17:46 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1992
    Pratite nas

    Konflikti u svetu često nastaju zbog lažnih vesti, koje pomažu državi da pridobije javno mnjenje. Problem je što one daju krivu sliku realnosti i polako uspavljuju volju naroda. Tako nastaju ratovi, koje narod nije podržao, rekao je Žak Bod, bivši švajcarski agent obaveštajne službe.

    Kako lažne informacije grade međunarodne konflikte?

    U svojoj knjizi „Upravljati lažnim vestima“ (koja je objavljena 27. avgusta 2020. godine) bivši obaveštajac kritikuje Zapadne zemlje da koriste lažne vesti. Pre nešto više od tri godine, pre izbora Emanuela Makrona, Ričard Ferand, tada generalni sekretar partije „Napred“, je objavio u časopisu „Le Monde“ članak pod naslovom „Nećemo dozvoliti Rusiji da destabilizuje predsedničke izbore u Francuskoj!“

    U članku je naveo da su „dva velika medija „Rosija tudej“ i „Sputnjik“, koji su ruski državni mediji, svakodnevno širili lažne vesti“. U isto vreme Fransoa Fijon (tadašnji Makronov suparnik na predsedničkim izborima 2017. godine) je bio uvučen u skandal, jer je fiktivno zaposlio svoju ženu. Amerika je tvrdila da je u to umešana Rusija i na taj način je pozicija Makrona bila čvršća, smatra Žak Bod, koji je kao agent obaveštajne službe radio u Ujedinjenim nacijama, a zatim i u NATO.

    Špekulacije na temu ruskih pretnji su se nastavile putem medija, naučnika i političara tokom krize Žutih prsluka i evropskih izbora. Pukovnik Žak Bod je dugo radio na «izučavanju pretnje» i tvrdi da ruska pretnja nije postojala. On je u svojoj knjizi kritikovao specijalne službe, diplomate, političare i medije, otkrivao lažne vesti, koje su pripremale zapadne države poslednjih deset godina. U njima nećete naći nove informacije o smrti Kenedija, iako bi one bile ključ za pojašnjenje međunarodne realnosti. Žak Bod analizira niz događaja, kako bi nam „usadio crv sumnje u informacije koje nam plasiraju“.

    Da li se lažima štiti demokratija?

    Termin "lažne vesti" se prvi put pojavio u periodu američke predsedničke kampanje 2016. godine i bio je često korišćen kada se spominjao Donald Tramp. Žak Bod smatra da je u svemu tome najopasnije što on „manipuliše činjenicama, stvarajući lažnu koheziju na temu istine, kako bi iskrivio percepciju publike i podstakao je da prihvati bilo koju političku opciju“.

    Mnoge države, kao što su Sirija, Iran, Rusija i Venecuela su mete lažnih informacija i lažnih vesti koje plasiraju Evropa i Amerika. Šta je njihov cilj? „Lažne vesti pomažu da se promoviše bilo koja politička ideja“ – stvaranje neprijatelja, sprovođenje vojne operacije ili smena režima, smatra autor.

    Američka invazija na Irak 2003. godine, praćena lažima državnog sekretara Kolina Pauela u Ujedinjenim nacijama, je samo jedan od primera. Tokom američkih vazdušnih napada 03. januara 2020. godine je ubijen iranski general Kasem Sulejmani.

    Šta je bio razlog ubistva? Prema rečima Donalda Trampa, general je pripremao napad na četiri američke ambasade na Bliskom Istoku, što je predstavljalo „neizbežnu pretnju“. Posle četiri dana verzija izjave američkog predsednika se promenila, sada je razlog za ubistvo generala bila „njegova strašna prošlost“ .

    Koja je uloga obaveštajnih službi i medija?

    Odgovornost za vojnu intervenciju se redovno dodeljuje političarima, kao što je slučaj u kome su učestvovali političari Nikola Sarkozi i Bernard-Henri Levi 2011. godine u Libiji.

    Bivši tajni agent smatra da obaveštajna služba bi trebalo da bude „ona koja preduzima strateška rešenja. To je njena funkcija. Ona navodi kakva je situacija, a vi zatim rešavajte kako hoćete“. Prema njegovim rečima, zapadne obaveštajne službe greše, jer „ne analiziraju objektivno situaciju na osnovu činjenica“.

    On kritikuje „intelektualnu neprilagodnjivost“, koju izražavaju diplomate i vojska, koji ne umeju da drugačije ratuju, nego se „usredsređuju na štetu globalne strategije“. U članku, koji je objavljen 2019. godine u izdanju „Revue Défense Nationale“, pukovnik Legrie je sa istih pozicija kritikovao vojnu strategiju koalicije u Iraku. Strategija se bazira na nanošenju smrtonosnih vazdušnih napada, što stvara „u narodu mržnju prema onome što može da predstavlja oslobađanje u maniru zapada“.

    Žak Bod kritikuje i sve medije koji bezumno prate zapadne vlade, među njima i francuske medije, koji su „sakrivali neke činjenice“ i u slučaju Venecuele podržavali „kompanije, koje narušavaju međunarodno pravo i vladavinu prava“.

    „Nemam ništa protiv da se opoziciji obraćate za informacije, ali njih ne možete uzeti bez rezerve. Trebalo bi da se obratite i izvorima tih informacija, kako biste čuli i drugu stranu. Na temu Sirije dobijamo informacije, koje skoro uvek potiču od opozicije. A ko su predstavnici opozicije? To su džihadisti. Mediji su onda ti koji se bave propagandom džihadista“.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    obaveštajna služba, konflikti, lažne informacije, lažne vesti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga