01:30 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    82554
    Pratite nas

    Izveštavanje o izbornom danu u SAD i kontroverze oko brojanja glasova koje su usledile produbili su razdor između medija i američkih gledalaca, koji se sada osećaju sve izolovanijim i razočaranijim zbog cenzure, kaže američki istraživački novinar Džejson Gudman.

    Agencija AP i televizije Si-En-En, En-Bi-Si, Si-Bi-Es, Ej-Bi-Si i Foks njuz 7. novembra proglasile su Džoa Bajdena „novoizabranim predsednikom“, iako nekoliko saveznih američkih država tek treba da potvrdi rezultate glasanja, a neke od njih još uvek broje glasačke listiće, dok su u pojedinim pokrenute tužbe zbog navodne izborne prevare. Ipak, brojni američki mediji, uključujući Njuzmaks, Van Amerika Njuz Netvork, Epoh tajms i Brejtbart još uvek odbijaju da proglase pobednika predsedničkih izbora.

    Istovremeno, američki mejnstrim mediji osudili su zabrinutost Trampove administracije zbog navodnih neregularnosti na izborima, ocenjujući ih „lažnim i neutemeljenim“. Društvena mreža Fejsbuk posebno obeležava objave o izborima, a Tvitter ih ili označava ili cenzuriše postove koji dovode u sumnju projektovanu pobedu Džoa Bajdena.

    Stari bauk iz doba hladnog rata operacija „Ptica rugalica“

    Odluka američkih mejnstrim medija da „krunišu“ Bajdena je prevara, kaže Gudman, ističući da mediji ne određuju pobednika na predsedničkim izborima, već elektori svake države to rade i to tek 14. decembra. S obzirom na to, pravni postupak je bukvalno tek počeo i mogao bi trajati do januara 2021, dodaje on.

    Američki mediji ne tretiraju isto oba predsednička kandidata, izazivajući sumnje da postoji dosluh sa „četvrtom silom“, kampanjom demokrata i njenim obaveštajnim saveznicima, slično takozvanoj operaciji „Ptica rugalica“, koju je opisao poznati reporter u slučaju Votergejt Karl Bernštajn, smatra Gudman.

    Tekst od 25.000 reči koji otkriva kako je CIA instrumentalizovala štampu tokom hladnog rata objavio je časopis „Roling stoun“ u oktobru 1977. 

    „Američki senator Frenk Čurč 1975. godine osnovao je Odbor za proučavanje vladinih operacija u vezi sa obaveštajnim aktivnostima“, podseća istraživački novinar.

    „Tokom saslušanja u Senatu, tadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije Vilijam Kolbi svedočio je da je CIA plaćala i na druge načine uticala na novinare kako bi kontrolisala medije u Sjedinjenim Državama i inostranstvu“, dodaje on.

    Iako je Džordž Buš navodno prekinuo ovu kontroverznu saradnju, postoje mnogi pokazatelji da saradnja između medijskih giganata, političara i obaveštajnih operativaca postaje sve rasprostranjenija kako je tehnologija napredovala, smatra Gudman.

    Tako su mejnstrim mediji u Americi 2016. pokrenuli priče o dosluhu Trampa i Rusije, zasnovane na nepotvrđenom „prljavom“ dosijeu koji je sastavio bivši agent MI6 Kristofer Stil, u dogovoru sa istaknutim američkim političarima i obaveštajnim zvaničnicima. Dvogodišnja istraga koju je vodio specijalni tužilacf Robert Miler na kraju je dokazala da je sve to bilo neistinito.

    „Još jedan savršen primer je i to što je Tviter blokirao izveštaje „Njujork posta“ o Hanteru Bajdenu“, dodaje novinar, pozivajući se na odluku tehnološkog giganta da zabrani pristup nalogu „Njujork postu“ i privremeno ograniči deljenje novinskog teksta o navodnim dogovorima sina Džoa Bajdena sa Ukrajincima i Kinezima.

    Potrebni novi izvori informacija već su tu

    Dvostruki standard američkih medija prema Bajdenu i Trampu zapazila je i publika. Gledaoci u Americi bili su iznenađeni izveštavanjem Foks Njuza o izborima.

    Televizija, koja je ranije često bila ocenjivana kao naklonjenija Trampu, prva je proglasila pobedu Bajdena u Arizoni još tokom izborne noći. Osim što je demokratskog kandidata proglasila predsednikom, ta televizija prekinula je prenos konferencije za medije portparolke Bele kuće Kejli Makinani dok je govorila o „prevari na izborima“.

    „Foks televizija je konačno pokazala svoje pravo lice i to nije neki gubitak. Tu prazninu popuniće Njuzmaks i drugi mediji, poput podkasta i uživo prenosa. To će gledaocima omogućiti da dobiju informacije iz različitih i nezavisnih izvora na koje ni sponzori ne utiču“, smatra Gudman.

    Prema njegovom mišljenju, potencijalna pobeda Džoa Bajdena može da rezultira porastom medijske cenzure, a verovatno će i giganti Silicijumske doline i dalje uživati imunitet prema članu 230 Zakona o komunikacijama i nastaviti sa ograničavanjem slobode govora.

    On sumnja da će američki Kongres moći da pozove na odgovornost Tviter, Fejsbuk, Gugl i Jutjub zbog označavanja objava i cenzure ako Tramp ode iz Bele kuće u januaru 2021. godine.

    Međutim, novinar ističe da „iako su Gugl, Fejsbuk i Tviter izgradili neverovatno velike platforme sa ogromnim bazama korisnika, pojavljuju se mnoge dobre alternativne platforme i tehnologije“.

    Novo digitalno sklonište mnogima je postala platforma Parler, koju vide kao održivu alternativu Tviteru. Više od 4,5 miliona novih ljudi otvorilo je naloge na toj platformi od 6. novembra.

    Istovremeno, Rumble polako postaje alternativa popularnom Jutjubu.

    „U mnogim pogledima (ove platforme) nisu toliko razvijene kao što su tradicionalne društvene mreže na koje su ljudi navikli, ali se ubrzano poboljšavaju i definitivno imaju disidentsku notu koja je od nedavno odsutna sa orvelovski korporativnog interneta“, zaključuje Gudman .

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    izbori u SAD, Amerika, mediji
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga