03:07 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    24517
    Pratite nas

    Pandemija virusa korona mogla bi dovesti do pet scenarija razvoja novog svetskog poretka do 2030. godine, smatra američki stručnjak za međunarodnu politiku Džozef Naj, nekadašnji dekan fakulteta političkih nauka na Harvardu i visoki savetnik i zvaničnik zadužen za spoljnu politiku u administracijama više američkih predsednika.

    Naj u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“ navodi da nije moguće reći kako će budućnost izgledati i izvući samo jednu mogućnost, pa zato nudi pet mogućih scenarija kako će se međunarodni odnosi razvijati posle pandemije virusa korona.

    Kolike su šanse za svaki od pet scenarija

    On navodi da prva četiri scenarija imaju po 10 odsto šanse da se dogode, dok peti ima 50 odsto. Ali, kako dodaje, to zavisi od razvoja niza faktora u bliskoj budućnosti, od razvoja vakcine protiv virusa korona, preko američkih predsedničkih izbora, stanja u Evropskoj uniji, ali i ekonomskih, prosvetnih ili zdravstvenih uticaja na svakodnevni život građana širom planete.

    Kraj globalizacije

    Avioni stoje besposleni na londonskom aerodromu Getvik, Engleska
    © AP Photo / Sang Tan
    Trgovina i ekonomija više nisu liberalizovane, jačaju glasovi za snažniji suverenitet

    Svetski poredak koji je nastao posle Drugog svetskog rata pod uticajem SAD je prerastao u svet liberalizovanih i globalizovanih trgovine i finansija. Čak i pre pandemije virusa korona, ovaj poredak je doveden u pitanje usponom Kine i rastom populizma na Zapadu.

    Kina je profitirala od globalizacije i liberalizacije, ali, kako raste njena strateška težina, sve više se zalaže za uspostavljanje standarda i pravila. Amerika se tome protivi, međunarodne institucije atrofiraju i pozivi za veći suverenitet rastu. SAD ostaju van Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog klimatskog dogovora. Pandemija daje verovatnoću ovom scenariju jer slabi Ameriku kao „sistem menadžera“ svetskog poretka.

    Izazov autoritarizma nalik tridesetim

    Oko pet hiljada nezaposlenih u redu ispred državnog zavoda za zapošljavanje u Njujorku 1933. godine
    © AP Photo / File
    Velika ekonomska kriza dovodi do političkih zloupotreba nezadovoljstva izazvanog nezaposlenošću, nejednakostima...

    Masovna nezaposlenost, uvećana nejednakost i narušeni društveni odnosi zbog ekonomskih promena nastalih usled pandemije kreiraju okolinu pogodnu za razvoj i rast autoritarizma. Ne postoji manjak političara koji bi rado iskoristili nacionalistički populizam kako bi se domogli moći.

    Nativizam i protekcionizam su u porastu. Tarife i kvote za robu i radnu snagu se sve više uvode. Migranti i izbeglice postaju žrtvena jagnjad. Autoritarne države trude se da konsoliduju regionalne sfere uticaja, uz različite oblike intervencija, pa raste rizik od nasilnih sukoba. Neki od ovih trendova bili su vidljivi i pre 2020, ali slabe šanse za ekonomski oporavak uz pandemiju, pojačavaju njihovu verovatnoću.

    Svet kojim dominira Kina

    Kina je uspavani džin. Pustimo je da spava, jer ako se probudi — uzdrmaće ceo svet
    © AP Photo / Andy Wong
    Kina postaje najmoćnija i preoblikuje međunarodne institucije po svojim interesima

    Kako je Kina imala najbolji odgovor na pandemiju, ekonomske razlike između nje i drugih svetskih sila dramatično se menjaju. Kina već sredino 2020-ih pretiče padajuću Ameriku na ekonomskom planu i proširuje svoje vođstvo nad zemljama koje su pokazivale potencijal da joj konkurišu.

    Kina zahteva poštovanje i poslušnost u skladu sa rastućom snagom. Inicijativa „Pojas i put“ ne služi samo za uticaj na susedne zemlje, već i na Evropu i Latinsku Ameriku. Glasovi protiv Kine u međunarodnim institucijama postaju preskupi, jer ugrožavaju kinesku pomoć ili investicije, kao i pristup najvećem svetskom tržištu. Budući da su zapadne ekonomije oslabile, kineska vlada i velike kompanije u mogućnosti su da preoblikuju međunarodne institucije i postavljaju standarde.

    Okretanje zelenoj planeti

    Vetrenjača
    Zdravlje planete je ključno za ljudsku vrstu i glavna politička tema

    Javno mnenje u mnogim zemljama postaje svesnije ekoloških opasnosti i prioritet stavlja na klimatske promene i pitanja očuvanja prirode. Neke vlade i kompanije se reorganizuju kako bi uskladile svoje rad tome. Čak i pre pandemije moglo se predvideti da će se neke zemlje fokusirati na ekološka pitanja. Ukazujući na povezanost ljudske vrste i zdravlja planete, pandemija je ubrzala prihvatanje ovakvog koncepta.

    Primera radi, američko ulaganje 700 milijardi dolara godišnje  u odbranu nije moglo da spreči virus da ubije više Amerikanaca nego svi ratovi te zemlje posle 1945. zajedno. U promenjenoj strukturi političkih prioriteta, američki predsednik usvaja Kovid Maršalov plan, koji će siromašnim zemljama omogućiti da obezbede vakcinu i podignu nivo zdravstvene zaštite. Na taj način menja i geopolitičke odnose i širi američku meku moć.

    Sve po starom

    © CC0 / piksabej
    Kina i Amerika su konkurenti u mnogim oblastima, ali na važnim poljima sarađuju

    U 2030. godini, pandemija virusa korona izgleda samo kao neprijatan događaj, slično kako je ljudima tridesetih godina izgledala pandemija Španske groznice od 1918. do 1920. i sa sličnim kratkoročnim geopolitičkim efektima. Prethodno stanje se nastavlja.

    Zajedno sa porastom kineske moći, domaćeg populizma i polarizacije na zapadu, uz više autoritarnih režima, postoji izvestan stepen ekonomske globalizacije i rastuće svesti o važnosti ekološke globalizacije, uz prepoznavanje da takve probleme nijedna država ne može da reši sama. Kina i Amerika uspevaju da se uhvate ukoštac sa pandemijom i klimatskim promenama, iako se nadmeću u drugim oblastima. Neke međunarodne institucije nestaju, neke se obnavljaju, a neke nove nastaju. Sjedinjene Države ostaju najveća sila, ali sa smanjenim uticajem u odnosu na prošlost.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    pandemija, novi svetski poredak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga