12:34 22 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    2125
    Pratite nas

    Poslednji događaji u odnosima Srbije i Crne Gore postali su presedan u okviru Evropske unije, a Brisel bi trebalo da pažljivo razmotri ovaj slučaj i u kontekstu odnosa Bugarske i Severne Makedonije, rekao je kopredsedavajući Atlantskog saveta Bugarske Dimitrin Vičev.

    „U istoriji EU ne postoji nijedan drugi slučaj kada bi se odnosi dve države-kandidatkinje za pristupanje Evropskoj uniji toliko pogoršali da bi došli do krajnje odluke o međusobnom proterivanju ambasadora“, rekao je Vičev.

    On je naveo da su diplomatske tenzije služe kao primer do čega mogu da dovedu nerešeni istorijske, teritorijalne nesuglasice i sporovi kada je reč o etničkim manjinama. U odnosima Sofije i Skoplja postoji niz nerešenih sporova, podsetio je kopredsednik organizacije.

    Ono što se dogodilo u odnosima Srbije i Crne Gore trebalo bi da bude upozorenje šta se može dogoditi kada postoje nerešena pitanja ili kada se ne realizuju uslovi međuvladinih sporazuma, kao u slučaju Bugarske i Severne Makedonije, smatra Vičev.

    „Ovaj diplomatski sukob bi trebalo pažljivo analizirati. On bi trebalo da postane jasan primer za one zemlje EU i druge zemlje koje insistiraju na tome da Bugarska da bezuslovnu saglasnost za početak pregovora Evropske komisije sa Republikom Severnom Makedonijom do kraja 2020. godine“, rekao je on i dodao da je Bugarska u septembru posebnim memorandumom obavestila EU o svom stavu o Skoplju.

    Ako se pristane na kompromis u vezi sa Skopljem i pregovori počnu odmah, govor mržnje protiv Bugara u Severnoj Makedoniji neće prestati, a Bugarskoj će biti ukradena istorija i dostojanstvo, upozorio je Vičev. U budućnosti to preti da zemlje imaju loše odnose i u okviru EU, smatra on.

    „I tada će ideja o jedinstvu i harmoniji između članica saveza biti samo mit. Neprijatelji EU, na primer Rusija, bili bi veoma zadovoljni takvim unutrašnjim problemima i svim sredstvima hibridnog rata izazvali bi ili bi intenzivirali procese dezintegracije u EU“, dodao je on.

    Ranije je Bugarska stavila veto na početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU. Zemlja je u više navrata upozoravala na takvu odluku, motivisanu nespremnošću Skoplja da zajednička istorijska komisija nastavi rad, koja razmatra sporna pitanja, nastavak govora mržnje protiv Bugara u medijima i odbijanje da prizna bugarsko poreklo makedonske nacije i jezika. Pored toga, Bugarska poziva Severnu Makedoniju da prestane da insistira na postojanju makedonske manjine u Bugarskoj.

    Prošle nedelje je makedonski premijer Zoran Zaev izjavio da će iskoreniti govor mržnje protiv Bugara u Severnoj Makedoniji i istoriju dve zemlje nazvao zajedničkom. Potpredsednik bugarske vlade Krasimir Karakačanov nazvao je ovo korakom koji ide u dobrom smeru i priznao da bi zemlja mogla da pristane na pregovore sledeće godine.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    članstvo u EU, Republika Severna Makedonija, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga