00:31 12 April 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 680
    Pratite nas

    Bivši britanski obaveštajac Džordž Blejk koji je radio kao dvostruki agent za Sovjetski Savez i odao neke od najdragocenijih zapadnih tajni Moskvi, umro je uoči Nove godine u 99. godini života. Bio je poznat po tome što nije radio za novac već za ideju.

    „Svi smo bili učesnici velikog eksperimenta. Nažalost, nije uspelo. Nisam komunista, ali delim mnoge ideale marksizma. U svakom slučaju, posle nekoliko vekova svet će se vratiti onome što se zove komunizam. Samo što njegovo vreme još nije došlo. Bilo je svetlih ideja zasnovanih na hrišćanskim principima, ali ljudi nisu bili spremni da ih primene u praksi“, izjavio je Blejk.

    Iz jedne obaveštajne službe u drugu

    Džordž Blejk je rođen u Roterdamu 1922. godine. Majka je Holanđanka, otac Arapin sa primesama turske i jevrejske krvi. Kada su Nemci osvojili Holandiju, kao dečak koji se borio u Otporu, i bio uhapšen. Pobegao je iz koncentracionog logora u Veliku Britaniju i služio u britanskoj mornarici. Tajna obaveštajna služba brzo je primetila talentovanog momka. Blejk je kao agent obavljao dužnosti vicekonzula u Seulu samo nominalno. Kada je počeo Korejski rat Severnokorejci su ga zarobili.

    Prema nekim pričama njega su Sovjeti u Koreji vrbovali iskušavajući ga dodatnom porcijom supe. Smatra se da to nije istina i da je prešao na rusku stranu čisto iz ideoloških razloga. 

    Kada su se 1953. godine britanski zatvorenici vratili u London kao heroji, Džordž Blejk je već uspešno radio za SSSR.

    U Londonu mu je Tajna obaveštajna služba naložila da regrutuje agente za rad u Zapadnoj Evropi. Blejk, kao zamenik šefa odeljenja „Y“, znao je sve o radu protiv Rusa. Služio je na najosetljivijem mestu u obaveštajnoj službi i za Britance i za Ruse. Dobro obučeni agenti koji su regrutovali, poslati su SSSR i to na Lubjanku.
    Bivši britanski agent, agent tajne službe MI6 Džordž Blejk, arhivska fotografija
    © AP Photo
    Bivši britanski agent, agent tajne službe "MI6" Džordž Blejk, arhivska fotografija

    Lokacija bitke – Berlin

    Zajedno sa visokim zvaničnicima CIA-e, bio je prisutan u Londonu na trodnevnom sastanku na kojem se u dubokoj tajnosti odvijala operacija „Berlinski tunel“. Amerikanci su, uz tehničku podršku Britanaca, iskopali dugačak tunel od Zapadnog do Istočnog Berlina i „uspešno“ se pridružili tajnim komunikacionim linijama sovjetskih trupa i komunikacijskim linijama Nemačke.

    Operacija je mnogo koštala: podzemni šaht je bio veliki i prepun najsavremenije britanske tehnologije. Broj presretnutih poruka premašio je 450 hiljada. U njihovu obradu bilo je uključeno stotine dobro obučenih ljudi. Kao da je reka najtananijih informacija tekla pravo u njihove ruke.

    Zahvaljujući Džordžu Blejku, operativne informacije o predstojećoj izgradnji špijunskog tunela stigle su do Moskve istog dana i sata kada je saznao i britanski premijer. Kroz kabl su prosleđivali detaljno pripremljene dezinformacije. Ponekad su ubacivali prave, ali sekundarne informacije posebno za agente CIA.

    Najsposobniji oficiri Tajne obaveštajne službe prebačeni su u Zapadni Berlin. Ovde se odigrala bitka obaveštajaca. Nije uzalud Prva glavna uprava KGB SSSR-a ovo nemačko imenovanje Blejka smatrala darom sudbine. Ovde je sada ruski, a ne više britanski obaveštajac Džordž Blejk, uradio ono na šta je bio najponosniji. Završio je operaciju „Berlinski tunel“.

    Da ne bi razotkrio svoj najvredniji izvor, Glavna uprava KGB-a  je priredila performans.

    Nemački graničari su „iznenada i sasvim slučajno“ naleteli na tuđe podzemne komunikacije položene kroz njihovu teritoriju. Odmah je sazvan veliki broj istočnih i zapadnih novinara, koji su zajedno proklinjali drske Amerikance koji su započeli grandioznu i slučajno otkrivenu provokaciju. Džordž Blejk je svoju operaciju smatrao najboljom u svojoj dugoj obaveštajnoj karijeri.

    Bekstvo

    „Evo, vidite, trag ostaje do danas. Kada sam bežao iz zatvora, ispostavilo se da su merdevine prekratke, morao sam da skočim sa velike visine, ali sam se neuspešno prizemljio. Sve vreme dok sam se skrivao kod prijatelja, ruka me je bolela i nepravilno srasla. Ali bekstvo je uspelo“, Georgije Ivanovič, zvani Džordž, pokazuje izbočenu kost leve mišićave ruke iako ima preko 90 godina.

    Bežao je iz londonskog zatvora „Vormvud Skrabs", gde su ga smestili posle suđenja kojim je izrečena druga najduža kazna u istoriji Velike Britanije - 42 godine zatvora! Veću kaznu, od 45 godina, imao je terorista koji je ubio na desetine ljudi.

    Blejk i njegovi sovjetski kontakti nisu napravili nijednu grešku. Izdao ih je poljski pukovnika koji je prešao kod Amerikanaca.

    Morao je da beži, jer niko nije mogao da izdrži četiri decenije u zatvoru. Blejk, koji je umeo sa svima da se slaže, upoznao je Irca. On mu je pomogao i Blejku su dostavili primitivni voki-toki preko jednog kriminalca, koji mu je takođe bio simpatičan. Pobegao je, a njegovi irski prijatelji su ostavili buket cveća na mesto Blejkovog skoka sa zatvorskog zida.

    Porodica sa dvoje dece, koja ga je prevozila preko svih granica od Engleske do Nemačke, mnogo je rizikovala. Blejka su smestili u dugačku kutiju, prekrivenu daskama, na kojoj su sedela deca.

    Blejk je proučavao situaciju u Berlinu kao niko drugi. Noću, napustivši automobil, samouvereno je krenuo do nemačke istočne ispostave. Predstavio se i zatražio da pozovu sovjetskog oficira. Nemci su mu dali krevet da prenoći.

    „Odmah sam zaspao. Zašto da se uznemiravam? Probudili su me kada je došao sovjestki oficir. Bio sam potpuno siguran“, rekao je Blejk.

    Devet unuka

    „Period boravka u Moskvi  su najsrećnije i najmirnije godine mog života. Ovde sam se osećao lagodno. Moja supruga Ida i ja jako volimo sina Mihaila. Imam devet unuka. Moji sinovi mi dolaze iz Engleske. Mama je bila prva. Kada je saznala da sam osuđen na 42 godine, uzela je dve ogromna sanduka i tamo lepo složila svu moju odeću. Objasnila je svima: 'I dalje će biti potrebna Džordžu'. Kako je mogla da predvidi moju sudbinu? Proveo sam godinu dana u Moskvi i majka je došla sa dva sanduka. Dugo sam nosio ove stvari, čak i kapute kupljene u Koreji“, seća se Džordž.

    „Naučio sam ruski jezik, ali, naravno, ne na način na koji to može da nauči osoba koja je počela da ga uči kao odrastao čovek - akcenat je ostao. Ponosan sam što sam u svojoj novoj domovini dobio čin pukovnika stranih obaveštajnih službi i dodeljeno mi je Odeljenje za ilegalne imigrante“, dodaje Blejk.

    Ruski novinar je zamolio Georgija Ivanoviča da mu potpiše nekoliko njegovih knjiga „Prozirni zidovi“.

    „Stavite moj prst pod naslov knjige tamo gde biste želeli da vidite autogram“, predložio je. Tada je Blejk bio slep, nijedna operacija mu nije pomogla.

    „Tako će biti lakše“, rekao je i stavio tri potpisa: „Džordž Blejk“.

    Tagovi:
    KGB, ruska obaveštajna služba, ruski agenti, agent
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga