17:46 19 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1129
    Pratite nas

    Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) planira da organizuje niz akcija kako bi ojačala energetsku bezbednost Istočne Evrope. Kako agencija navodi, projekat bi trebalo da snizi zavisnost regiona od izvora koji su kontrolisani „zlonamernim subjektima“.

    U USAID-u su naveli, da ovakvi programi imaju za cilj diverzifikaciju isporuka goriva u Evropu i slabljenje dominantne pozicije Rusije. Prema mišljenju specijalista iz energetske sfere, projekat USAID je u skladu sa politikom Vašingtona, koji često koristi beskrupulozne metode kako bi organizovao isporuke tečnog gasa u Evropu.

    Tanker sa tečnim prirodnim gasom iz SAD u luci u Portugaliji
    © AFP 2020 / Francisco Leong
    Tanker sa tečnim prirodnim gasom iz SAD u luci u Portugaliji

    Agencija je objavila zahtev za dostavu informacija koje se tiču planiranih događaja u Istočnoj Evropi u okviru projekta „Američko-evropski energetski most“. Agencija je spremna da izvrši reformu energetskog tržišta, kako bi raširila saradnju Evropske unije i partnerskih država.

    „Ovakva aktivnost će učvrstiti veze i saradnju u energetskom sektoru Evropske unije i partnerskih država. To će biti ostvareno pomoću razvoja i reformisanja tržišta, diverzifikovanog i efektivnog korišćenja i planiranja resursa, a takođe i izgradnjom održivih energetskih sistema“, navodi se u zahtevu.

    USAID planira da sklopi četvorogodišnji ugovor sa izvođačem. Njemu predstoji da brzo i efikasno reaguje na probleme i zahteve za pomoć partnera, koji se tiču energetskog sektora regiona i kritične infrastrukture. Planirana je saradnja sa: Azerbejdžanom, Gruzijom, Jermenijom, Ukrajinom, Srbijom, Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Moldavijom i Kosovom.

    Ovakvi programi imaju za cilj da oslabe položaj Rusije na evropskom tržištu energenata.

    U agenciji su uvereni da će ove mere „obezbediti“ ne samo region, već i zemlje Zapadne Evrope.

    Značajno je da, prilikom opisivanja odredbi budućeg ugovora, USAID koristi nejasnu formulaciju – „zlonamerni subjekti“.

    „Ako pomoću diverzifikacije energetskih zaliha i izvora finansiranja velikih infrastrukturnih projekata, kao i povećanjem energetske efikasnosti na svim delovima snabdevanja energijom, snizimo zavisnost od izvora energije koji se nalaze pod kontrolom ‘zlonamernih subjekata’, tada ćemo moći i da učvrstimo energetsku bezbednost u zemljama Istočne Evrope i Azije, a onda i u Zapadnoj Evropi“, ističe se u dokumentu.

    Pod pojmom „zlonamerni subjekti“ se sa velikom verovatnoćom podrazumeva Rusija, a projekat USAID podržava ciljeve Vašingtona – povećati zalihe američkog tečnog gasa na evropskom tržištu, kaže direktor Fonda za energetski razvoj Rusije Sergej Pikin.

    „Oni ne mogu direktno da kažu: kupujte američki tečni gas, a ne od drugih dostavljača, pre svega ruskih“, objašnjava Pikin.

    Ekspert Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Stanislav Mitrahovič dodaje da Amerika ponovo pokušava da utiče na druge zemlje kako bi ispunila svoje ekonomske interese.

    „To je još jedan američki pokušaj da pokažu da su oni rukovodeća snaga u Istočnoj Evropi, koja najbolje zna šta je potrebno da se radi. Sjedinjene Američke Države smatraju da je za region isplativije da se drži podalje od zajedničkih projekata sa Rusijom. Pitanje je samo, koliko su te države spremne da poslušaju svoje prekookeanske partnere“, dodaje Mitrahovič.

    Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“

    Restrukturiranje evropskog tržišta

    USAID daje niz specifičnih zahteva za rad izvođača. Izvođač je dužan da dostavi tehničku pomoć i obuku za „usavršavanje“ programske i pravne osnove država Istočne Evrope, takođe i da promoviše ulaganje u savremenu tehnologiju.

    Agencija planira da proceni i pravnu stranu tržišta u regionu koja utiče na rešenja u oblasti razvoja energetske oblasti. Zemljama će biti pružena operativna podrška i analiza sporazuma u energetskom sektoru.

    Prema mišljenju Stanislava Mitrahoviča, te mere će biti usmerene na preraspodelu energetske politike regiona.

    „Uslovno govoreći, oni predlažu pomoć u lišavanju zavisnosti od Rusije i pravljenju ‘alternativnih mehanizama‘ nabavke energenata“, navodi ekspert. 

    On dodaje da zemlje u svakom slučaju moraju samostalno da razvijaju infrastrukturu i obezbeđuju gorivo. Zbog svog geografskog položaja, zemljama Istočne Evrope je isplativije da sarađuju sa Rusijom.

    Podsetimo da su Sjedinjene Američke Države više puta iskazivale svoju zabrinutost zbog evropske zavisnosti od ruskog gasa. Pritom, Vašington ne krije da je trenutna situacija u suprotnosti sa interesima Amerike.

    „Smatramo da je za osiguravanje američke nacionalne bezbednosti važno da Evropa bude diverzifikovana i da ne zavisi od Rusije. Mi ne mislimo da je to pametno“, ranije je izjavio američki državni sekretar Majk Pompeo.   

    Na ovaj način Amerika istupa i protiv ruskog gasovoda „Severni tok 2“ i drugog kraka „Turskog toka“. Prema rečima zamenika državnog sekretara za politička pitanja Devida Hejla, Moskva koristi te projekte kao političke instrumente kojima pokušava da razjedini Evropu.

    „Severni tok 2“ i drugi krak „Turskog toka“ su problematični. Oni ne obezbeđuju diverzifikaciju Evrope i destabilišu Ukrajinu, jer Rusija dobija mogućnost da ne koristi gasovod na ukrajinskoj teritoriji. Smatramo da to daje Rusiji mogućnost da utiče na Evropu“, rekao je Hejl u intervjuu bugarskom nacionalnom radiju.

    U poređenju sa Rusijom, udeo američkog gasa na evropskom tržištu je mali, prpecizira Sergej Pikin. Međutim, kada budu svi ruski gasovodi budu radili punim kapacitetom i budu do kraja izgrađeni, Sjedinjene Američke Države rizikuju da izgube kupce u Evropi, jer je dostava goriva cevima isplativija nego transport prirodnog tečnog gasa.

    „Oni strahuju da će novi ruski projekti uticati na dostavu gasa. Kupovaće prema ugovorima koji su povezani sa dostavom putem cevi, jer je takav način transporta sigurniji i brži“, zaključio je analitičar.

    Radnici na izgradnji gasovoda Severni tok 2 u Lenjingradskoj oblasti
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Radnici na izgradnji gasovoda "Severni tok 2" u Lenjingradskoj oblasti

    Zaustaviti po svaku cenu

    Amerika se veoma trudi da zaustavi projekat „Severni tok 2“. Trojica američkih senatora su u avgustu zapretila sankcijama operatoru nemačke luke Mukran, ukoliko kompanija ne prekine da podržava izgradnju projekta.

    „Ako nastavite da obezbeđujete robu, usluge i podršku projektu ‘Severni tok 2’, uništićete buduće finansiranje vaše kompanije“, izjavili su političari.

    Na Berlin vrši pritisak i američki Stejt department. Portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus je 8. septembra izjavila da će Nemačka morati da preispita svoju saradnju sa Rusijom na projektu. 

    Vlada Nemačke ipak planira da završi izgradnju. Ranije je o tome govorila i nemačka kancelarka Angela Merkel. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su pokušaji SAD da nametnu ograničenja kompanijama koje se bave građevinarstvom suprotni međunarodnom pravu.​

    „U slučaju ‘Severnog toka 2’ postoje metode nelojalne konkurencije. Amerikanci otvoreno izjavljuju da je potrebno da se projekat prekine, jer narušava energetsku bezbednost Evrope i da je Evropa dužna da kupuje tečni prirodni gas iz Amerike“, prokomentarisao je ministar.

    Tagovi:
    Nemačka, Amerika, Rusija, Severni tok 2
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga