22:23 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    3014
    Pratite nas

    Pojam „bugarske azbuke“ je potpuno opravdan, rekla je docent Instituta za bugarski jezik Bugarske akademije nauka, Vanja Mirčeva, komentarišući predlog stranke VMRO BND o proslavi Dana bugarske pismenosti, a ne slovenske. Ipak, ona sugeriše da bi preimenovanje praznika moglo da umanji međunarodnu ulogu Bugarske.

    „Ovo je zaista bugarska ćirilica, koju su u Bugarskoj stvorili bugarski pisari u Preslavu, ali ne Kliment Ohridski (učenik prosvetitelja Ćirila i Metodija), jer je ova teorija već dugo odbačena u naučnoj zajednici. Imamo sve osnove da je nazivamo bugarskom “, izjavila je Mirčeva u emisiji bugarske nacionalne televizije.

    Ipak, ona upozorava:

    „Predlog da se praznik preimenuje u Dan bugarske pismenosti, znači da Bugarska može da umanji sopstveni istorijski značaj.“
    Prema njenom mišljenju, naziv praznika „Dan bugarske prosvete i kulture i slovenske pismenosti“ zaista može da se promeni, ali veza sa slovenskim svetom bi trebalo da se zadrži.

    „Moguće je i da glasi „Dan bugarske pismenosti i slovenske književnosti“, jer se 24. maj slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. U Slovačkoj i Češkoj isto slave ovaj praznik. Ovu tradiciju u čast slovenskih prosvetitelja ne možemo zanemariti“, rekla je Mirčeva.

    Bugarski parlament
    © AP Photo / Valentina Petrova

    Podsetimo, bugarski poslanici su 1. oktobra podržali predlog zakona koji predviđa promenu naziva praznika 24. maja i obeležavanje Dana bugarske pismenosti, a ne slovenske. Član parlamentarne stranke VMRO BND, koja je i autor inicijative, Aleksandar Sidi je postavio pitanje, zašto bi Bugarska „morala da podržava tezu Moskve da je ćirilica pismo svih Slovena“. 

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    ćirilica, jezik, pismenost, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga