00:32 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    2549
    Pratite nas

    Skoro osam meseci se nalazimo u opsadnom stanju od napada virusa korona. Pandemija kovida 19 pokazuje sve više sličnosti sa „španskom groznicom“ koja je pre jednog veka harala svetom. Tokom proteklih osam meseci građanima su predavane mnoge „španske lekcije“, ali ovaj kurs još nije završen.

    Početkom dvadesetih godina prošlog veka, nakon povlačenja najopasnijeg gripa, američki stručnjaci su procenjivali efikasnost određenih metoda borbe protiv širenja epidemije širom zemlje. Svoje zaključke nisu izvukli samo lekari, već i ekonomisti i političari. Jedan od učesnika istraživanja na sastavljanju postpandemijske biografije, lekar Džordž Prajs, tada je nazivao „špansku groznicu“ „našim učiteljem“.

    Materijali ovih studija su brzo zaboravljeni. Za iznenadno povlačenje „španske groznice“ do sada nije pronađeno objašnjenje. Rad na vakcini protiv „španske groznice“ je zaustavljen, ali su u zaborav pala i dokumenta o istraživanjima o suzbijanju zaraze.

    Trenutni događaji u vezi sa kovidom 19 podsetili su na analitički rad od pre skoro sto godina. Savremeni stručnjaci okrenuli su se materijalima istraživanja sprovedenim u vreme njihovih predaka i, proučivši ih, uspeli su da otkriju zajedničke tačke po pitanju efikasnosti mera za borbu protiv širenja zarazne „španske groznice“.

    Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su 1920. godine sproveli uporednu analizu širenja gripa u gradovima gde su lokalne vlasti insistirale na socijalnoj distanci.

    Doprinos suzbijanju epidemije pokazale su takozvane nefarmaceutske intervencije - stroga zabrana okupljanja čak i malih grupa ljudi, dobrovoljna ili prisilna samoizolacija, karantin svih sumnjivih na infekciju gripom. Što su ranije uvedene takve mere, to su povoljnije bile statistike o broju zaraženih i umrlih od gripa u ovom gradu. Primetan pozitivan efekat je dobijen čak i ako su korišćene samo dve od ovih mera.

    Stroge mere uvedene su gradu Sent Luis u vrlo ranoj fazi razvoja epidemije, zahvaljujući upornosti gradskog komesara za zdravlje Starklofa. On je zabranio sva javna okupljanja i događaji, a istovremeno je bio ograničen broj posetilaca u prodavnicama. Uvedeno je i nošenje maski.

    Kako bi stanovništvo shvatilo ozbiljnost situacije on je organizovao posebno Odeljenje za informisanje, koje je izdavalo biltene za građane sa informacijama o epidemiološkoj situaciji i konkretnim slučajevima kažnjavanja zbog kršenja ograničenja. Zahvaljujući takvim merama, u Sent Luisu je u velikoj meri olakšan rad lekara i medicinskog osoblja.

    Filadelfija je u to vreme uradila suprotno od Sent Luisa, lokalne vlasti su odlučile da ne zabrane vojnu paradu posvećenu Zakonu o zajmovima slobode (američka vlada izdala je posebne obveznice kako bi dobila potrebna sredstva za vojnu kampanju u Evropi). Skoro 200 hiljada građana okupilo se 28. septembra 1918. godine. Tri dana kasnije, u bolnicama nije bilo nijedno prazno mesto, a nedelju dana kasnije broj onih koji su se zarazili povećao se na 45 hiljada.

    U Sent Luisu, koji je tada imao oko 680 hiljada stanovnika, 700 ljudi je umrlo nakon zaraze, a u San Francisku sa 1,7 miliona stanovnika ova bolest je odnela 12 hiljada života. Stopa smrtnosti je skoro 6 puta bila veća.

    U Sjedinjenim Američkim Državama su u različitim državama, pa čak i u gradovima, lokalne vlasti donosile sopstvene odluke po ovom pitanju. Potom su sprovedene studije ne samo o efikasnosti uvođenja karantina, već i o njegovom odloženom uticaju na ekonomsko stanje date teritorije nakon završetka epidemije.

    Savremena istraživanja ekonomista sa Tehnološkog instituta Masačusets su zaključili da je povratak preduzeća u normalan rad bio brži u onim mestima gde su najbrže uvedena stroga sanitarna i higijenska pravila, kao i karantin.

    Prema istraživanjima, karantin koji su gradske vlasti uvele 10 dana ranije omogućile su u post-epidemijskom periodu da se osigura povećanje zaposlenosti u industrijskim preduzećima za pet procenata u odnosu na grad u kome je karantin uveden deset dana kasnije.

    Epidemija španskog gripa je 1918. godine u proseku smanjila industrijsku proizvodnju u Sjedinjenim Američkim Državama za 18 procenata. U nekim gradovima je bio i veći procenat, na primer u gradu Litl Rok preduzeća su izgubila od 40 do 70 procenata prihoda tokom meseci epidemije. Da nisu uvedene tako stroge mere karantina, posledice epidemije mogle bi biti mnogo veće.

    U starim dokumentima sačuvana je interesantna opaska gradonačelnika Sijetla, koji je bio oštro kritikovan zbog odluke da zatvori sve restorane i kafiće.

    „Neko će nas prokleti zbog ovoga, ali mi bismo radije slušali žive ljude, nego da ih sahranjujemo“, rekao je tada gradonačelnik Sijetla.

    Tagovi:
    SAD, karantin, virus korona, kovid 19, grip
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga