00:03 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    21693
    Pratite nas

    Amerika je nezadovoljna što Kipar dozvoljava da u njegove luke uplovljavaju brodovi Ruske ratne mornarice. Koliko su te posete važne za ruske grupe brodova u Sredozemnom moru, šta je interes Kipra i može li Amerika da blokira Rusiji pristup kiparskim lukama?

    Američki državni sekretar Majk Pompeo i predsednik Kipra Nikos Anastasijadis razgovarali su prošle nedelje o zabrinutosti SAD zbog uplovljavanja ruskih brodova u kiparske luke, na svom putu do Sirije. Prema njegovim rečima, ruski brodovi „u Siriji nemaju humanitarnu misiju“. Amerika je „zamolila Kipar da uzme u obzir zabrinutost“ američke strane.

    "Amerika želi da posvađa Moskvu i Nikoziju"

    Ovo nije prvi put da Amerika iznosi svoje mišljenje na ovu temu. Početkom septembra, ambasador Rusije na Kipru Nikolaj Osadčik izjavio je da Amerika pretnjama o zabrani ruskim vojnim brodovima da priđu kiparskim lukama želi da posvađa Moskvu i Nikoziju. Pritom, Amerika se u Siriji nalazi nezakonito, dok se ruska vojska tamo nalazi po pozivu sirijskih vlasti.

    Sličan stav je 8. septembra, tokom posete Nikoziji, iskazao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, Moskvu brine, što Amerika pokušava da okrene države jednu protiv druge i promovišu mišljenje „ko nije sa nama, protiv nas je“. Ministar je takav stav nazvao žalosnim.

    Šef kiparske diplomatije Nikos Hristodulidis je posle posete Lavrova izjavio, da će kiparske vlasti i dalje primati ruske ratne brodove u svoje luke. Prema njegovim rečima, Kipar uvek pruža podršku brodovima svih država iz humanitarnih razloga i to će i dalje raditi.

    „To je ono što smo ranije radili i što ćemo nadalje činiti“, rekao je šefa kiparske diplomatije.

    Hristodulidis je podvukao, da Rusija ne koristi kiparske luke za svoje operacije, jer ona ima svoju bazu u Siriji. Ali, sudeći prema svemu, za SAD ovo nije ubedljiv argument.

    Odnosi Rusije i Kipra

    Diplomatski odnosi Rusije i Kipra su uspostavljeni pre 60 godina (posle toga, kako je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije) i imaju prijateljski karakter. Saradnja dve države se ne tiče samo ekonomije, prava, obrazovanja i kulture, već zalazi i u vojno-tehničku sferu.

    Moskva i Nikozija su 2015. godine potpisale sporazum o vojnoj saradnji, koja podrazumeva ulazak ratnih brodova u kiparske luke, posete vojne avijacije i razvoj odnosa u oblasti vojnog obrazovanja, medicine, istorije, topografije i hidrografije. Sporazum podrazumeva i razmenu iskustava na temu obuka i pripreme vojnih kadrova.

    Posle potpisivanja sporazuma, predsednik Rusije Vladimir Putin je primetio, da će u kiparske luke ulaziti ruski ratni brodovi, koji učestvuju u borbi sa terorizmom. „Kao prvo, ne vidim, da to može nekoga da brine. Kao drugo, to je naš zajednički rad, to je i doprinos Kipra. Uveren sam da će naša saradnja donositi rezultate u važnim pravcima borbe sa izazovima sa kojima se sada suočavamo, uključujući i ovaj deo sveta“, rekao je ruski lider.

    „Kipar je za Rusku ratnu mornaricu važan punkt, koji se nalazi u centru istočnog Sredozemlja. Kada imamo mogućnost ulaska u kiparske luke, mi širimo mogućnost našeg vojnog prisustva u regionu. To ima veliki moralno-psihološki i politički značaj“, izjavio je portalu „Vzgljad“ doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.

    Ekspert je dodao, da Rusija trenutno nema mnogo prekookeanskih brodova. Pritom, korvete i mali raketni brodovi, koji se koriste za borbu protiv terorista u Siriji, imaju ne tako veliku autonomnost.

    „Nama je sporazum sa Kiprom bio potreban kako bismo popravljali brodove, na taj način se raširila zona delovanja naših brodova za 200-300 kilometara“, rekao je sagovornik.

    Sivkov smatra, da takva situacija sigurno ne odgovara Americi.

    Da li Amerika može da zatvori kiparske luke za ruske brodove?

     „Oni to ne mogu da urade, jer je Kipar suverena država. Ali pomoću sankcija oni mogu da nateraju kiparsku vladu na takav korak“, smatra Sivkov.

    Ovo mišljenje podržava i urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Aleksej Leonkov. On pretpostavlja, da Vašington može da preti Nikoziji blokiranjem dolarskih transakcija, što će biti veliki problem za vladu Kipra i njenu ekonomiju.

    „Što se tiče vojne saradnje, ne može se reći da je Kipar nešto posebno važan za Rusiju, jer u tom regionu imamo i vojnu bazu u sirijskom gradu Tartus. Ali za ispunjavanje određenih zadataka na Sredozemnom moru, ova saradnja je povoljna za nas“, rekao je vojni ekspert časopisu „Vzgljad“.

    „Pritom, saradnja Kipra i Rusije nije u suprotnosti sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o morskom pravu i slobodi plovidbe. Svaka strana ima prava da samostalno odlučuje o tome koga će puštati ili ne u svoje luke. Druga stvar je, što Amerika nije potpisala ovu konvenciju, i to objašnjava njene odnose sa drugim državama, uključujući i Kipar“, dodao je Leonkov.

    Predsednik Ruskog pokreta za podršku morskoj floti Mihail Nenašev pozvao je Amerikance da „ne guraju nos tamo, gde im nije mesto“, jer kiparsko-ruski odnosi ili ako šire govorimo rusko-grčki odnosi imaju viševekovni karakter.

    „Naša saradnja traje mnogo više godina, nego što ima Amerika. I mi ne tražimo od američke Ratne mornarice da prekine da koristi kanadske luke“, rekao je Nenašev.

    „Dolazak ruskih brodova je važniji za Kipar i Grčku, koje se nalaze naprotiv Turske. A za nas je sa vojne tačke gledišta to samo demonstracija zastave i uticaja u regionu, ništa više od toga. Čak i u periodu hladnog rata mi nismo smatrali Grčku i Kipar partnerima od poverenja i pomoćnicima u logističkim pitanjima i pitanjima podrške. Nama je u tom smislu mnogo važnija Sirija, Egipat i čak Alžir“, podvukao je sagovornik.

    „Nama su potrebne rezervne luke kako bismo raširili prisustvo naših brodova u državama regiona. Ali to pitanje se ne rešava običnim posetama. Da bismo to ostvarili međudržavna saradnja mora biti na sasvim drugom nivou“, rezimirao je Nenašev.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    ratni brodovi, Kipar, Amerika, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga