da učestvuju i predstavnici nevladinih organizacija.

    Na sastanku učestvuje i Svetlana Tihanovska, koja je na predsedničkim izborima u Belorusiji osvojila drugo mesto, ali za koju opozicija smatra da je pobedila.

    Specijalni izvestilac UN za ljudska prava Anais Maran je predložila da se formira nezavisni međunarodni mehanizam koji bi istražio kršenje ljudskih prava i pozvala beloruske vlasti na saradnju.

    Izvestilac je rekla da je tokom protesta u Belorusiji policija primenila „prekomernu i neopravdanu“ silu protiv demonstranata, novinara i prolaznika.

    Prema njenim rečima, situacija u Belorusiji se i dalje pogoršava i zahteva pažnju međunarodne zajednice.

    Pozvala je da svi proizvoljno privedeni budu oslobođeni.

    Predstavnik zvaničnog Minska , ambasador Valentin Ribakov, je na sastanku pozvao Zapad da pokaže nepristrasnost, ističući da sankcije nikome neće doneti nikakvu korist. Apelovao je da se druge zemlje ne mešaju u unutrašnja pitanja Belorusije.

    Tihanovska je predložila da se u Belorusiju pošalje međunarodna posmatračka misija kako bi prikupila dokaze na licu mesta.

    Ona je zatražila da se preduzmu mere kako bi se prekinulo nasilje u Belorusiji i da se uvedu sankcije zvaničnicima, koji su kršili zakon tokom izbora.

    „Beloruski narod je miran, odgovoran i poštuje zakon, to je dostojanstven narod“, dodala je ona.

    Zamenik ruskog ambasadora pri UN Dmitrij Poljanski ocenio je da su evropske zemlje, umesto da pomognu dijalog u Belorusiji, stale na jednu stranu u konfliktu.

    „Pre nekoliko dana baltičke zemlje su uvele sankcije protiv Belorusije. EU takođe razmatra takvu mogućnost. To znači da su se očigledno stavili na jednu stranu u konfliktu“, ocenio je Poljanski.

    Prema njegovim rečima, današnja tema ne odgovara dnevnom redu SB UN jer ne predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.

    „Ali, postoji zaista jedno pitanje o kojem bi trebalo da diskutujemo kad smo se već ovde okupili, a to je nedopustivo mešanje stranih država, pre svega zapadnih i južnih suseda Belorusije, u unutrašnje stvari te zemlje sa očiglednim ciljem da se smeni vlast“, rekao je predstavnik Rusije.

    On je istakao da Rusija poziva zemlje da se ne mešaju u unutrašnje stvari Belorusije, da se liderima te zemlje ne nameće posredovanje  ili bilo kakva politička rešenja.

    Situacija u Belorusiji

    Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.

    Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu.

     

    Tema:
    Izbori i protesti u Belorusiji (458)
    Tagovi:
    ljudska prava, Belorusija, UN
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga