11:55 03 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    2711
    Pratite nas

    Moskva je zabrinuta zbog toga što Savet bezbednosti UN nije dobio informacije o tome da li su pravdi privedeni ili ne odgovorni za pritvaranje i prebijanje ruskog saradnika Unmika 2019. godine, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja. Kako kaže, namera je Prištine da istisne Unmik iz pokrajine.

    Ignorisanje drskog napada na saradnika UN na najnegativniji način se održava na njihovu bezbednost u svim zemljama sveta. Na delu je namera kosovskih vlasti da se istisne Misija UN iz pokrajine“, rekao je ambasador uz napomenu da Misija radi u teškim uslovima bojkota od strane prištinskih vlasti.

    Saradnik UN na Kosovu, ruski državljanin Mihail Krasnoščekov, bez obzira na diplomatski imunitet, bio je priveden 28. maja 2019. Godine i prebijen tokom operacije kosovskih specijalaca u srpskih opštinama na severu pokrajine. Zadobio je prelom jagodične kosti i gornje vilice.

    Prema rečima Nebenzje, nikako se ne sme dozvoliti da se to pitanje zaboravi.

    Amerikanci i Nemci traže smanjenje misije UN na Kosovu

    Ometanje rada Specijalnog suda za zločine OVK, budućnost Misije UN na Kosovu i pregovori Beograda i Prištine dominirali su sednicom Saveta bezbednosti UN o stanju na Kosovu u prethodnih šest meseci. SAD i Nemačka založili su se za preispitivanje budućnosti UNMIK-a i smanjenje uloge misije UN, dok je Rusija žestoko protiv.

    Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN su se, šest meseci od prethodnog izveštaja, još jednom oštro sukobili oko viđenja situacije, pre svega u pogledu budućnosti Misije UN, koja na Kosovo raspoređena u junu 1999. godine, preneo je RTS.

    Sjedinjene Američke Države su zatražile da se članice Saveta bezbednosti izjasne o „izradi plana za tranziciju UNMIK-a i odgovorno smanjenje uloge misije UN“.

    Zamenica američke ambasadorke pri UN, Čerit Norman Šalet, rekla je da je vreme da se misija, čiji je godišnji budžet oko 30 miliona dolara, smanji, u čemu ju je podržao i predstavnik Nemačke Kristof Hojsgen.

    Takvoj ideji, koja uključuje dramatično smanjivanje mandata i brojnosti UNMIK-a, oštro se usprotivio ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja, koji je rekao da „Moskva smatra da je UNMIK ključna međunarodna misija na Kosovu“.

    On je pozdravio pokušaje predstavnika EU u pregovorima Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da „napravi napredak ka postizanju sporazuma“.

    „Ipak, do sada nije bilo mnogo napretka“, rekao je Nebenzja.

    Miroslava Lajčaka pomenuo je i nemački ambasador, koji je oštro kritikovao ruskog kolegu jer, navodno, nije dozvolio da se Savetu bezbednosti obrati i predstavnik EU.

    Nebenzja je odgovorio da mu je, tokom komunikacije sa misijom EU, rečeno da Brisel ne insistira da Lajčak govori pred Savetom bezbednosti.

    Ko vodi kampanju protiv Suda za zločine OVK

    Nešto blaže nego što je navedeno u izveštaju koji je prethodno podeljen ambasadorima članica Saveta bezbednosti, šef UNMIK-a Zahir Tanin je upozorio na probleme s kojima se suočava Specijalni sud za zločine OVK.

    Izaslanik generalnog sekretara UN je, ne imenujući krivce, rekao i da su „pojedini“ politički lideri vodili kampanju protiv suda.

    U izveštaju koji je pre desetak dana podeljen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti navodi se pak da kampanju protiv ovog suda vode kosovski predsednik Hašim Tači i lider Demokratske partije Kosova Kadri Veselji. Tanin je podsetio da je, posle tih događaja, Specijalni sud objavio predloge optužnica protiv Tačija i Veseljija, kao i da se tri osobe, za sada, nalaze u pritvoru suda čije se sedište nalazi u Hagu.

    Ruski ambasador je rekao da se još od 2012. godine i izveštaja Dika Martija čeka ozbiljna istraga zločina počinjenih na teritoriji Kosova.

    „Zabrinuti smo zbog serije skandala oko dokumenata koji su procurili iz Specijalnog suda kako bi se zadovoljili interesi lokalnih političara“, rekao je ruski diplomata.

    Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je upozorio da Priština godinama pokušava da ograniči delovanje tog suda, ili da ga čak ukine.

    „Trenutni predsednik takozvanog Kosova snažno pokušava da opstruiše rad suda kako bi izbegao optužnicu“, rekao je Dačić.

    Vašington, Brisel i kršenje sporazuma

    Zamenica američke ambasadorke pri UN istakla je „istinski istorijski događaj u Beloj kući“, kada su Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti „pokazali neverovatnu odlučnost i napravili korak ka svetlijoj budućnosti“.

    „Značajne obaveze su preuzete u Beloj kući, pažljivo ćemo pratiti sprovođenje ovog sporazuma“, rekla je američka predstavnica i navela da je Vašingtonski sporazum konkretan primer kako pomirenje donosi konkretnu korist.

    „Sporazum predstavlja osnovu za napredak u vremenu koje dolazi... Puna normalizacija je zajednički cilj EU i SAD. Nastavljamo da snažno podržavamo dijalog pod okriljem EU“, rekla je Čerit Norman Šalet.

    „Pozdravljamo nastavak dijaloga u Briselu... Cilj mora biti čvrst i obavezujući sporazum“, rekao je Hojsgen.

    Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, upozorio je na niz problema koji prate deset godine duge pregovore Beograda i Prištine, pre svega na odbijanje prištinskih vlasti da sprovedu Briselski sporazum i formiraju Zajednicu srpskih opština.

    „Da li je moguće da jedna strana kaže da neće sprovesti dogovoreno?“, rekao je Dačić, pitajući, istovremeno da li bi međunarodna zajednica reagovala na isti način da je tako postupio Beograd.

    Dačić je naglasio da Prištini nedostaje politička volja da sprovede dogovore, naglašavajući snažnu privrženost Srbije pronalaženju održivog rešenja.

    Naredna sednica Saveta bezbednosti o Kosovu biće održana za šest meseci.

    Tagovi:
    Priština, Unmik, Vasilij Nebenzja, UN
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga