12:40 03 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Bajden ili Tramp: Američki izbori 2020. (148)
    0 58
    Pratite nas

    Sjedinjene Američke Države danas biraju predsednika na izborima na kojima su kandidati za četvorogodišnji mandat u Beloj kući aktuelni predsednik, republikanac Donald Tramp (74) i demokrata, bivši potpredsednik Džozef Džo Bajden (77).

    Izbori, čiji ishod s nestrpljenjem iščekuje cela planeta, jer će trasirati put ne samo Amerike u naredne četiri godine, već i uticati na buduća svetska dešavanja, već sada ulaze u istoriju, jer je rekordnih više od 95 miliona Amerikanaca iskoristilo pravo da glasa ranije, lično ili poštom, što je oko 40 odsto upisanih u birački spisak.

    Ovoliki odziv na ranom glasanju, promena je bez presedana, izazvana pre svega zabrinutošću zbog širenja korona virusa i zainteresovanošću građana za izbore.

    Iako prema najnovijim anketama Bajden ubedljivo vodi, treba imati u vidu da 2016. gotovo nijedno istraživanje nije najavilo pobedu Donalda Trampa, kao i činjenicu da je, zbog specifičnosti američkog izbornog sistema, tada on pobedio većinom u Elektorskom koledžu, iako je Hilari Klinton osvojila na izborima tri miliona glasova više.

    Isto se dogodilo i 2000. godine kada je Džordž Buš dobio 271 elektorski glas, iako je Al Gor dobio pola miliona glasova Amerikanaca više.

    Od presudnog značaja i ovog puta biće države koje imaju najveći broj elektora kao i takozvane "kolebljive" države.

    Većina Amerikanaca glasa za predsednika i Kongres, ali na glasačkim listićima naći će se i imena kandidata za lokalne izbore, tako da listići neće biti isti u svim mestima, mada će na svima stajati imena Bajdena i Trampa.

    Pobednik američkih predsedničkih izbora odlučuje se kroz kompleksan sistem u dva koraka, gde posle glasanja na nivou država sledi drugo glasanje, u telu koje se zove Elektorski koledž.

    Pojedinačnim državama pripada određeni broj "elektora", na osnovu broja stanovnika, a elektori podržavaju pobednika direktnog glasanja, koji se proglasi pošto se prebroje svi glasovi.

    Izborni proces dug četiri meseca rezultat je kompromisa među "osnivačima nacije", koji nisu bili uvereni da se glasačima može poveriti da izaberu pravog lidera, a nisu hteli da daju isključivo Kongresu pravo da bira, prenosi Tanjug.

    Poslednju godinu Trampovog mandata, ali i kampanju tokom koje se i on sam zarazio Kovidom-19, umesto uobičajenih političkih i društvenih tema obeležila je pandemija koja je izazivala zdravstvenu, ali i ekonomsku krizu i u kojoj je bez posla ostalo više desetina miliona Amerikanaca.

    U danima pred izbore, SAD dnevno beleže i po 90.000 novozaraženih, dosad je obolelo više od devet miliona Amerikanaca, a preminulo više od 230.000 ljudi, pa će po mišljenju nekih izbori pokazati stav građana o tome kako je Tramp upravljao zemljom u borbi protiv Kovida-19.

    Kandidati su najintenzivniju kampanju vodili i u takozvanim presudnim ili neopredeljenim državama - u kojima je ishod izbora još neizvestan, kao što su Arizona, Florida, Mičigen, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.

    U svim državama, osim Mejna i Nebraske, kandidat koji dobije većinu direktnih glasova osvaja sve glasove elektora u toj državi.

    Ceo izborni proces završava se inauguracijom predsednika i potpredsednika SAD 20. januara 2021. godine.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Bajden ili Tramp: Američki izbori 2020. (148)
    Tagovi:
    Donald Tramp, izbori za predsednika SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga