01:28 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1025
    Pratite nas

    U finišu predizborne kampanje američki predsednik Donald Tramp za manje od mesec dana posredovao je u sklapanju čak tri „istorijska sporazuma“. Za dva je već nominovan za Nobelovu nagradu za mir , a već je zabeležio tri poena uoči predsedničkih izbora koji se održavaju 3. novembra.

    U pokušaju da korača stopama nekadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera, koji je posredovao u sklapanju egipatsko-izraelskog mirovnog sporazuma 1978/1979. godine, Tramp je pred predsedničke izbore zasukao rukave i za sto poseo najpre predstavnike Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatim predstavnike Beograda i Prištine, a potom i Bahrein i Izrael.

    Prvo „istorijski sporazumi“ Arapa i Izraela

    Istorijski sporazum pod pokroviteljstvom Kartera učinio je Egipat prvom arapskom državom koja je potpisala sporazum o miru i priznala Izrael. Jordan je to isto učinio izraelsko-jordanskim sporazumom iz 1994. godine. Aktuelni američki predsednik 26 godina kasnije, pritisnut unutarpolitičkim problemima izazvanim koronavirusom i neredima nakon policijskih ubistava Afroamerikanaca u SAD, kampanju vodi van granica svoje zemlje.

    Sredinom avgusta svetom je odjeknula vest da su Izrael i UAE postigli istorijski mirovni sporazum koji će dovesti do potpune normalizacije odnosa između dve bliskoistočne države. 

    Sporazum podrazumeva traženje mirnog rešavanja izraelsko-palestinskog sukoba i obustava odluke Izraela o uspostavljanju suvereniteta nad teritorijama na zapadnoj obali reke Jordan i omogućava muslimanima veći pristup džamiji Al-Aksa u Starom gradu Jerusalimu, kao i da lete iz Abu Dabija u Tel Aviv.

    Palestina je na sporazum reagovala povlačenjem svog ambasadora iz Abu Dabija, a prema pojedinim ocenama u ovom sporazumu nema ničeg istorijskog, jer nema govora o tome da bi Izraelci dopustili palestinskim vlastima iz Ramale da se prošire do reke Jordan, ali, može se pretpostaviti, to otvara mogućnost Trampu da pobere glasove američkih Jevreja.

    Skoro mesec dana kasnije Tramp je sa ushićenjem na Tviteru saopštio da su se Bahrein i Izrael dogovorili da uspostave diplomatske odnose.

    „Još jedan istorijski uspeh! Naša dva prijatelja, Izrael i Kraljevina Bahrein, dogovorili su se o potpisivanju mirovnog sporazuma – druga arapska država koja je zaključila mir sa Izraelom za 30 dana!“, napisao je američki predsednik.

    Palestinska uprava i islamska ekstremistička organizacija Hamas osudili su sporazum o normalizaciji odnosa Izraela i Bahreina. Hamas koji kontroliše pojas Gaze ocenio je da se time nanosi ozbiljna šteta palestinskom cilju.

    Sa Bliskog istoka na Balkan

    Između ova dva sporazuma, fokus sa Bliskog istoka pomeren na područje Balkana. Za Trampovim stolom početkom septembra seli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti. U još jednom, kako je ocenjeno u Beloj kući, istorijskom sporazumu Beograda i Prištine dve strane složile su se da unaprede ekonomsku normalizaciju, ali i da štite i unapređuju verske slobode, rade na pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba, Hezbolah u potpunosti svrstaju pod terorističku organizaciju… 

    I u ovom sporazumu mesto se našlo i za Izrael. Kako je navedeno, Srbija (Beograd) je saglasna da otvori trgovinsko predstavništvo i predstavništvo državnog ministarstva u Jerusalimu 20. septembra 2020. i da svoju Ambasadu preseli u Jerusalim do 1. jula 2021. U dokumentu koji je potpisala Priština u tački 16 stoji: Kosovo (Priština) i Izrael slažu se da se međusobno priznaju.

    Ta tačka posebno je uzdrmala međunarodnu zajednicu i dok su Izrael i SAD hvalile ovaj potez, iz Evropske unije, koja je protiv premeštanja izraelske prestonice u jerusalim, stigla je suprotna poruka. Očekivano negativna bila je i reakcija Palestine.

    Na pomolu još jedan sporazum

    Nakon tri potpisana sporazuma, čini se, da će pred izbore u SAD biti potpisan makar još jedan. Pre nekoliko dana počeli su pregovori između avganistanskih vlasti i talibana u Dohi, sa ciljem obezbeđivanja trajnog mira u Avganistanu i povlačenja američkih i NATO trupa posle skoro 19 godina.

    Državni sekretar SAD Majk Pompeo nazvao je ove pregovore, takođe, istorijskim.

    Trampovi pokušaji da postigne uspeh sporazuma iz Kemp Dejvida zasad mu donose samo uspeh u predizbornoj kampanji, a da li će i kakvu korist imati ostali potpisnici sporazuma pokazaće vreme.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Amerika, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga