12:22 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2557
    Pratite nas

    Francuska je zabranila tursku organizaciju „Sivi vukovi“ i tom odlukom izavala oštre reakcije Ankare. Ta organizacija poznata je i pod nazivom „Idealisti“, a reč je o desničarima koji su usko povezani sa s turskom Strankom nacionalnog pokreta (MHP) i smatraju ih njenim militantnim krilom.

    Pripadnici „Sivih vukova“ poriču sve veze političke prirode i za sebe tvrde da su kulturno-obrazovna fondacija. To navode i u svom zvaničnom nazivu. Drugi ih, međutim, opisuju kao neofašiste koji pod plaštom kulturnih udruženja, vrše indoktrinaciju i radikalizaciju omladine, zastupajući ekspanzionističe ideje.

    Ideja „velikoturskog carstva“

    „Sivi vukovi“ veruju u superiornost „turske rase“ i teže ujedinjenju svih turkijskih naroda u jednu državu

    Njihov cilj je uspostavljanje „panturske nacije“, koja, kako smatraju, treba da zauzima prostor od Balkana preko centralne Azije do Kine i da ujedini sve „turkijske narode“ u „velikoturskom carstvu“, u kome nema mesta za manjine i neistomišljenike.

    Simbol vuka

    „Sivi vukovi“ imaju specifičan pozdrav - postavljanjem šake i prstiju u oblik koji podseća na glavu vuka. Kažiprst i mali prst su podignuti i predstavljaju vučije uši, dok su palac, srednji i domali prst spojeni u tačku kako bi izgledali poput njuške vuka.

    Ovaj simbol odabran je zbog drevne legende o vučici Aseni koja je mitska pramajka svih turkijskih naroda u stepama Centralne Azije, a vuk se smatra i simbolom časti.

    Brutalni od početka

    Osnivač pokreta je Alparslan Turkeš (1917-1997), koji je ujedno osnovao i desničarsku tursku Stranku nacionalističkog pokreta.

    „Vukovi“ su osnovani krajem šezdesetih godina prošlog veka, a postali su poznati 70-tih godina 20. veka zbog žestokog obračunavanja sa aktivistima i pripadnicima levičarskih organizacija. Krajem sedamdesetih prošlog veka dobili su još jedan naziv - odred smrti.

    Sivi vukovi
    © AP Photo / Emrah Gurel
    Pozdrav "Sivih vukova"

    Njima se pripisuje i odgovornost za ubistvo više od 100 Alevita 1978. godine, kao i odgovornost za masakr na trgu Taksim 1977.godine.

    Mehmet Ali Agdža, turski nacionalista koji je ranio papu Jovana Pavla Drugog 1981. godine, takođe je dovođen u vezu sa „Sivim vukovima“.

    Predsedavajući organizacije „Turska federacija“, odeljenja MHP za inostranstvo, Musa Serdar Čelebi, uhapšen je 1982. godine pod sumnjom da je u centrali te organizacije u Frankfurtu dao novac Aliju Agdži, koji je ranio papu Jovana Pavla 13. maja 1981. godine. Nakon odsluženja 19 godina kazne u Italiji, deportovan je u Tursku, gde je odslužio kaznu za ubistvo Abdija Ipekčija, levičarskog novinara, kojeg je likvidirao 1979. godine.

    Početkom devedesetih godina proširili su polje svoga delovanja i na bivše države Sovjetskog Saveza u kojima žive turkijski narodi. Članovi „Sivih vukova“ učestvovali su u ratu u Nagorno-Karabahu na strani Azerbejdžana a protiv Jermena, kao i u Prvom i Drugom čečenskom ratu. Iz Azerbejdžana su proterani 1995. godine nakon neuspelog pokušaja državnog udara. Deceniju kasnije je Kazahstan zabranio delovanje te grupe na svojoj teritoriji i proglasio je „Sive vukove“ terorističkom organizacijom.

    Aktivni i u Evropi

    Brutalnost „Sivih vukova“ nastavljena je i u 21. veku. Članovi te organizacije u Berlinu 2007. godine fizički su napali kurdske demonstrante, a pripadnik „Sivih vukova“ iz Nemačke u januaru 2013. godine u Parizu je ubio tri kurdske političarke.

    Obračun sa Kurdima nije prestajao ni u drugim zemljama.

    „Sivi vukovi“ su aktivni i na području Kipra koje je pod kontrolom Turaka, ali su rasprostranjeni u evropskim zemljama sa visokim stanovnika turskog porekla kao što su Francuska, Belgija, Holandija, Austrija, Nemačka…

    U mnogim državama proglašeni su ekstremističkom ili terorističkom organizacijom i zabranjeni su.

    Mnogi pripadnici „Sivih vukova“ decenijama se dovode u vezu sa krijumčarenjem i distribucijom narkotika.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    ekstremizam, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga