17:24 17 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21817
    Pratite nas

    S pojavom prvih slučajeva zaraze virusom korona u Evropi pre skoro godinu dana većina evropskih zemalja okrenula se konceptu zatvaranja i strogih mera a posebno je hvaljen model nemačke borbe s kovidom 19. S druge strane, takozvani švedski model, naličje ekstremnih mera, imao je svoje poklonike. Ispostavilo se da je virus na putu da porazi oba modela.

    Prvi slučaj virusa korona u Nemačkoj se pojavio krajem januara, u martu je broj novozaraženih prelazio i 4.000 dnevno, a u aprilu 6.000. 15. aprila je zabeležen do tada najveći broj umrlih u jednom danu od posledica virusa korona 510. Nemačka, uprkos zabrinutosti za ekonomiju zemlje, nije bežala od strogih mera.

    Nemački model - stroge mere, oštre sankcije

    Bavarska je još 16. marta proglasila vanredno stanje. Nemačka je uvela strogu kontrolu granica, zabranjena su javna okupljanja, zatvorene su škole, obdaništa i mnoga javna mesta. Usledila je i mera ograničenog kretanja, sprovedilo se masovno testiranje, prošireni su kapaciteti bolnica… Kršenje propisanih mera je oštro sankcionisano.

    Rezultat strogih mera pokazao se u maju – broj novozaraženih i preminulih je opadao.

    Švedski model - preporuke i pune ulice i kafići

    U istom vremenskom periodu, Švedska nije beležila dnevni broj novozaraženih koronom veći od hiljadu, a često je taj broj bio ispod 500. Najviši broj umrlih u jednom danu zabeležen je u aprilu kada je bilo 115 žrtava korona virusa. U tim trenucima švedsko ponašanje mnogi su ocenili kontrovernim.

    Kafići u Švedskoj u vreme pandemije virusa korona nisu zatvarani
    © Tanjug / AP/Andres Kudacki
    Kafići u Švedskoj u vreme pandemije virusa korona nisu zatvarani

    Švedski model nije podrazumevao zatvranje ljudi u svoje domove, obavezno nošenje maski, zatvaranje škola, prodavnica, restorana… Preporučeno je nošenje zaštitnih maski u zatvorenom prostoru i održavanje fizičke distance. Šveđani su jurili kolektivni imunitet, verujući da će to ugušiti epidemiju brže od svih drugih mera. Ulice, gradski trgovi, kafići i prodavnice bili su dupke puni, a kriva virusa je mirovala. Do oktobra.

    I dok su Šveđani proveli leto napolju, Nemačke vlasti su tokom avgusta i septembra ponovo morale da intervenišu kako bi virus u toj zemlji bio održan pod kontrolom. Škole su otvarane pa zatvarane. maske su bile obavezne u zatvorenom u pojedinim saveznim državama, granice su otvarane pa zatvarane… Zaraza je ukroćena, ali je onda i Nemcima došao oktobar.

    Drugi talas koban za oba modela

    Uprkos nemačkim strogim merama i švedskom lagodnom pristupu epidemiji, jesen je donela nove, mnogo veće probleme u obe zemlje. Drugi talas virusa korona snažno ih je zapljusnuo i broj novozaraženih i preminulih rapidno je počeo da raste. To je dovelo do pooštravanja mera u Nemačkoj i odustajanje Šveđana od švedskog modela.

    Trenutna, nimalo ohrabrujuća situacija sa desetine hiljada zaraženih po danu i u Nemačkoj i Švedskoj naterala je vlasti da ponovo preispitaju odluke o merama.

    U Nemačkoj je u decembru zabeležen i veliki broj žrtava  korone, te su se kancelarka Angela Merkel i premijeri 16 nemačkih saveznih država saglasili da se u sredu uvede potpuno “zaključavanje” koje će trajati do 10. januara. 

    Novim merama je predviđeno da će najviše dvoje ljudi iz jednog domaćinstva, pet ukupno, moći da se okupe u jednom stanu, ne računajući decu ispod 14 godina starosti.

    Prema podacima nemačkog centra za kontrolu bolesti, u poslednja 24 sata kovid 19 je potvrđen kod još 16.362 ljudi, što je za oko četiri hiljade više nego pre nedelju dana. Preminulo je još 188 kovid pacijenata, ukupno 21.975 od početka epidemije.

    U nemačkim državama Saksoniji i Severnoj Rajni-Vestfaliji zatvorene su škole, a u celoj Nemačkoj sve škole će biti zatvorene od srede.

    Šveđani su još sredinom novembra digli ruke od svog modela i tada su javni skupovi ograničeni na osam ljudi. Švedski premijer Stefan Lofven apelovao je tada na građane da ne idu u teretane, biblioteke i da ne organizuju večere. Uvedena je i zabrana prodaje alkohola posle 22 časa.

    Malo je dokaza da kolektivni imunitet pomaže Švedskoj u borbi protiv virusa korona, izjavio je nedavno glavni švedski epidemiolog Andres Tegnel, po čijoj je zamisli ova zemlja sprovodila kontroverznu strategiju bez strogih restriktivnih mera i zatvaranja građana.

    Pre nekoliko dana doneta je odluka da svi učenici od 14 i 16 godina u švedskoj prestonici pređu na školovanje na daljinu do kraja ove godine kako bi se zaustavilo širenje drugog talasa zaraze korona virusom.

    Stokholm je, kako prenose mediji, među najpogođenijim švedskim regionima – gotovo trećina smrtnih slučajeva od kovida-19 je zabeležena u tom delu države. Zdravstvene vlasti u švedskom glavnom gradu dosad su angažovale sve raspoložive lekare, ali i vojne snage, kako bi se izborili s virusom, ali se problemi nižu.

    Stokholmska regija izvestila je da je u tamošnjim bolnicama 99 odsto kreveta na odeljenjima intenzivne nege popunjeno, a zdravstveni sindikati upozoravaju da veliki broj zdravstvenih radnika otkazuje svoje radne ugovore zbog rasta zaraze, hospitalizacija i smrtnih slučajeva. Kolaps zdravstvenog sistema značio bi potpunu katastrofu i totalni poraz u borbi sa virusom.

    Tagovi:
    Švedska, Nemačka, virus korona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga