15:43 16 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Sukob u Nagorno-Karabahu (714)
    0 610
    Pratite nas

    Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izneo je svoju verziju razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pre potpisivanja trilateralne izjave o prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu.

    Prema rečima Pašinjana, 19. oktobra ga je pozvao predsednik nepriznate Republike Nagorno-Karabah Araik Arutjunjan, koji je istakao da se rat mora zaustaviti, dodavši da je to takođe mišljenje bivših lidera Karabaha Arkadija Gukasjana i Baka Sakjana, kao i bivših predsednika Jermenije Roberta Kočarjana, Serža Sargsjana i Levona Ter-Petrosjana.

    „Pozvao sam predsednika Rusije Vladimira Putina i on je rekao da, prema njegovom mišljenju, to treba da se učini u skladu sa logikom ruskih predloga. Odnosno, odložiti pitanje statusa, predati regione (Azerbejdžanu) i rasporediti ruske mirovne snage. Rekao sam da mirovnjaci treba da budu raspoređeni duž bivše granice Autonomne oblasti Nagorno-Karabah i Lačinskog koridora. On se složio i dogovorili smo se da ću ponovo nazvati nakon razmatranja“, napisao je Pašinjan na Fejsbuku.

    Prema njegovim rečima, sledećeg dana Putin je, u skladu sa postignutim sporazumom, nazvao i saopštio da se Alijev slaže, ali da mirovnjaci ne treba da budu raspoređeni duž granice Autonomne oblasti, već u skladu sa faktičkom kontakt linijom, pošto Azerbejdžanci nisu pristali da se povuku sa zauzetih položaja koje kontrolišu u Hadrutu i ​​Tališu.

    „Jermenska strana takođe je trebalo da preuzme obaveze povratka Azerbejdžanaca u Šuši. Na taj način, primirje je postalo nemoguće, pošto sam rekao da, čak i ako se složim po pitanju Hadruta, ne mogu da zamislim mogućnost predaje Šušija Azerbejdžanu. Predsednik Rusije pitao je zašto sam protiv povratka Azerbejdžanaca u Šuši. Kada sam izneo svoje argumente, rekao je da je to logično i da nije bio dobro obavešten o nekim pojedinostima“, objasnio je Pašinjan.

    Pašinjan je dodao da je problem bio u tome što bi u tom slučaju azerbejdžansko stanovništvo Šušija premašilo 90 odsto i oni bi kontrolisali put ka Stepanakertu.

    „Siguran sam da bi Azerbejdžan, da sam pristao na opciju predaje Šušija, postavio nove uslove – preuzimanje kontrole nad auto-putem Karmir Šuka-Šuši. Na taj način, sporazum nije postignut“, istakao je Pašinjan. Kako je naveo, u tom trenutku bili su izgubljeni Džabrail, Hadrut i niz susednih sela, Fizuli, Tališ, a takođe su propala dva sporazuma o humanitarnom primirju 10. i 17. oktobra, postignuta uz posredovanje Rusije i Francuske.

    Podsetimo, Putin je za televiziju „Rusija 24“ izjavio da je 19. i 20. oktobra imao niz telefonskih razgovora i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom i sa Pašinjanom. Predsednik je rekao da je generalno uspeo da ubedi Alijeva da je moguće prekinuti borbena dejstva, „ali da je obavezan uslovak sa njegove (Alijeva) strane bio povratak izbeglica, uključujući i u grad Šuša“. Putin je dodao da je, neočekivano za njega, stav jermenskih partnera „formulisan tako da je to za njih neprihvatljivo“, a Pašinjan je „otvoreno rekao da to vidi kao pretnju interesima Jermenije i Karabaha“.

    Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom. 

    Pročitajte još:

    Tema:
    Sukob u Nagorno-Karabahu (714)
    Tagovi:
    Rusija, Azerbejdžan, Jermenija, primirje, Nagorno Karabah, Vladimir Putin, Nikol Pašinjan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga