12:09 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 01
    Pratite nas

    Predsednik bugarskog foruma „Bulatom“ Bogomil Mančev je izjavio da su kritike pomoćnika američkog državnog sekretara za energetske resurse, Frensisa Fenona, zbog izgradnje nuklearne elektrane „Belene“ politički motivisane.

    Prošle nedelje američki diplomata je rekao da je projekat „Turski tok“ za Rusiju instrument uticaja, a da je tehnologija izgradnje nuklearne elektrane „Belene“ toliko zastarela da je ni sami Rusi ne koriste.

    „Prvo, što želim da kažem je da je ovaj gospodin političar i da je ovo bila politička izjava. Bilo bi lepo upoznati njegove savetnike koji mu pružaju informacije sa kojima on zvanično istupa. Oni ga na taj način kompromituju“, rekao je Mančev u emisiji bugarske bTV.

    Predsednik „Bulatoma“ (nevladine organizacije) je podsetio da bi američki „Dženeral elektrik“, koji je ranije pokazao interesovanje za projekat, takođe mogao da bude potencijalni investitor.

    „Zemlje koje žele da kupe „Belene“ su zemlje koje grade i razvijaju nuklearnu energiju. On je jednom svojom izjavom uvredio pet zemalja, uključujući i svoju zemlju - Sjedinjene Američke Države“, kaže Mančev.

    Među tih pet zemalja su i Rusija, Južna Koreja, Kina.

    „Sve te kompanije su potpuno u toku nuklearnih tehnologija i pritom su želele da kupe 'zastarelu tehnologiju'?“, upitao je Mančev.

    On je naveo da su reaktori A-92 prvi put ugrađeni u nuklearnu elektranu „Belene“, koju su počeli da grade 90-tih, a da su od tada modernizovani do generacije 3+ u skladu sa zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju.

    „Želim da podsetim da je njihov nuklearni reaktor AP 1000, koji su hvalili, počeo da se projektuje 1986. godine, dok se sa izgradnjom počelo 1992. godine. Ovo je jedan od najboljih projekata, koji je prošao test Međunarodne agencije nakon incidenta u Fukušimi“, rekao je on.

    Bugarska se ponovo nalazi između velikih država i obzirom da je manja zemlja, „dobija udarac“, rekao je Mančev komentarišući pitanje energetske zavisnosti od Rusije.

    „Ovo nam se dešava već drugi put. Pre samo osam godina, gospođa Klinton je doputovala u Bugarsku i posle 20 dana smo prekinuli projekat „Belene“, rekao je ekspert.

    U februaru 2012. godine Hilari Klinton je posetila Sofiju, kao američka državna sekretarka, a mesec dana kasnije Bugarska je najavila prekid izgradnje nuklearne elektrane.

    Vikiliks je 2016. godine objavio prepisku Klintonove i njenog zamenika Ričarda Morningstara od 28. marta 2012. godine u kojoj govori o svom razgovoru sa Nikolajem Mladenovim, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Bugarske.

    „Želim da vas obavestim da me je pre izvesnog vremena ministar Nikolaj Mladenov nazvao i rekao da je Bugarska odlučila da otkaže projekat „Belene“ sa Rusijom“, navodi se u pismu.
    Pomoćnik Klintonove Džejkob Saliven, koji je takođe dobio pismo, je to prokomentarisao: „Dobro odrađen posao“.

    I bivši šef bugarskog Ministarstva unutrašnjih poslova i lider nevladine stranke „Alternativa za bugarski preporod“ Rumen Petkov prokomentarisao je izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Fransisa Fenona.

    Petkov je doveo u pitanje reči američkog diplomate. On je podsetio da je nastavak izgradnje nuklearne elektrane odluka bugarskog parlamenta iz 2018. godine, a Fenon je na ovaj način pokazao nepoštovanje.

    Izgradnja „Belene“ započeta je 80-ih, a zaustavljena je 1990. godine.  Projekat je ponovo nastavljen 2004. godine i ponovo zaustavljen 2012. godine. Sofija je 2017. godine dobila dva reaktora od ruskog „Atomstrojeksporta“, koja je naručila prema ugovoru iz 2008. godine.

    Sofija je 2018. godine najavila povratak projektu.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    Hilari Klinton, nuklearna elektrana, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga